Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste za eksperimentalne i druge naučne svrhe

ZAKON

O POTVRĐIVANJU EVROPSKE KONVENCIJE O ZAŠTITI KIČMENJAKA NAMENJENIH ZA OGLEDNE I DRUGE NAUČNE SVRHE

izmenjene

PROTOKOLOM O IZMENI EVROPSKE KONVENCIJE O ZAŠTITI KIČMENJAKA NAMENJENIH ZA OGLEDNE I DRUGE NAUČNE SVRHE

“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 1/2010

Član 1.

Potvrđuje se Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe, sačinjena u Strazburu 18. marta 1986. godine, izmenjena Protokolom o izmeni Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe, sačinjenim u Strazburu 22. juna 1998. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe izmenjena Protokolom o izmeni Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI KIČMENJAKA NAMENJENIH ZA OGLEDNE I DRUGE NAUČNE SVRHE

Preambula

Države Članice Saveta Evrope, potpisnice ove Konvencije, uz podsećanje da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva između svojih Članica, kao i želja za saradnjom sa drugim državama u zaštiti živih životinja namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe;

prepoznajući da je moralna obaveza čoveka da poštuje sve životinje i uvažava njihovu sposobnost patnje i pamćenja;

prihvatajući takođe činjenicu da čovek u svojoj potrazi za znanjem, zdravljem i bezbednošću ima potrebu da koristi životinje ukoliko postoji razumno očekivanje da će rezultat biti uvećanje znanja ili biti od opšteg dobra za čoveka ili životinju, baš kao što ih koristi za ishranu, odevanje ili za rad;

odlučni da se ograniči korišćenje životinja za ogledne i druge naučne svrhe sa ciljem zamene njihovog korišćenja kada je god to praktično izvodljivo, posebno iznalaženjem alternativnih metoda i podsticanjem primena ovih alternativnih metoda;

sa željom da se prihvate zajedničke odredbe u cilju zaštite životinja koje se koriste u ovim procedurama, koje verovatno mogu izazvati bol, patnju, stres ili trajnu povredu i da obezbede, kada je to neizbežno njihovo svođenje na minimum,

saglasile su se o sledećem:

Deo I

OPŠTI PRINCIPI

Član 1.

1. Ova Konvencija se primenjuje na bilo koju životinju koja se koristi ili će se koristiti u oglednim ili drugim naučnim procedurama, koje mogu izazvati bol, patnju, stres ili trajnu povredu. Neće se primenjivati u neoglednoj poljoprivrednoj ili kliničkoj veterinarskoj praksi.

2. U ovoj Konvenciji:

a. “životinja”, ako nije drugačije određeno znači svaki kičmenjak uključujući i slobodno živuće i/ili reproduktivne larvene forme, ali ne i druge fetalne ili embrionalne forme;

b. “namenjen za korišćenje” znači uzgoj i držanje u svrhe prodaje, isporuke ili korišćenje u bilo kom ogledu ili drugoj naučnoj proceduri;

c. “procedura” znači korišćenje životinje u bilo kom ogledu ili drugoj naučnoj proceduri koje može izazvati bol, patnju, stres ili trajnu povredu uključujući i bilo koje radnje koje imaju za cilj ili mogu dovesti do rađanja životinja u nekim od ovih uslova, ali isključujući najmanje bolne metode ubijanja ili obeležavanja životinje, prihvaćene u modernoj praksi (to jest “humane metode”)

Procedura započinje prvom pripremom životinje za korišćenje, a završava se kada dalja observacija u svrhu te procedure nije potrebna; eliminacija bola, patnje, stresa ili trajne povrede uspešnom primenom anestezije ili analgezije ili drugih metoda ne stavlja korišćenje životinje van obima ove definicije;

d. “ovlašćeno lice” znači bilo koje lice koje ugovorna strana smatra ovlašćenim na svojoj teritoriji da obavlja radnje opisane u ovoj Konvenciji;

e. “nadležni organ” znači bilo koji organ, telo ili lice imenovano za ove svrhe na teritoriji ugovorne strane;

f. “objekat” znači bilo koji stabilni ili mobilni objekat, bilo koja zgrada, kompleks zgrada ili druge prostorije, uključujući i mesto koje nije sasvim zatvoreno ili natkriveno;

g. “objekat za uzgoj” znači bilo koji objekat u kome se životinje uzgajaju radi korišćenja u procedurama;

h. “objekat za snabdevanje” znači bilo koji objekat izuzev uzgojnog objekta iz kojih se životinje nabavljaju u svrhe korišćenja u ovim procedurama;

i. “korisnički objekat” znači bilo koji objekat u kome se životinje koriste u procedurama;

j. “humani metod ubijanja” znači ubijanje životinje uz minimum fizičke i mentalne patnje u skladu sa vrstom.

Član 2.

Procedura se može obavljati samo za jedan ili više od sledećih ciljeva i samo u skladu sa ograničenjima propisanim u ovoj Konvenciji:

a.

i. izbegavanje ili sprečavanje pojave oboljenja, bolesnih stanja ili drugih abnormalnosti, odnosno njihovih efekata na čoveka, kičmenjake ili beskičmenjake ili biljke, uključujući i ispitivanje kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti lekova, supstanci i proizvoda;

ii. dijagnoze ili lečenja bolesti, bolesnih stanja ili drugih abnormalnosti, odnosno njihovih efekata na čoveka, kičmenjake i beskičmenjake ili biljke;

b. otkrivanje, procenu, regulaciju ili modifikaciju fiziološkog stanja čoveka, kičmenjaka, beskičmenjaka ili biljaka;

c. zaštitu životne sredine;

d. naučna istraživanja;

e. obrazovanje i obuku;

f. forenzička ispitivanja.

Član 3.

Svaka ugovorna strana preuzima obavezu da preduzme sve neophodne korake u cilju primene odredbi ove Konvencije i da obezbedi efikasan sistem kontrole i nadzora, što je pre moguće, a svakako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ove Konvencije kod te ugovorne strane.

Član 4.

Nijedna odredba ove Konvencije neće uticati na slobodu ugovorne strane da usvoji strožije mere zaštite životinja koje se koriste u procedurama ili kontrole ili ograničavanja korišćenja životinja u ovim procedurama.

Deo II

OPŠTA BRIGA I SMEŠTAJ

Član 5.

1. Svakoj životinji koja se koristi ili koja će se koristiti u procedurama biće obezbeđen smeštaj i sredina sa bar minimalnim stepenom slobode kretanja, hrana, voda i nega, koja odgovara njenom zdravstvenom stanju i dobrobiti. Bilo koje ograničenje životinji u zadovoljavanju njenih fizioloških i etioloških potreba biće ograničeno u meri u kojoj je to izvodljivo. U sprovođenju ove odredbe, treba pratiti uputstvo za smeštaj i brigu o životinjama navedeno u dodatku A ove Konvencije.

2. Uslovi u kojima se životinje gaje, drže ili koriste biće svakodnevno kontrolisani.

3. Dobrobit i zdravstveno stanje životinja biće dovoljno pažljivo i često nadzirano kako bi se sprečili bol ili patnja, stres ili trajna povreda

4. Svaka ugovorna strana će odrediti mere kako bi se što je pre moguće ispravila bilo koja greška ili patnja.

Deo III

OBAVLJANJE PROCEDURE

Član 6.

1. Procedura se neće obavljati u svrhe navedene u Članu 2, ako je osnovano i praktično dostupan neki drugi naučno zadovoljavajući metod, koji ne iziskuje korišćenje životinje.

2. Svaka ugovorna strana treba da podstiče naučna istraživanja u pravcu razvoja metoda koje mogu da pruže iste podatke kao da su dobijeni u postupcima.

Član 7.

Kada se procedura mora obaviti, izbor vrste biće pažljivo razmotren i, ako se to zahteva, objašnjen nadležnom organu; prilikom izbora procedura, treba izabrati onu koja koristi najmanji broj životinja, uzrokuje najmanji bol, patnju, stres ili trajne povrede, i koje će najverovatnije dati zadovoljavajuće rezultate.

