1 Septembar – Međunarodni dan primata

Na inicijativu međunarodnog udruženja za zaštitu životinja “Animal Defenders International“, 1. Septembar se obeležava kao Međunarodni dan primata. Obeležavanjem ovog dana želi se skrenuti pažnja javnosti na neophodnost da se konačno potpuno prestane sa vršenjem naučnih eksperimenata na primatima. Mnogi primati danas spadaju u ugrožene vrste. Izumiranje im preti kako zbog nestajanja njihovih prirodnih staništa usled neracionalnog i neodrživog eksploatisanja šuma tako i zbog nezakonitog lova, nezakonitog prometa njihovog mesa, zatim,  nezakonite prodaje živih jedinki radi upotrebe u naučnim eksperimentima, držanja u svojstvu kućnih ljubimaca ili zloupotrebe u svrhu zabave u cirkusima.

pravna_zastita_zivotinja_32

Grupa naučnika iz Danske i SAD nedavno je istakla da treba preispitati opravdanost upotrebe primata u naučnim ogledima i istraživanjima. Tim naučnika koji je predvodio profesor Rasmus Nielsen sa Univerziteta u Kopenhagenu uporedio je gene ljudi sa njihovim ekvivalentnim genima kod šimpanzi. Pronašli su da najveća razlika postoji upravo kod onih gena koji su zaduženi za imuni sistem i razvoj kancera, dok su utvrdili da najveća sličnost postoji između onih gena koji su zaduženi za razvoj mozga. Geni sadrže informacije neophodne za konstrukciju i regulisanje proteina, kao što su na primer enzimi, i drugih molekula od kojih zavise rast i funkcionisanje organizma.

Tako, oni formiraju osnovu za razvoj načina na koji će čovek ili životinja reagovati na svoje okruženje. Budući da su utvrdili da se geni ljudi i šimpanzi zaduženi za razvoj imunog sistema i kancera značajno razlikuju, Nielsen i njegove kolege su skerenuli pažnju na činjenicu da vršenje eksperimenata na primatima može dovesti do pogrešnih zaključaka u istraživanjima iz tih oblasti. To zapravo znači da rezultati dobijeni u eksperimentima na šimpanzama i drugim primatima koji se tiču lekova, toksičnosti, kancera i raznih drugih  bolesti ne bi morali automatski da važe i za ljude. Razlog za to leži u ogromnoj genetskoj različitosti koja postoji između tih gena šimpanzi i ljudi, koja prouzrokuje da oni različito reaguju kada im je napadnut imuni sistem, odnosno da imaju različite reakcije na razvoj tumora, odnosno kancera.

pravna_zastita_zivotinja_33

Činjenica da su geni ljudi i primata koji su zaduženi za strukturu mozga veoma slični, predstavlja još jedan argument protiv upotrebe primata za vršenje naučnih eksperimenata. Time se potvrđuje etičko stanovište prema kome ne treba vršiti eksperimente na životinjama jer i one mogu osećati bol, patnju strah i stres na isti način kao i čovek. Sličnosti gena zaduženih za razvoj mozga kod ljudi i šimpanzi navodi nas na jasan zaključaj da šimpanze osećeju bol i patnju na isti način kao ljudi, te da svaki eksperiment koji se na njima vrši doživljavaju na isti način na koji bi ga doživeo i čovek.

Od svih evropskih zemalja, Velika Britanija najviše upotrebljava majmune za naučne oglede. Na primer, tokom 2003. godine je u toj zemlji izvršeno skoro 5000 eksperimenata na ovim životinjama, dok u svetu vodeće mesto u toj oblasti imaju SAD: Procenjuje se da se u svetu svake godine u svrhu naučnih ogleda upotrebi oko 1,7 miliona primata. Naučni izveštaji pokazuju da takvi eksperimenti često dovode do sasvim pogrešnih zaključaka te da zapravo mogu zaustaviti progres u oblasti humane medicine. Osnovni razlog za to leži u anatomskim i fiziološkim razlikama između vrsta. Zato se na takve oglede ne može osloniti prilikom predviđanja efekata koje bi, na primer, neki proizvod ispitan na životinjama, imao u odnosu na ljude. Istraživanja javnog mnjenja potvrdila su da je 90% javnosti za to da se ulaže više sredstava u istraživanja koja bi omogućila pronalaženje alternativa, odnosno zamena za vršenje eksperimenata na životinjama.

