Bez diskriminacije ljubimaca sa posebnim potrebama

U medijima se često pojavljuju tekstovi i reportaže o humanim gestovima pojedinaca, koji su nesebično pomogli ljubimcima sa invaliditetom i time pokazali da jednako vole sve životinje. U svetu se odavno radi na promovisanju usvajanja ljubimaca sa posebnim potrebama, a kod nas je ovaj pozitivan trend, posebno zaživeo nakon što je celu zemlju potresla tragična sudbina kuce Mile, koja je, uprkos tome što su joj odsečene sve četiri šape, pokazala da i dalje ima želju za životom i poverenja u ljude.

Staranje o ljubimcu sa posebnim potrebama zahteva više vremena i energije, ali ima i niz dobrih strana. Ljubav i radost koju ovi ljubimci pružaju ni po čemu se ne razlikuju od drugih. Njihova želja da budu srećni uprkos zdravstvenom problemu zaslužuje naše poštovanje, a njihova unutrašnja snaga može da nas pokrene i inspiriše.

ljubimci_sa_posebnim_potrebama

Najčešći oblici invaliditeta ljubimaca

Pojam ljubimca sa posebnim potrebama ili ljubimca sa invaliditetom je dosta širok i može se odnositi na niz različitih situacija. Tu spadaju, pre svega, ljubimci koji imaju određeni  fizički invaliditet u smislu paralizovanosti ili nedostatka udova. Razlozi  za ovaj oblik invaliditeta mogu biti amputacija usled bolesti, slučajna povreda, a nažalost, i zlostavljanje od strane ljudi.

U ljubimce sa posebnim potrebama spadaju i ljubimci koji imaju problema sa vidom, sluhom, kretanjem ili koji su rođeni sa bilo kojim oblikom invaliditeta. U širem smislu, invaliditetom se smatra i hronična ili veoma dugotrajna bolest ljubimca, kao i dugotrajan oporavak ljubimca od ozbiljne povrede.

U ljubimce sa posebnim potrebama spadaju i ljubimci koji nemaju neki konkretan zdravstveni problem u smislu povrede ili bolesti, ali koji su toliko stari da im je potrebna svakodnevna dodatna nega i pažnja. Konačno,  treba navesti da se u ljubimce sa posebnim potrebama svrstavaju i oni koji su fizički zdravi, ali koji imaju psihičke ili emotivne poteškoće ili ispoljavaju problematično ponašanje.

Kako se ljubimci sa posebnim potrebama osećaju?

Podrazumeva se da ne možemo sa sigurnošću utvrditi na koji način ljubimci sa posebnim potrebama doživljavaju svoje stanje. Ipak, stručnjaci za ponašanje životinja tvrde da ljubimci nisu svesni svog invaliditeta. Naravno, oni osećaju bol i patnju ali nakon oporavka od, na primer, amputacije noge ljubimac nastavlja svoj život bez svesti o tome da ima bilo kakav nedostatak. Prema rečima eksperata, upravo su ljudi ti koji im svojim promenjenim ponašanjem prema njima nameću osećaj da „nešto nije u redu“.

Zašto usvojiti ljubimca sa posebnim potrebama?

Svetske statistike pokazuju da napušteni ljubimci koji imaju bilo kakav oblik invaliditeta imaju najmanje šanse da budu usvojeni. Azili najčešće pribegavaju eutanaziji upravo ovih ljubimaca. Zbog toga društva za zaštitu životinja širom sveta apeluju na ljude da usvajaju ljubimce sa posebnim potrebama, naglašavajući da fizički nedostatak ne treba da bude razlog za uskraćivanje ljubavi i toplog doma.

Ovim činom se napuštenom ljubimcu, za čiji invaliditet su često krivi upravo ljudi koji su ga napustili ili povredili , daje nova šansa koju on svakako zaslužuje. Time se ujedno šalje i važna poruka – da invaliditet u najširem smislu nije i ne sme biti razlog za diskriminaciju bilo kog živog bića.

Šta treba da znaju vlasnici ljubimca sa posebnim potrebama?

Inostrana udruženja za podršku vlasnicima ljubimaca ca posebnim potrebama naglašavaju da postoji nekoliko stvari koje treba znati kako bi se ljubimcu obezbedila odgovarajuća nega. Većina saveta odnosi se na pitanja koja treba postaviti veterinaru. Najvažnija od njih su:

  • Koliko iskustva ima veterinar u pogledu lečenja određenog oblika invaliditeta?
  • Da li je veteriar na raspolaganju u hitnim slučajevma, poput, na primer, naglog pogoršanja zdravstvenog stanja ljubimca?
  • Na koji način vlasnik može nadgledati i kontrolisati stanje ljubimca u svom domu?
  •  Koje mere vlasnik može sam da preduzme kako bi ljubimcu olakšao tegobe?
  • Koliki mogu da budu troškovi lečenja i staranja o ljubimcu sa posebnim potrebama?

Inostrane organizacije za ljubimce sa posebnim potrebama

U svetu postoji niz organizacija, udruženja i fondacija koje na različite načine pokušavaju da pomognu ljubimcima sa posebnim potrebama i njihovim vlasnicima. Neka od njih su Animals with Disabilities, Pets with Disabilities, Dogs with Disabilities, Handicapped Pets Foundation, All Dogs Welcome, Blind Dogs Rescue, Special Needs Pets i Disabled Animal’s Club. Na sajtovima ovih organizacija mogu se pronaći saveti stručnjaka, kontakt podaci veterinara, prodavnice medicinskih pomagala i razmeniti iskustva sa drugim vlasnicima ljubimaca sa invaliditetom. One nastoje da promovišu usvajanje ljubimaca sa posebnim potrebama, kao i da finansijski podrže njihovo lečenje i oporavak.

Posebno je interesantna i inicijativa fotografkinje Carli Davidson, koja je, u želji da podstakne ljude da usvajaju ljubimce sa posebnim potrebama objavila seriju impresivnih fotografija ljubimaca iz azila pod nazivom „Nepobedivi“ („Invincible“). Na fotografijama su prikazani ljubimci iz azila koji imaju različitie oblike invaliditeta i koji, uprkos tome, imaju snažnu želju da prežive i da budu usvojeni.

Domaće inicijative za pomoć ljubimcima sa posebnim potrebama

Udruženja za zaštitu životinja u Srbiji, posebno ona koja se bave udomljavanjem napuštenih pasa i mačaka poklanjaju veliku pažnju lečenju ljubimaca koji imaju bilo kakve zdravstvene probleme ili bilo kakav oblik invaliditeta. Nedavno je na ovo važno pitanje skrenuo pažnju i Dragan Dimitrijević, stručnjak koji je svoje znanje upotrebio upravo u svrhu pomaganja ljubimaca sa invaliditetom, o čemu su pisali i domaći i strani mediji.

Na sajtovima i profilima na društvenim mrežama domaćih udruženja za zaštitu životinja se često mogu videti slike i apeli za pomoć upravo ovakvim ljubimcima. I sjajni pojedinci imaju volje i energije da se staraju o ljubimcima sa posebnim potrebama. Imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju, entuzijazam ovih ljudi zaslužuje duboko poštovanje i apsolutnu podršku.  Oni ličnim primerom pokazuju da svaki oblik života zavređuje poštovanje i da je diskriminacija bilo kog živog bića apsolutno neprihvatljiva među humanim i dobrim ljudima.