Član 8.

Procedura će se obavljati pod opštom ili lokalnom anestezijom ili analgezijom ili nekim drugim metodama namenjenim za što je veću moguću eliminaciju bola, patnje, stresa ili trajne povrede, osim ako je:

a. bol izazvan procedurom manji od pogoršanja dobrobiti izazvanog upotrebom anestezije ili analgezije ili

b. upotreba anestezije ili analgezije u suprotnosti sa ciljem procedure. U ovim slučajevima treba preduzeti odgovarajuće zakonodavne i/ili administrativne mere kako bi se obezbedilo da se ovakva procedura ne obavlja kada to nije neophodno.

Član 9.

1. Kada je planirano da se životinja koristi u proceduri koja će izazvati jak bol koji će verovatno potrajati, takva procedura se mora posebno prijaviti i obrazložiti nadležnom organu ili posebno odobriti od strane nadležnog organa.

2. Preduzeće se sve odgovarajuće zakonodavne i/ili administrativne mere kako bi se sprečilo da se ovakva procedura obavlja kada to nije neophodno.

Takve mere uključuju:

– ili posebno ovlašćenje od strane nadležnog organa;

– ili posebnu izjavu o takvoj proceduri, koja se dostavlja nadležnom organu i kaznene ili administrativne mere koje nalaže nadležni organ ukoliko procedura nije dovoljno značajna za ispunjavanje osnovnih potreba čoveka ili životinje, uključujući i rešavanje naučnih problema.

Član 10.

Tokom procedure, životinja koja je korišćena ostaje predmet odredbi Člana 5. izuzev kada su ove odredbe u suprotnosti sa krajnjim ciljem procedure.

Član 11.

1. Na kraju procedure biće odlučeno da li će se životinja ostaviti u životu ili ubiti humanom metodom. Životinja se neće ostaviti u životu, čak i ako je vraćena u normalni zdravstveni status ako u svakom drugom pogledu postoji velika verovatnoća da ostane trajni bol ili stres.

2. Odluku iz stava 1. ovog Člana donosi ovlašćeno lice, i to veterinar ili lice koje je, u skladu sa Članom 13. odgovorno za to ili je obavljalo proceduru.

3. Kada se, na kraju procedure:

a. životinja održava u životu, ona će dobiti negu koja odgovara njenom zdravstvenom stanju, biće stavljena pod nadzor veterinara ili drugog ovlašćenog lica i držana u uslovima koji odgovaraju zahtevima iz Člana 5. Od uslova, navedenih u ovom potparagrafu se može odstupiti, u slučajevima kada, po mišljenju veterinara životinja neće patiti usled ovog izuzeća;

b. životinja neće zadržati u životu ili odredbe Člana 5. nemaju korist za dobrobit životinje, ona će se, što je pre moguće ubiti humanom metodom.

4. Nijedna životinja korišćena u proceduri koja je izazvala jak ili trajni bol i patnju, bez obzira da li je korišćena anestezija ili analgezija se neće koristiti u daljoj proceduri ako joj se ne povrati zdravstveno stanje i dobrobit, osim ako:

a. dalja procedura je takva da se životinje stavljaju u opštu anesteziju koja se održava sve do ubijanja životinje ili

b. dalja procedura uključuje samo manje intervencije.

Član 12.

Bez obzira na ostale odredbe ove Konvencije, gde je to neophodno u opravdane svrhe procedure, nadležni organ može dozvoliti puštanje životinje na slobodu pod uslovom da je uveren da je obezbeđena maksimalna praktična nega kako bi se zaštitila dobrobit životinja. Procedure koje podrazumevaju puštanje životinje neće biti dozvoljene samo u svrhe obrazovanja i obuke.

Deo IV

OVLAŠĆENJE

Član 13.

Procedura u svrhe navedene u Članu 2. može biti sprovedena od strane ovlašćenog lica, ili pod direktnom odgovornošću ovlašćenog lica, ili ako je ogled ili drugi naučni projekat odobren u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva. Ovlašćenje se dodeljuje samo licima za koje nadležni organ smatra da su kompetentne.

Deo V

OBJEKTI ZA UZGOJ I NABAVKU

Član 14.

Objekti za uzgoj i nabavku biće registrovani od strane nadležnog organa, sa mogućnošću izuzeća prema Članu 21. ili 22. Ovako registrovani objekti će ispunjavati zahteve Člana 5.

Član 15.

Registracija navedena u Članu 14. tačno određuje lice odgovorno za objekat i koje je ovlašćeno za pružanje ili organizovanje odgovarajuće nege životinjskim vrstama koje se drže i uzgajaju u objektu.

Član 16.

1. U registrovanim objektima za uzgoj preduzeće se mere u cilju vođenja evidencije o životinjama koje se tamo uzgajaju, broju i vrsti ovih životinja, datumu otpremanja i imenu i adresi primaoca.

2. U registrovanim objektima za nabavku preduzeće se mere u cilju vođenja evidencije o broju i vrstama životinja koje se dopremaju i otpremaju, datumu dopremanja i otpremanja, od koga se životinje nabavljaju i imenu i adresi primaoca.

3. Nadležni organ će propisati evidencije, navedene u paragrafu 1 i 2 ovog Člana koje se moraju voditi i koje će mu biti stavljene na uvid, od strane lica odgovornog za objekat. Ove evidencije će se čuvati najmanje tri godine od dana poslednjeg unosa podataka.

Član 17.

1. Svaki pas i mačka u objektu će se pojedinačno i trajno obeležiti na najmanje bolan način i po mogućstvu pre zalučenja.

2. Kada se neobeleženi pas ili mačka prvi put nakon zalučenja uvodi u objekat biće obeleženi što je pre moguće.

3. Kada se pas ili mačka prenose iz jednog objekta u drugi pre zalučenja, pa ih nije praktično obeležiti pre toga, sve do obeležavanja vodiće se evidencija u kojoj je jasno navedena njihova majka.

4. U evidenciju objekta uneće se pojedinosti o identitetu i poreklu svakog psa ili mačke.

Deo VI

KORISNIČKI OBJEKAT

Član 18.

Korisnički objekat će se registrovati ili na drugi način odobriti od strane nadležnog organa i ispunjavaće uslove navedene u Članu 5.

Član 19.

U korisničkom objektu preduzeće se sve mere da izgradnja, instalacije i oprema u njima odgovaraju vrsti životinja koje se koriste, kao i efikasnosti procedura koje se tu obavljaju. Izgradnja, konstrukcija i rad takvih instalacija i opreme treba da bude takva da se obezbedi što bolja efikasnost obavljanja procedura i dobijanje rezultata sa najmanjim brojem životinja i najmanjim stepenom bola, patnje, stresa i trajne povrede.

Član 20.

U korisničkim objektima:

a. odrediće se lice ili lica koja su administrativno odgovorna za brigu o životinjama i funkcionisanje opreme;

b. obezbediće se dovoljno obučenog osoblja;

c. primeniće se odgovarajuće mere u cilju obezbeđivanja veterinarskog saveta i tretmana;

d. veterinar ili drugo nadležno lice trebalo bi da bude odgovorno za pružanje saveta o dobrobiti životinja.

Član 21.

1. Životinjske vrste navedene dole, koje se koriste u procedurama nabavljaće se direktno iz ili će poticati iz registrovanih objekata za uzgoj, osim ukoliko nije dodeljeno opšte ili posebno izuzeće utvrđeno od ugovorne strane:

Miš Mus musculus

Pacov Rattus norvegicus

Zamorac Cavia porcellus

Zlatni hrčak Mesocricetus auratus

Zec Oryctolagus cuniculus

Pas Canis familiaris

Mačka Felis catus

Prepelica Coturnix coturnix

2. Svaka ugovorna strana preuzima obavezu da proširi odredbe paragrafa 1 ovog Člana na druge vrste životinja, naročito one reda primata i to čim postoji razumna mogućnost nabavke dovoljnog broja ciljno uzgojenih životinja vrste koja je u pitanju.

