Dan ukradenih ljubimaca 14. februar

Malo kome je poznato da se 14. februar ne obeležava samo kao Dan zaljubljenih, već i kao Dan ukradenih kućnih ljubimaca. Iako povod nije nimalo romantičan, ovaj dan predstavlja dobru priliku da se skrene pažnja svih vlasnika na opasnosti od krađe njihovih ljubimaca, na značaj čipovanja kao načina za pronalaženje ukradenih kućnih ljubimaca, kao i na pravne posledice koje pogađaju onoga ko ukrade tuđeg kućnog ljubimca.

dan_ukradenih_ljubimaca_1

Svest o problemu krađe ljubimaca

Dan ukradenih kućnih ljubimaca, tačnije Dan podizanja svesti o krađi kućnih ljubimaca (Pet Theft Awareness Day) obeležava se još od 1988. godine na inicijativu američkog udruženja za zaštitu životinja Last Chance for Animals.  Njegov smisao jeste da se posredstvom medijkih kampanja, tekstova, klipova i drugih promotivnih materijala skrene pažnja vlasnika kućnih ljubimaca na postojanje rizika da njihov ljubimac bude ukraden, kao i da se vlasnici posavetuju kako da tako nešto spreče. Takođe, kroz različite edukativne aktivnosti vlasnicima kućnih ljubimaca se ovom prilikom ukazuje na značaj čipovanja kao metoda sa sprečavanje krađe ili za pronalaženje ukradenog ljubimca.

Učestalost krađe ljubimaca

O učestalosti krađe kućnih ljubimaca dovoljno govori  podatak da se samo u SAD godišnje ukrade preko 2 miliona vlasničkih životinja, najčešće pasa i mačaka. Nažalost, ne postoje podaci o tome koliki broj kućnih ljubimaca se godišnje ukrade u Srbiji. Naime, Republički zavod za statistiku objavljuje svake godine u Biltenu pravosudnih statistika koliko osoba je prijavljeno, optuženo i osuđeno za krivično delo krađe, ali se pri tome ne navodi šta je u kom slučaju bilo ukradeno. Zbog toga se ovaj broj za naše prostore ne može precizno odrediti.

Zašto se ljubimci kradu

Motivi za krađu kućnih ljubimaca, pre svega pasa i mačaka, mogu biti različiti. Ipak, stručnjaci uglavnom procenjuju, a i praksa potvrđuje, da se psi i mačke, posebno ako spadaju u rasne, najčešće kradu radi preprodavanja drugom licu. Inače, da bi uopšte postojalo krivično delo krađe prema članu 203. Krivičnog zakonika Republike Srbije potrebno je da kod učinioca postoji motiv da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist. To znači da učinilac želi da se krađom, u ovom slučaju psa ili mačke, na neki način obogati, a u tome najpre može uspeti ako ukradenu životinju preproda nekome na takozvanom crnom tržištu.

dan_ukradenih_ljubimaca_3

Kako sprečiti krađu ljubimca

Pored konstantnog nadziranja ljubimca i vođenja računa o tome da on nikada ne bude ostavljen sam ili u društvu nepoznatih ljudi i izvođenja psa na povocu i na mestima koja su za to predviđena, jedno od najsigurnijih sredstava za sprečavanje krađe ljubimaca jeste njihovo čipovanje. Naravno, to ne znači da čipovan ljubimac ne može biti ukraden, već se čipovanjem zapravo povećava šansa da ukradeni ljubimac bude pronađen, kao i da učinilac koji ga je ukrao bude uhvaćen.

Mikročip kao preventiva

Čipovanjem ljubimc dobija svoj broj i oznaku, koji se unose u posebnu bazu – Centralnu bazu podataka o obeležavanju životinja. To je, može se reći, njegova lična karta. Mikročip nije veći od zrna pirinča i ugrađuje se ispod kože životinje sa leve strane srednjeg dela vrata. Aplikacija mikročipa se vrši jednom, a mikročip je trajan, što znači da prati ljubimca od obeležavanja do kraja života. Mikročip ne sme biti škodljiv za životinje a njegovo ugrađivanje se sprovodi pomoću aplikatora za jednokratnu upotrebu.