Brojne organizacije za zaštitu životinja su na Petom svetskom kongresu o alternativama i upotrebama životinja u naučnim istraživanjima  koji je održan  u avgustu 2005. godine u Berlinu, potpisale Berlinsku deklaraciju, kojom su apelovale da se okonča upotreba primata u biomedicinskim istraživanjima i testiranjima. One su pozvale vlade, regulatorna tela, predstavnike raznih grana industrije, naučnike i finansijere istraživanja širom sveta da prihvate neophodnost okončanja upotrebe primata kao legitiman i suštinski cilj Deklaracije, da u svojim politikama ovaj cilj visoko vrednuju te da rade zajedno kako bi omogućili njegovo ostvarivanje putem hitne, koordinirane aktivnosti na međunarodnom nivou. Te godine su međunarodne organizacija Animal Defenders international i Nacionalno Društvo Antivivisekcionista dobili podršku za usvajanje Berlinske deklaracije od preko 70 organizacija širom sveta. Više o tome možete pročitati na http://www.savetheprimates.org/.

pravna_zastita_zivotinja_34

Na evropskom nivou, osnovni standardi za zaštitu dobrobiti eksperimentalnih životinja, uključujui tu i primate, postavljeni su Evropskom konvencijom za zaštitu kičmenjaka koji se upotrebljavaju za eksperimentalne i druge naučne svrhe. Ova konvencija usvojena je u Strazburu 18. marta 1986. godine, a izmenjena Protokolom o izmeni Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe, sačinjenim u Strazburu 22. juna 1998. Republika Srbija je ratifikovala ovu Konvenciju tek 2010. godine.

Konvencija za zaštitu kičmenjaka koji se upotrebljavaju za eksperimentalne i druge naučne svrhe se primenjuje na bilo koju životinju koja se koristi ili će se koristiti u oglednim ili drugim naučnim procedurama, koje mogu izazvati bol, patnju, stres ili trajnu povredu. Ne primenjuje se u neoglednoj poljoprivrednoj ili kliničkoj veterinarskoj praksi. Pri tome se za potrebe Konvencije životinjom smatra svaki kičmenjak uključujući i slobodno živuće i/ili reproduktivne larvene forme, ali ne i druge fetalne ili embrionalne forme. Ona propisuje da se eksperimenti na životinjama mogu vršiti samo za jedan ili više od sledećih ciljeva i samo u skladu sa ograničenjima koja su njome propisana.

To su sledeći ciljevi:

  1. izbegavanje ili sprečavanje pojave oboljenja, bolesnih stanja ili drugih abnormalnosti, odnosno njihovih efekata na čoveka, kičmenjake ili beskičmenjake ili biljke, uključujući i ispitivanje kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti lekova, supstanci i proizvoda;
  2. dijagnoza ili lečene bolesti, bolesnih stanja ili drugih abnormalnosti, odnosno njihovih efekata na čoveka, kičmenjake i beskičmenjake ili biljke;
  3. otkrivanje, procena, regulacija ili modifikacija fiziološkog stanja čoveka, kičmenjaka, beskičmenjaka ili biljaka;
  4. zaštita životne sredine;
  5. naučna istraživanja;
  6. obrazovanje i obuka;
  7. forenzička ispitivanja.

Svaka ugovorna strana Konvencije ima obavezu da preduzme sve neophodne korake u cilju primene odredbi Konvencije i da obezbedi efikasan sistem kontrole i nadzora, što je pre moguće, a svakako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu Konvencije kod te ugovorne strane. Standardi propisani konvencijom su misimalni standardi koji moraju biti ispoštovani u svakoj zemlji potpisnici, ali svaka zemlja može predvideti i više standarde i strožije mere zaštite oglednih životinja.

Tekst Konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe, na srpskom jeziku dostupan je na: http://pravnazastitazivotinja.com/category/uncategorized/propisi/medunarodni/savet-evrope/evropska-konvencija-za-zastitu-kicmenjaka-koji-se-koriste-za-eksperimentalne-i-druge-naucne-svrhe/

Više o etičkoj i pravnoj zaštiti eksperimentalnih životinja u našoj zemlji možete pročitati u članku dr Ane Batrićević: Etički i pravni okviri za zaštitu dobrobiti eksperimentalnih životinja u Republici Srbiji“, objavljenom u čaopisu “Glasnik Advokatske komore Vojvodine”, Advokatska komora Vojvodine, vol. 84, br. 11., Novi Sad, 2012. godine, str. 726-751. Članak je dostupan na : http://www.akv.org.rs/glasnik/Glasnik11-2012.pdf