3. Lutalice odomaćenih vrsta životinja se neće koristiti u procedurama. Opšte izuzeće od odredbi paragrafa 1 ovog Člana se ne može proširiti na pse i mačke lutalice.

Član 22.

U objektima za korišćenje mogu se koristiti samo životinje nabavljene iz registrovanih objekata za uzgoj ili snebdevanje, osim ako nije dodeljeno opšte ili posebne izuzeće, pod uslovima koje je odredila ugovorna strana.

Član 23.

Procedure se mogu obavljati i izvan korisničkog objekta ukoliko postoji ovlašćenje nadležnog organa.

Član 24.

Preduzeće se sve mere da se u korisničkom objektu vodi evidencija i ona mora biti dostupna po zahtevu nadležnog organa. Posebno, ove evidencije moraju biti takve da ispune uslove iz Člana 27, a pored toga i da sadrže broj i vrste nabavljenih životinja, od koga su nabavljene i datum dopremanja.

Deo VII

OBRAZOVANJE I OBUKA

Član 25.

1. Procedure koje se sprovode u svrhu obrazovanja, obuke ili dodatne obuke za stručna ili lica drugih zanimanja, a koje uključuju i brigu o životinjama koje se koriste ili su namenjene za korišćenje u procedurama, moraju se prijaviti nadležnom organu i sprovodiće se od strane ili pod nadzorom ovlašćenog lica, koje će biti odgovorno da obezbedi da su procedure u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i ovom Konvencijom.

2. Procedure u okviru procesa obrazovanja, obuke ili dodatne obuke ili u druge svrhe osim onih navedenih u paragrafu 1 neće biti dozvoljene.

3. Procedure navedene u paragrafu 1 ovog Člana biće ograničene samo na one apsolutno neophodne za svrhe obrazovanja ili obuke i dozvoliće se samo ukoliko se rezultat nije moguće postići uporedno efikasnim audio-vizuelnim ili nekim drugim odgovarajućim metodama.

Član 26.

Lica koja obavljaju procedure ili učestvuju u njima ili se brinu o životinjama koje se koriste u procedurama, uključujući i nadzor nad njima treba da imaju odgovarajuće obrazovanje i obuku.

Deo VIII

STATISTIČKI PODACI

Član 27.

1. Svaka ugovorna strana će prikupljati statističke podatke o upotrebi životinja u procedurama i oni će, kada to zakon dozvoljava biti dostupni javnosti.

2. Podaci se prikupljaju u vezi sa:

a. brojem i vrstama životinja korišćenim u procedurama;

b. brojem životinja iz selektovanih kategorija koje se koriste u procedurama direktno vezanim za medicinu, obrazovanje i obuku;

c. brojem životinja iz selektovanih kategorija koje se koriste u procedurama vezanim za zaštitu čoveka i životne sredine;

d. brojem životinja iz selektovanih kategorija koje se koriste u procedurama propisanih zakonom.

Član 28.

1. U skladu sa zahtevima nacionalnog zakonodavstva koji se odnose na tajnost i poverljivost, svaka ugovorna strana će Generalnom sekretaru Saveta Evrope, svake godine dostavljati informacije u pogledu podataka navedenih u stavu 2. Člana 27, predstavljene u obliku navedenom u prilogu B ove Konvencije.

2. Glavni sekretar Saveta Evrope će objaviti statističke podatke primljene od ugovornih strana, a koje se odnose na podatke navedene u stavu 2. Člana 27.

3. Svaka ugovorna strana je pozvana da saopšti Glavnom sekretaru Saveta Evrope adresu svojih državnih organa od kojih se, po zahtevu mogu dobiti sveobuhvatniji podaci na nacionalnom nivou. Ove adrese će biti sadržane u statističkim publikacijama pripremljenim od strane Generalnog sekretara Saveta Evrope.

Deo IX

PREPOZNAVANJE PROCEDURA KOJE SE OBAVLJAJU NA TERITORIJI DRUGE UGOVORNE STRANE

Član 29.

1. Da bi se izbeglo nepotrebno ponavljanje procedura koje zahteva zakon o zdravstvenoj zaštiti i bezbednosti, svaka ugovorna strana će, ukoliko je to praktično izvodljivo, priznati rezultate procedura koje su obavljene na teritoriji druge ugovorne strane.

2. U tom smislu, ugovorne strane će, gde je to izvodljivo i zakonito, pružiti svaku drugu vrstu uzajamne pomoći, naročito pružanjem informacija o svom zakonodavstvu i administrativnoj praksi koji se odnose na zahteve u vezi sa procedurama koje se sprovode u cilju prijave za registraciju proizvoda, kao i činjenične informacije o procedurama koje se sprovode na njihovoj teritoriji, i o bilo kojim drugim administrativnim pojedinostima koje se odnose na te procedure.

Deo X

MULTILATERALNE KONSULTACIJE

Član 30.

1. Ugovorne strane će, u roku od pet godina od stupanja na snagu ove Konvencije i svakih sledećih pet godina ili češće ako većina ugovornih strana to zahteva održavati multilateralne konsultacije u okviru Saveta Evrope u cilju preispitivanja primene ove Konvencije, kao i opravdanosti njenog revidiranja ili proširenja bilo koje od njenih odredbi.

2. Ove konsultacije će se održavati na sastancima koje saziva Generalni sekretar Saveta Evrope. Ugovorne strane će dostaviti imena svojih predstavnika Generalnom sekretaru Saveta Evrope najkasnije dva meseca pre svakog sastanka.

3. U skladu sa odredbama ove Konvencije, ugovorne strane će pripremiti poslovnik za konsultacije.

Deo XI

AMANDMANI

Član 31.

1. Svaki amandman na prilog A i B, koji predloži ugovorna strana ili Komitet Ministara Saveta Evrope će biti dostavljen Generalnom sekretaru Saveta Evrope, a on će ga dalje proslediti državama Članicama Saveta Evrope, Evropskoj zajednici i bilo kojoj državi koja nije država Članica, ali koja je pristupila ili je pozvana da pristupi ovoj Konvenciji u skladu sa odredbama Člana 34.

2. Bilo koji amandmani predloženi u skladu sa odredbama prethodnog paragrafa biće preispitani u toku multilateralnih konsultacija ne kasnije od šest meseci nakon datuma prosleđivanja od strane Generalnog sekretara i gde mogu biti usvojeni dvotrećinskom većinom ugovornih strana. Usvojeni tekst će biti prosleđen ugovornim stranama.

3. Dvanaest meseci nakon njegovog usvajanja na multilateralnim konsultacijama amandman stupa na snagu, osim ukoliko jedna trećina ugovornih strana ne uloži prigovore.

Deo XII

PRELAZNE ODREDBE

Član 32.

Ova Konvencija će biti otvorena za potpisivanje državama Članicama Saveta Evrope i Evropskoj zajednici. Ona podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja biće deponovani kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.

Član 33.

1. Ova Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od šest meseci nakon datuma kada su četiri države Članice Saveta Evrope izrazile svoju saglasnost da se obavežu Konvencijom u skladu sa odredbama Člana 32.

2. Što se tiče potpisnice koja naknadno izrazi pristanak da se obaveže Konvencijom, ova stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od šest meseci nakon datuma deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja.

Član 34.

1. Nakon stupanja na snagu ove Konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope može pozvati bilo koju državu, koja nije Članica Saveta da pristupi ovoj Konvenciji i to na osnovu odluke donesene većinom glasova, za to predviđene u Članu 20d Statuta Saveta Evrope i to, jednoglasnim glasanjem predstavnika ugovornih država, koje imaju pravo da zasedaju u Komitetu.

2. Što se tiče bilo koje države koja je kasnije pristupila Konvenciji, ova stupa na snagu, prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od šest meseci nakon datuma deponovanja instrumenta pristupanja kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.