Pas ili mačka se mogu čipovati u bilo kom uzrastu, ali je pravilo da se to radi kada oni imaju između 6 i 8 nedelja. Veterinari naglašavaju da je čipovanje nije bolna metoda i da je po stepenu invazivnosti najsličnija običnoj injekciji.

Obaveze vlasnika u vezi sa čipovanjem

Zakoni koji se bave čipovanjem ljuimaca kod nas su Zakon o veterinarstvu i Zakon o dobrobiti životinja. Postupak čipovanja detaljnije je uređen podzakonskim aktom – Pravilnikom o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka. Taj pravilnik reguliše i način izdavanja pasoša za kućne ljubimce i način unošenja podataka o ljubimcima u Centralnu bazu podataka.

Svaki vlasnik je dužan da obeleži i registruje svog psa ili svoju mačku u skladu sa zakonom. Pored vlasnika, ovoj obavezi podleže i lice koje nije vlasnik životinje, već je samo čuva i koje je odgovorno za život, zdravlje i dobrobiti te životinje. To lice se u propisima naziva držalac životinje. Vlasnik ili držalac životinje ne mora biti samo fizičko lice – pojedinac. To može biti i pravno lice – firma, kompanija ili organizacija. Bitno je da je reč o subjektu koji je odgovoran za tu životinju, koji je dužan da se o njoj stara i da joj obezbedi sve potrebne uslove za život.

Svi novorođeni psi i mačke na teritoriji Srbije  moraju se obeležiti na način predviđen propisima. Rok za obeležavanje je 90 dana od datuma rođenja psa ili mačke, a to se po pravilu čini prilikom prve vakcinacije protiv zaraznih bolesti, odnosno neposredno pre nego što psi ili mačke napuste leglo. Ali, ne postoji prepreka da se ljubimac čipuje i kasnije, ako vlasnik to nije učinio na vreme.

dan_ukradenih_ljubimaca_2

Pasoš za ljubimce

Pasoš za pse i mačke izdaje se vlasniku ili držaocu nakon čipovanja ljubimca. Pas ili mačka može imati samo jedan pasoš. Ovaj dokument štampa se na srpskom i engleskom jeziku i sadrži podatke o vlasniku ili držaocu , podatke o obeležavanju životinje, podatke o vakcinacijama protiv besnila i drugih bolesti, podatke o rezultatima ispitivanja na besnilo, o različitim veterinarskim tretmanima i pregledima, kao i o samom izdavanju pasoša.

Pasoš prati kretanje psa ili mačke od rođenja do uginuća. U slučaju da ljubimac ugine, vlasnik odnosno držalac to mora prijaviti u roku od 7 dana i vratiti pasoš ovlašćenom obeleživaču radi poništenja pasoša i odjave iz Centralne baze.

Pravne posledice krađe ljubimca

Krađa ljubimca predstavlja krivično delo krađe, kao u slučaju da su od vlasnika ukradeni na primer automobil ili tašna ili bicikl. Nažalost u svetu je i dalje mali broj onih zemalja koje ljubimcima i životinjama uopšte priznaju pravni status koji se razlikuje od puke pokretne stvari. Neke od retkih zemalja koje zvanično daju ljubimcima status najbliži pasivnom pravnom subjektu jesu, na primer , Švajcarska i od nedavno Francuska. U Republici Srbiji, uprkos tome što se njihova dobrobit štiti zakonom, životinje kada je u pitanju pravni status važe za pokretne stvari.

To znači da, ako vlasnik sumnja da je njegov ljubimac ukraden on ima pravo da ode u policiju ili kod nadležnog javnog tužioca i podnese krivičnu prijavu za krivično delo krađe. Dalji tok postupka zavisiće od odluke odnosno procene javnog tužioca da li ima osnova za pokretanje istrage, a kasnije i podizanje optužnice. Ukoliko bude uhvaćen i ukoliko njegova krivica bude dokazana u krivičnom postupku pred sudom, učinilac koji je ukrao ljubimca može biti osuđen na novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za krivično delo krađe, u skladu sa članom 203. Krivičnog zakonika Republike Srbije.