Član 35.

1. Svaka potpisnica može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, uložiti jedno ili više izuzeća. Nikakva izuzeća ne mogu, međutim biti uložena u pogledu čl. 1. do 14. ili 18. do 20.

2. Svaka ugovorna strana koja je uložila izuzeća u skladu sa prethodnim paragrafom, može iste u potpunosti ili delimično povući putem obaveštenja upućenog Glavnom sekretaru Saveta Evrope. Povlačenje će stupiti na snagu na dan prijema takvog obaveštenja od strane Generalnog sekretara.

3. Ugovorna strana koja je uložila izuzeće u pogledu odredbi ove Konvencije ne može se pozvati na primenu dotične odredbe od strane bilo koje druge ugovorne strane; ona može, međutim, ukoliko je njeno izuzeće delimično ili uslovno, da se pozove na primenu date odredbe u meru u kojoj ju je i sama prihvatila.

Član 36.

1. Svaka potpisnica može u vreme potpisivanja ili deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja odrediti teritoriju ili teritorije na koje će se primenjivati ova Konvencija.

2. Svaka ugovorna strana može u svako vreme posle i to putem izjave upućene Generalnom sekretaru Saveta Evrope proširiti primenu ove Konvencije na bilo koju drugu teritoriju navedenu u izjavi. Što se tiče dotične teritorije, Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od šest meseci nakon datuma prijema ove izjave od strane Generalnog sekretara.

3. Svaka izjava sastavljena u skladu sa prethodna dva paragrafa može se, u pogledu bilo koje teritorije navedene u izjavi povući putem obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru. Povlačenje stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka roka od šest meseci nakon datuma prijema obaveštenja od strane Generalnog sekretara.

Član 37.

1. Svaka ugovorna strana može u bilo koje vreme otkazati ovu Konvenciju putem obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru Saveta Evrope.

2. Takvo otkazivanje stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od šest meseci nakon datuma prijema ovog obaveštenja od strane Generalnog sekretara.

Član 38.

Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države Članice Saveta Evrope, Evropsku zajednicu i bilo koju državu koja je pristupila ovoj Konvenciji o:

a. svakom potpisu;

b. svakom deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja;

c. svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije u skladu sa čl. 33, 34. i 36;

d. svakom dokumentu, obaveštenju, koja se odnosi na ovu Konvenciju;

U potvrdu ovoga, dole potpisani, ispravno ovlašćeni potpisali su ovu Konvenciju.

Sačinjeno u Strazburu, dana 18. marta 1986, na engleskom i francuskom jeziku, oba teksta, budući podjednako autentična, u jednom primerku biće deponovana u arhivi Saveta Evrope. Glavni sekretar Saveta Evrope će dostaviti overene kopije svakoj od država Članica Saveta Evrope, Evropske zajednice i bilo kojoj državi pozvanoj da pristupi ovoj Konvenciji.

PRILOG A

Uputstvo za smeštaj i brigu o životinjama
(Član 5 Konvencije)

Sadržaj

Uvod

1. Objekti

1.1. Funkcije i opšta konstrukcija

1.2. Smeštajne prostorije

1.3. Laboratorije i prostorije za opšte i posebne procedure

1.4. Pomoćne prostorije

2. Ambijentalni uslovi u smeštajnim prostorijama i njihova kontrola

2.1. Ventilacija

2.2. Temperatura

2.3. Vlažnost

2.4. Osvetljenje

2.5. Buka

2.6. Alarmni sistemi

3. Briga

3.1. Zdravlje

3.2. Hvatanje

3.3. Pakovanje i uslovi prevoza

3.4. Prijem i raspakivanje

3.5. Karantin, izolacija i aklimatizacija

3.6. Kavezno držanje

3.7. Hrana

3.8. Voda

3.9. Prostirka

3.10. Kretanje i postupanje

3.11. Čišćenje

3.12. Ubijanje životinja na human način

Uvod

1. Države Članice Saveta Evrope odlučile su da im je cilj zaštita života životinja koje se koriste za ogledne i druge naučne svrhe i obezbeđivanje da se na minimum svede bilo koji bol, patnja, stres ili trajna povreda, kao posledica procedura, koje se obavljaju nad njima.

2. Istina je da se neke procedure obavljaju na terenu na slobodno-živućim, samoodržavajućim divljim životinjama, ali je relativno mali broj ovakvih procedura. Najveći broj životinja koje se koriste u procedurama moraju se, iz praktičnih razloga držati pod određenom vrstom fizičke kontrole u prostorijama koje variraju od spoljnih obora do kaveza za male životinje smeštenim u laboratorijskim uslovima. To je situacija u kojoj postoji najveći konflikt interesa. Sa jedne strane su životinje, čije se potrebe u kretanju, socijalnom druženju i drugim životnim manifestacijama moraju ograničiti, dok je sa druge strane lice koje obavlja ogled i njegove asistente, kojima je potrebna potpuna kontrola nad životinjom i njenim okruženjem. U ovom sukobu interesa, moguće je da će nekada prioritet biti na štetu životinje.

3. Stoga, Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe u Članu 5 predviđa da: “Svakoj životinji koja se koristi ili je namenjena za korišćenje u proceduri biće obezbeđen smeštaj, ambijent, bar najmanji stepen slobode kretanja, hrana, voda i nega, koji odgovaraju njenom zdravstvenom stanju i dobrobiti. Bilo koja ograničenja životinje u zadovoljavanju njenih fizioloških i etoloških potreba biće ograničena koliko god je to praktično izvodljivo.”

4. Ovaj prilog pruža određena uputstva vezana za smeštaj i brigu o životinjama bazirana na dosadašnjem znanju i praksi. On objašnjava i dopunjava osnovne principe usvojene u Članu 5. Cilj je dakle da pomogne organima, institucijama i pojedincima u njihovom sprovođenju ciljeva Saveta Evrope u ovoj oblasti.

5. Briga je reč koja, ako se koristi u vezi sa životinjama namenjenim ili onim koje se zaista koriste u procedurama, pokriva sve aspekte odnosa između životinje i čoveka. Njena suština je mobilizacija svih materijalnih i nematerijalnih resursa čoveka radi dobijanja i održavanja životinje u fizičkom i mentalnom stanju u kome najmanje pati i pruža najbolje performanse u procedurama. Ona počinje u trenutku kada se životinja odredi za korišćenje u procedurama i nastavlja se sve do ubijanja životinje ili njenog zbrinjavanja na neki drugi način nakon završetka procedure, u skladu sa Članom 11. Konvencije.

6. Cilj ovog priloga je da pruži savet o konstrukciji odgovarajućeg smeštaja za životinje. Postoji više metoda uzgoja i držanja laboratorijskih životinja koje se razlikuju u stepenu kontrole mikrobiološkog okruženja. Treba imati u vidu da ponekad osoblje mora, samo na osnovu procene karaktera i kondicije životinja odlučiti kada preporučeni standardi u pogledu prostora nisu dovoljni, kao što je slučaj sa posebno agresivnim životinjama. Prilikom primene uputstva u ovom prilogu, treba uzeti u obzir i zahteve svake pojedinačne situacije. Dalje, neophodno je razjasniti status ovog uputstva. Za razliku od odredbi same Konvencije, oni nisu obavezujući; to su preporuke koje treba koristiti prema nahođenju, osmišljene kao uputstvo u praksi i standardi, čijem postizanju treba težiti. Iz ovog razloga, termin “treba” će se koristiti u celom tekstu, čak i kada se termin “mora” čini prikladnijim. Na primer, evidentno je da se moraju obezbediti hrana i voda (videti 3.7.2 i 3.8).

7. Konačno, iz praktičnih i finansijskih razloga postojeću opremu za smeštaj životinja ne treba menjati, pre nego što se sasvim ne iskoristi ili postane neupotrebljiva. Do zamene opreme koja u skladu sa ovim uputstvom, koliko god je to praktično izvodljivo treba broj i veličinu životinja prilagoditi postojećim kavezima ili oborima.

Definicije

U ovom dodatku A, pored definicija navedenih u Članu 1.2 ove Konvencije:

a. “prostorije za držanje” znače prostorije u kojima se životinje normalno drže ili za uzgoj ili kao zalihe ili tokom obavljanja procedure;

b. “kavez” znači trajno fiksirani ili pokretni kontejner, zatvoren čvrstim zidovima ili sa zidovima bar na jednoj strani, sa rešetkama ili mrežastom žicom ili ako je podesno mrežom i u kome se drže ili prevoze jedna ili više životinja; zavisno od gustine naseljenosti i veličine kontejnera sloboda kretanja životinja je relativno ograničena;

c. “obor” znači ograđeni prostor, na primer, zidovima, rešetkama ili žičanom mrežom u kome se drži jedna ili više životinja; zavisno od veličine i gustine naseljenosti sloboda kretanja životinja je obično manje ograničena nego u kavezu;

d. “ispust” znači ograđeni prostor, na primer, ogradama, zidovima, rešetkama ili žičanom mrežom, obično smešten izvan zidanih objekata u kojima životinje koje se drže u kavezima ili oborima mogu slobodno da se kreću u određenom vremenskom periodu u skladu sa njihovim etološkim i fiziološkim potrebama;

e. “staja” znači mali prostor, ograđen sa tri strane, obično sa jaslama i bočnim ogradama, u kojoj se mogu držati vezane jedna ili dve životinje.

Fizički objekti

1.1. Izgradnja i opšta konstrukcija

1.1.1. Svaki objekat bi trebalo da bude izrađen na način da se obezbedi okruženje koje odgovara vrstama životinja, koje su u njemu smeštene. Mora biti izrađen tako da se spreči ulazak neovlašćenih lica.

Objekti koji su deo većeg građevinskog kompleksa treba da budu na odgovarajući način zaštićeni, kako bi se ograničio broj ulazaka i sprečio neovlašćeni promet.

1.1.2. Preporučljivo je da postoji program održivosti objekata, radi sprečavanja oštećenja opreme.

1.2. Prostorije za držanje

1.2.1. Treba preduzeti sve neophodne mere kako bi se obezbedilo redovno i efikasno čišćenje prostorija i održavanje zadovoljavajućeg higijenskog standarda. Tavanice i zidovi treba da budu otporni na oštećenja, sa glatkom, nepropusnom površinom koja se lako čisti. Posebnu pažnju treba posvetiti spojevima vrata, utičnica, cevi i kablova. Vrata i prozori, ako ih ima, treba da budu zaštićeni tako da se neželjene životinje drže izvan tog prostora. Gde je to moguće, u vrata treba ugraditi prozore radi nadzora nad životinjama. Podovi treba da budu glatki, nepropusni, ne klizajući, sa površinama koje se lako peru i koje, bez oštećenja mogu nositi težinu hranilica ili druge teške opreme. Drenažni otvori, ako ih ima, treba da budu na odgovarajući način prekriveni i zaštićeni radi sprečavanja pristupa životinja.

1.2.2. Prostorije u kojima je dozvoljeno životinjama da se slobodno kreću treba da imaju zidove i podove sa posebno otpornim površinama koje mogu izdržati težinu životinje i habanje izazvano životinjama i čišćenjem. Materijal ne bi trebalo da utiče na zdravstveno stanje životinje i treba da bude takav da životinje ne mogu sebe povrediti. Poželjno je da u takvim prostorijama postoje drenažni otvori. Drugu opremu i pribor treba dodatno zaštititi, kako ih životinje ne bi mogle oštetiti ili se njima povrediti. Kada su obezbeđene spoljašnje prostorije treba preduzeti mere kako bi se sprečio pristup drugih lica i životinja.

1.2.3. Prostorije namenjene za držanje farmskih životinja (goveda, ovce, koze, svinje, konji itd.) trebalo bi da bar ispunjavaju standarde propisane Evropskom konvencijom o zaštiti farmskih životinja kao i standarde propisane od strane državnih veterinarskih i drugih organa.

1.2.4. Većina prostorija za držanje je obično konstruisana za glodare. Često se ovakve prostorije koriste i za smeštaj većih životinja. Treba obratiti pažnju da se ne drže zajedno inkopatibilne vrste.

1.2.5. Prostorije za držanje bi trebalo da budu opremljene opremom za obavljanje lakših procedura i manipulacija kada je to moguće.

1.3. Laboratorije i prostorije za opšte i posebne procedure

1.3.1. U objektima za uzgoj i snabdevanje trebalo bi da bude dostupna oprema za pripremu pošiljki životinja.

1.3.2. Svi objekti bi, takođe trebalo da imaju dostupnu minimalnu laboratorijsku opremu za obavljanje jednostavnih dijagnostičkih testova, post-mortalnog pregleda i/ili prikupljanje uzoraka za opsežnija laboratorijska ispitivanja.

1.3.3. Treba preduzeti mere prilikom prijema životinja, tako da, životinje koje dolaze ne predstavljaju rizik za već prisutne životinje, na primer smeštanjem u karantin. Prostorije za opšte i posebne procedure treba da budu dostupne u situacijama kada nije poželjno obavljati procedure ili posmatranje u smeštajnoj prostoriji.

1.3.4. Trebalo bi da postoji odgovarajući smeštaj za pojedinačno i odvojeno držanje životinja, koje su obolele ili povređene.

1.3.5. Kada je to primereno, trebalo bi obezbediti jednu ili više prostorija odgovarajuće opremljenih za obavljanje hirurških procedura pod aseptičnim uslovima. Trebalo bi da postoje i prostorije za postoperativni oporavak ako je to opravdano.

1.4. Pomoćne prostorije

1.4.1. Skladišta za hranu bi trebala da budu suva i hladna, zaštićena od insekata i parazita. Druge materijale, koji se mogu kontaminirati ili predstavljati rizik treba skladištiti odvojeno.

1.4.2. Trebalo bi da postoji skladište za čiste kaveze, instrumente i drugu opremu.

1.4.3. Prostorija za čišćenje i pranje treba da je dovoljno velika da se u njoj smesti instalacija neophodna za dekontaminaciju i čišćenje upotrebljenog pribora. Proces čišćenja bi trebalo da bude organizovan tako da se odvoji protok čistog i prljavog pribora kako bi se sprečila kontaminacija novoočišćenog pribora. Zidovi i podovi bi trebalo da budu pokriveni otpornim materijalom i sa ventilacionim sistemom dovoljnog kapaciteta da obezbedi odvod viška toplote i vlage.

1.4.4. Treba preduzeti mere za higijensko odlaganje i uklanjanje leševa i otpada životinjskog porekla. Ako spaljivanje na licu mesta nije moguće ili poželjno, treba preduzeti mere za bezbedno uklanjanje ovakvog materijala poštujući lokalnu regulativu i pravilnike. Posebne mere opreza treba preduzeti sa otrovnim i radioaktivnim otpadom.

1.4.5. Raspored i konstrukcija prolaznih prostorija bi trebalo da odgovara standardima smeštajnih prostorija. Hodnici bi trebalo da budu dovoljno široki da obezbede lak protok pokretne opreme.

2. Ambijentalni uslovi u smeštajnim prostorijama i njihova kontrola

2.1. Ventilacija

2.1.1. Prostorije za držanje bi trebalo da imaju odgovarajući ventilacioni sistem koji odgovara zahtevima vrste koja je tu smeštena. Svrha ventilacionog sistema je da obezbedi svež vazduh i na niskom nivou održava neprijatne mirise, štetne gasove, prašinu i infektivne agense bilo koje vrste. On takođe obezbeđuje i uklanjanje viška toplote i vlage.

2.1.2. Vazduh u prostoriji trebalo bi da se obnavlja u čestim vremenskim intervalima. Obično je 15-20 izmena vazduha po času sasvim odgovarajuće. Ipak, u određenim slučajevima, kada je gustina naseljenosti mala, 8-10 izmena vazduha po času može biti dovoljna ili čak možda mehanička ventilacija neće biti ni potrebna. Drugi slučajevi mogu zahtevati mnogo češću izmenu vazduha. Treba izbegavati recirkulaciju netretiranog vazduha. Pa ipak, treba naglasiti da čak ni najefikasniji sistem ne može zameniti lošu higijenu ili aljkavost.

2.1.3. Ventilacioni sistem bi trebalo da bude konstruisan tako da se spreči stvaranje štetne promaje.

2.1.4. Pušenje u prostorijama u kojima su smeštene životinje bi trebalo zabraniti.

2.2. Temperatura

2.2.1. U tabeli 1 su navedeni rasponi u kojima je preporučljivo održavati temperaturu. Takođe bi trebalo naglasiti da se vrednosti odnose samo na odrasle, normalne životinje. Novorođenim i mladim životinjama je često potrebna mnogo viša temperatura. Temperature prostorija bi trebalo regulisati u skladu sa mogućim promenama termoregulacije same životinje nastale usled posebnih fizioloških stanja ili efekata procedure.

2.2.2. Imajući u vidu klimatske uslove koji vladaju u Evropi, možda je neophodno obezbediti ventilacioni sistem dovoljnog kapaciteta za zagrevanje i hlađenje vazduha.

2.2.3. U korisničkim objektima precizna kontrola temperature u smeštajnim prostorijama se može zahtevati, zbog toga što je spoljašnja temperatura fizički faktor koji ima presudan uticaj na metabolizam svih životinja.

2.3. Vlažnost

Ekstremne varijacije u relativnoj vlažnosti (RH) imaju štetan efekat na zdravlje i dobrobit životinja. Stoga se preporučuje da bi RH nivo u smeštajnim prostorijama trebalo da odgovara vrsti životinja i da se održava na 55%+/-10%. Produžene periode sa vrednostima ispod 40% i iznad 70% relativne vlažnosti bi trebalo izbegavati.

2.4. Osvetljenje

U prostorijama koje nemaju prozore neophodno je obezbediti kontrolisano osvetljenje kako bi se zadovoljili ne samo biološki zahtevi životinje, već i zadovoljavajući radni uslovi. Takođe je neophodno imati kontrolu nad intenzitetom osvetljenja i ciklusom svetlosti i tame. Kada se drže albino životinje treba da se uzme u obzir njihova osetljivost na svetlo. (videti takođe 2.6).

2.5. Buka

Buka u smeštajnim prostorima može biti značajan faktor uznemiravanja životinje. Smeštajni prostori i prostorije u kojima se obavljaju procedure moraju biti zaštićeni od izvora čujne ili buke visoke frekvencije kako bi se sprečile promene u ponašanju i fiziologiji životinja. Iznenadna buka može dovesti do značajnih promena u funkcionisanju organa ali pošto se ona često ne može izbeći, ponekad je preporučljivo u smeštajnim prostorijama i prostorijama za procedure obezbediti stalno prisutan zvuk, srednjeg intenziteta, kao što je lagana muzika.

2.6. Alarmni sistemi

Prostorija u kojoj se drži veliki broj životinja je izuzetno osetljiva. Stoga je preporučljivo zaštititi ovu prostoriju aparatima za detekciju požara i ulaska neovlašćenih lica. Tehnički kvarovi ili prestanak rada ventilacionog sistema predstavljaju drugu opasnost, koja može izazvati stres, čak i smrt životinje usled gušenja i pregrejavanja ili, u manje ozbiljnim slučajevima, imaju tako negativan efekat na proceduru da se ona mora ponoviti. Zato treba instalirati uređaje za praćenje, povezane sa postrojenjem za zagrevanje i ventilaciju kako bi se osoblju omogućio opšti nadzor nad radom. Ako je opravdano treba ugraditi generator za podršku sistema za održavanje života životinja i osvetljenja u slučaju kvara ili prestanka snabdevanja. Jasna uputstva za postupanje u hitnim slučajevima treba da budu vidno istaknuta. Alarmi za ribnjake se preporučuju u slučaju otkazivanja sistema vodosnabdevanja. Treba voditi računa da rad alarmnog sistema uzrokuje što je moguće manje uznemiravanje životinja.

3. Nega

3.1. Zdravlje

3.1.1. Odgovorno lice u objektu bi trebalo da obezbedi redovnu inspekciju životinja i nadzor nad smeštajem i negom od strane veterinara ili drugog ovlašćenog lica.

3.1.2. U skladu sa procenom potencijalne opasnosti po životinje, odgovarajuću pažnju bi trebalo obratiti na zdravstveno stanje i higijenu osoblja.

3.2. Hvatanje

Divlje životinje bi trebalo hvatati na human način i to od strane iskusnih lica, koja poseduju odgovarajuće znanje o navikama i staništima životinja koje se hvataju. Ako prilikom hvatanja treba koristiti anestetik ili neki drugi lek, njega bi trebalo da primeni samo veterinar ili drugo ovlašćeno lice. Svaku životinju koja je ozbiljno povređena treba što je pre moguće odvesti veterinaru radi lečenja. Ako životinja, po mišljenju veterinara može nastaviti život uz patnju ili bol, nju bi trebalo ubiti na human način. U odsustvu veterinara, životinju, koja je ozbiljno povređena treba na licu mesta ubiti na human način.

3.3. Pakovanje i uslovi prevoza

Svaki prevoz je, bez sumnje stresno iskustvo za životinju i treba ga olakšati što je više moguće. Životinje koje se prevoze bi trebalo da budu dobrog zdravstvenog stanja, a dužnost pošiljaoca je da to obezbedi. Životinje koje su bolesne ili na drugi način u lošoj kondiciji ne bi trebalo da se prevoze osim ukoliko je to neophodno u svrhe lečenja ili postavljanja dijagnoze. Posebnu pažnju treba posvetiti ženkama u poodmaklom stadijumu graviditeta. Trebalo bi isključiti iz prevoza ženke za koje se pretpostavlja da će se okotiti tokom prevoza ili ženke sa potomstvom, a koje su se porodile 48 sati pre prevoza. Pošiljalac i prevoznik treba da preduzmu sve mera opreza prilikom pakovanja, odlaganja i prevoza pošiljke, kako bi se izbegla nepotrebna patnja životinje, nastala usled neodgovarajuće ventilacije, izloženosti ekstremnim temperaturama, nedostatka hrane i vode, kašnjenja i itd. Primalac treba da bude propisno obavešten o detaljima prevoza i prevoznoj dokumentaciji kako bi se obezbedilo brzo rukovanje i prijem u mestu odredišta. Čak i u slučaju država koje nisu potpisnice Evropske konvencije o zaštiti životinja tokom međunarodnog prevoza, preporučuje se strogo poštovanje odredaba ove Konvencije; takođe se preporučuje strogo pridržavanje nacionalnih zakona i propisa, kao i propisa za žive životinje Međunarodne asocijacije avio saobraćaja (International Air Transport Association) i Asocijacije za avio-prevoz životinja (Animal Air Transport Association).

3.4. Prijem i raspakivanje

Pošiljku životinja treba bez odlaganja primiti i raspakovati. Nakon inspekcije, životinje treba premestiti u čiste kaveze ili obore i snabdeti hranom i vodom prema potrebi. Životinje koje su bolesne ili u lošoj kondiciji treba držati pod stalnim nadzorom i odvojene od drugih životinja. Ove životinje bi trebalo da pregleda veterinar ili drugo ovlašćeno lice što je pre moguće, a gde je to potrebno, i da ih leči. Životinje koje nemaju priliku za oporavak treba ubiti na human način. Konačno, sve primljene životinje moraju biti registrovane i obeležene, u skladu sa odredbama čl. 16, 17. i 24. Konvencije. Kutije za prevoz treba odmah uništiti ako odgovarajuća dekontaminacija nije moguća.

3.5. Karantin, izolacija i aklimatizacija

3.5.1. Svrha karantina je:

a. zaštita drugih životinja u objektu;

b. zaštita čoveka od zoonoza;

c. podsticanje dobre naučne prakse.

Ako zdravstveno stanje životinja koje su primljene u objekat nije zadovoljavajuće, one treba da prođu period karantina. U nekim slučajevima, kao što je na primer besnilo, ovaj period može biti propisan nacionalnim propisima zemlje potpisnice. U drugim slučajevima, ovaj period varira i treba da bude određen, zavisno od okolnosti od strane ovlašćenog lica, i to obično veterinara imenovanog od strane ustanove (videti takođe Tabelu 2).

Životinje se mogu koristiti za procedure tokom perioda trajanja karantina, čim se aklimatizuju na novu sredinu i ne predstavljaju opasnost za druge životinje ili čoveka.

3.5.2. Preporučljivo je odvojiti objekte u kojima se izoluju životinje koje pokazuju znakove oboljenja ili se sumnja da su obolele i koji bi mogle predstavljati opasnosti za čoveka ili druge životinje.

3.5.3. Čak i kada izgleda da su životinje zdrave, dobra praksa je da one prođu period aklimatizacije pre korišćenja u proceduri. Potrebno vreme zavisi od nekoliko faktora, kao što su stres, koji opet zavisi od nekoliko faktora, kao što su trajanje prevoza i starost životinja. Ovo vreme trebalo bi da odredi ovlašćeno lice.

3.6. Kavezno držanje

3.6.1. Moguće je napraviti razliku između dva široko primenjivana sistema smeštaja životinja.

Prvo, postoji sistem koji se može videti u uzgojnim objektima, objektima za nabavku i korisničkim objektima u polju bio-medicine, koji su konstruisani za smeštaj životinja, kao što su glodari, zečevi, mesojedi, ptice i primati, nekad takođe i preživari, svinje i konji. U tabelama 3-13 je navedeno uputstvo za kaveze, obore, ispuste i staje u ovim objektima. Dodatno uputstvo o minimalnom prostoru u kavezima se može naći na grafikonima 1. do 7. Dalje, odgovarajuće uputstvo za procenu gustine naseljenosti u kavezima je predstavljeno grafikonima 8 do 22.

Drugo, postoji i sistem, koji se često može videti u objektima u kojima se obavljaju procedure samo na farmskim ili sličnim velikim životinjama. Prostorije u ovakvim objektima ne bi trebalo da budu manje od onih koje zahtevaju postojeći veterinarski standardi.

3.6.2. Kavezi i obori bi trebalo da budu napravljeni od materijala koji nije štetan po zdravlje životinje, a njihov dizajn bi trebao biti takav da životinje ne mogu same sebe povrediti; osim ako nisu za jednokratnu upotrebu, oni bi trebalo da budu napravljeni od otpornog materijala prilagođenog tehnikama čišćenja i dekontaminacije. Posebnu pažnju treba posvetiti konstrukciji kaveza i podova obora koji treba da variraju zavisno od vrste i starosti životinje i treba da budu konstruisani tako da se olakša uklanjanje ekskreta.

3.6.3. Obori treba da budu konstruisani tako da odgovaraju dobrobiti svake vrste. Oni bi trebalo da omoguće zadovoljavanje određenih etoloških potreba (na primer, potrebu za penjanjem, skrivanjem ili pravljenjem privremenog skloništa), kao i čišćenje i slobodu od kontakta sa drugim životinjama.

3.7. Ishrana

3.7.1.Prilikom izbora, proizvodnje i pripreme hrane treba preduzeti mere opreza kako bi se izbegla hemijska, fizička i mikrobiološka kontaminacija. Hrana treba da bude upakovana u čvrsto zatvorene vrećice, sa pečatom i datumom proizvodnje, kada je to moguće. Pakovanje, prevoz i skladištenje treba da bude tako da se izbegne kontaminacija, propadanje ili uništenje. Skladišta treba da budu rashlađena, tamna, suva i zaštićena od insekata i štetočina. Brzo kvarljiva hrana, poput zelene hrane, povrća, voća, mesa, ribe, itd bi trebalo da se skladišti u hladnim prostorijama, frižiderima ili zamrzivačima.

Sve hranilice, korita ili drugi pribor koji se koristi za hranjenje treba redovno čistiti i, ako je potrebno sterilisati. Ako se koristi vlažna hrana ili ako se hrana lako kontaminira vodom, urinom, itd neophodno je svakodnevno čišćenje

3.7.2. Proces distribucije hrane može da varira zavisno od vrste ali treba da bude takav da zadovolji fiziološke potrebe životinje. Treba preduzeti mere da se svakoj životinji omogući pristup hrani.

3.8. Voda

3.8.1. Nekontaminirana pijaća voda trebalo bi da uvek bude dostupna svim životinjama. Tokom prevoza, prihvatljivo je obezbediti vodu kao deo vlažnog obroka. Voda je, međutim prenosilac mikroorganizama i stoga bi snabdevanje trebalo organizovati tako da se rizik smanji na najmanju moguću meru. Obično se koriste dve metode napajanja, flašice i automatski sistem.

3.8.2. Flašice se obično koriste za male životinje poput glodara i kunića. Kada se koriste flašice, one bi trebalo da budu izrađene od providnog materijala kako bi se mogao nadzirati njihov sadržaj. Trebalo bi da imaju širok grlić radi jednostavnijeg i efikasnijeg čišćenja a, ako se koristi plastični materijal on ne bi trebalo da bude sklon raskvasivanju. Čepovi i slavine cevi takođe treba da budu takvi da se mogu sterilisati i lako čistiti. Sve flašice i pribor treba rastaviti, očistiti i sterilisati u odgovarajućim redovnim vremenskim intervalima. Poželjnije je flašice zameniti čistim, sterilisanim bocama, nego ih ponovo puniti u smeštajnim prostorijama.

3.8.3. Automatske sisteme za napajanje treba redovno proveravati, servisirati i ispirati da bi se izbegle nesreće i širenje infekcija. Ako se koriste kavezi sa čvrstim dnom, trebalo bi preduzeti mere kako bi se na minimum smanjio rizik od poplave. Redovna bakteriološka ispitivanja sistema su takođe neophodna radi praćenja kvaliteta vode.

3.8.4. Voda iz javnih vodovoda sadrži neke mikroorganizme koji se obično smatraju bezopasnim, osim ako se ne radi o određenim definisanim mikroorganizmima. U takvim slučajevima, vodu treba tretirati. Voda iz javnih vodovoda je obično hlorisana kako bi se smanjio rast mikroorganizama. Takvo hlorisanje nije uvek dovoljno da smanji rast određenih potencijalnih patogena, kao na primer Pseudomonas. Kao dodatna mera, može se povećati nivo hlora u vodi ili se voda može zakiseliti kako bi se postigao željeni efekat.

3.8.5. U riba, vodozemca i gmizavaca, tolerancija na kiselost, hlor i mnoge druge hemikalije široko varira od vrste do vrste. Stoga treba preduzeti mere da se snabdevanje akvarijuma i ribnjaka vodom prilagodi potrebama i granicama tolerancije svake pojedinačne vrste.

3.9. Prostirka

Prostirka bi trebalo da je suva, dobro upijajućih osobina, da ne skuplja prašinu, da nije toksična i da je slobodna od infektivnih agenasa ili štetočina ili bilo kog drugog oblika kontaminacije. Posebnu pažnju treba preduzeti kako bi se izbeglo korišćenje strugotine ili prostirke od hemijski tretiranog drveta. Mogu se koristiti određeni industrijski nusproizvodi ili otpad, kao što je usitnjena hartija.

3.10. Kretanje i postupanje

3.10.1. Savetuje se da se iskoristi svaka moguća prilika da se životinjama omogući kretanje.

3.10.2. Ponašanje životinje tokom obavljanja postupka zavisi puno od njenog poverenja u čoveka, što je nešto što se mora razvijati. Divlja životinja verovatno nikada neće postati idealna ogledna životinja. Stvari stoje drugačije sa domaćim životinjama, koje su rođene i odgajane u kontaktu sa čovekom. Poverenje koje je jednom stečeno ipak treba održavati. Stoga se preporučuje održavanje čestog kontakta kako bi se životinje navikle na prisustvo čoveka i njegove aktivnosti. Kada okolnosti dopuštaju, treba izdvojiti vreme za razgovor, držanje i timarenje životinje. Osoblje treba da bude saosećajno, nežno i odlučno u postupanju sa životinjama.

3.11. Čišćenje

3.11.1. Standard objekata veoma zavisi od dobre higijene. Treba izdati jasna uputstva za izmenu prostirke u kavezima i oborima.

3.11.2. Treba uspostaviti odgovarajući uobičajeni postupak čišćenja, pranja, dekontaminacije i, po potrebi sterilizacije kaveza i pribora, flašica i druge opreme. U smeštajnim prostorijama, prostorija za pranje i skladištima treba održavati veoma visoke standarde čišćenja i reda.

3.11.3. Spoljašnje obore, kaveze i ispuste treba redovno čistiti i, gde je to primereno, menjati materijal koji čini gornji sloj na površini, kako on ne bi postao izvor infekcije i stanište parazita

3.12. Humano ubijanje životinja

3.12.1. Sve metode humanog ubijanja životinja zahtevaju stručnost, koja se može postići samo odgovarajućom obukom.

3.12.2. Duboko besvesne životinje se mogu iskrvariti, ali ne treba, bez prethodne anestezije primenjivati lekove koji parališu mišiće pre gubitka svesti, one sa kurariformnim efektima, kao ni omamljivanje električnom strujom bez masaže mozga.

Ne bi trebalo dozvoliti uklanjanje leša dok se ne pojavi rigor mortis.

Tabele i grafikoni koji se odnose na prilog A Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe (Uputstvo za smeštaj i brigu o životinjama)

TABELA 1

Uputstvo za temperaturu u prostoriji
(životinje koje se drže u kavezima, oborima ili unutrašnjim ispustima)

Vrste ili grupe vrsta Optimalni opseg u °C
primati novog sveta 20-28
Miš 20-24
Pacov 20-24
sirijski hrčak 20-24
pustinjski pacov 20-24
Zamorac 20-24
primati starog sveta 20-24
Prepelica 20-24
Zec 15-21
Mačka 15-21
Pas 15-21
Fereta 15-21
Živina 15-21
Golub 15-21
Svinja 10-24
Koza 10-24
Ovca 10-24
Goveda 10-24
Konj 10-24

Napomena: U posebnim slučajevima, na primer prilikom smeštaja veoma mladih životinja ili životinja bez dlake mogu se zahtevati više temperature od naznačenih.

TABELA 2

Uputstvo za lokalni period karantina

Uvodna napomena: Za uvezene životinje period trajanja karantina je određen nacionalnim zakonodavstvom ugovorne strane. Što se tiče perioda trajanja lokalnog karantina, njega bi trebalo, zavisno od okolnosti da odredi ovlašćeno lice, i to obično veterinar, imenovan od strane ustanove.

Vrste ili grupe vrsta Dani
Miš 5-15
Pacov 5-15
pustinjski pacov 5-15
Zamorac 5-15
sirijski hrčak 5-15
Zec 20-30
Mačka 20-30
Pas 20-30
Primati 40-60

TABELA 3

Uputstvo za kavezno držanje malih glodara i kunića (u zalihama i tokom procedura)

Vrste Minimalna kavezna podna površina cm2 Minimalna visina kaveza cm
miš 180 12
pacov 350 14
sirijski hrčak 180 12
zamorac 600 18
zec 1 kg 1 400 30
zec 2 kg 2 000 30
zec 3 kg 2 500 35
zec 4 kg 3 000 40
zec 5 kg 3 600 40

Napomena: “Visina kaveza” je vertikalno rastojanje između poda kaveza i gornjeg horizontalnog dela poklopca ili kaveza. Prilikom osmišljavanja procedure, treba uzeti u obzir potencijalni rast životinje kako bi se obezbedio odgovarajući prostor u skladu sa ovom tabelom i to u svim fazama procedure.

Takođe videti grafikone 1 do 5 i 8 do 12.

TABELA 4

Uputstvo za kavezno držanje malih glodara u uzgoju

Vrste Minimalna podna površina kaveza za majku i leglo cm2 Minimalna visina kaveza cm
miš 200 12
pacov 800 14
sirijski hrčak 650 12
zamorac 1 200 18
zamorac u haremu po odrasloj jedinki 1 000 18

Napomena: Definiciju “visine kaveza” videti u napomeni u Tabeli 3.

TABELA 5

Uputstvo za kavezno držanje uzgojnih kunića

 

Težina zečice kg Minimalna podna površina kaveza po zečici sa leglom m2 Minimalna visina kaveza cm Minimalna podna površina gnezda m2

1 0,30 30 0,10

2 0,35 30 0,10

3 0,40 35 0,12

4 0,45 40 0,12

5 0,50 40 0,14

Napomena: Definiciju “visine kaveza” videti u napomeni u Tabeli 3.

Minimalna podna površina kaveza po ženki sa leglom uključuje i podnu površinu gnezda.

Videti takođe grafikon 6.

TABELA 6

Uputstvo za smeštaj mačaka (tokom procedure i uzgoja)

Težina mačke kg Minimalna podna površina kaveza za mačku m2 Minimalna visina kaveza cm Minimalna podna površina kaveza po mački sa leglom m2 Minimalna površina obora po mački sa leglom m2
0,5-1 0,2 50
1-3 0,3 50 0,58 2
3-4 0,4 50 0,58 2
4-5 0,6 50 0,58 2

Napomena: Smeštaj mačaka u kavezima trebalo bi da bude strogo ograničen. Mačke koje se drže na ovaj način trebalo bi da se najmanje jednom dnevno puste da se kreću, ukoliko to ne ometa proceduru. Obori za mačke bi trebalo da budu opremljeni toaletima za mačke, ležištem za odmor i opremom koja omogućava penjanje i oštrenje kandži.

“Visina kaveza” je vertikalno rastojanje između najviše tačke poda i najniže tačke vrha kaveza.

U svrhe izračunavanja minimalne podne površine može se uključiti i površina ležišta.

Minimalna podna površina po mački sa leglom uključuje i 0,18 m² kutije za omacivanje.

Takođe videti grafikon 7.

TABELA 7

Uputstvo za smeštaj pasa u kavezima (tokom procedure)

Visina psa do vrha grebena cm Minimalna podna površina po psu m2 Minimalna visina kaveza cm
30 0,75 60
40 1,00 80
70 1,75 140

Napomena: Pse ne bi trebalo držati u kavezima duže nego što je to apsolutno neophodno za svrhe procedure. Pse koji se drže u kavezima trebalo bi pustiti da se kreću najmanje jednom dnevno, osim ako to nije u skladu sa svrhom procedure. Trebalo bi odrediti vremensko ograničenje preko koga pas ne bi trebao biti zatvoren bez mogućnosti dnevnog kretanja. Prostori za kretanje treba da budu dovoljno veliki da omoguće psu slobodu kretanja. U kavezima za pse podovi ne bi trebalo da budu rešetkasti, osim ako to zahteva procedura.

U svetlu velikih razlika u visini i ograničenoj međuzavisnosti visine i težine različitih rasa pasa, visina kaveza bi trebalo da se bazira na visini grebena pojedinačne životinje. Opšte je pravilo da bi minimalna visina kaveza trebalo da iznosi dvostruku visinu grebena.

Za definiciju “visina kaveza”, videti napomenu Tabele 6

TABELA 8

Uputstvo za smeštaj pasa u oborima
(u zalihama i tokom procedura i uzgoja)

Težina psa kg Minimalna površina obora po psu m2 Minimalna dodatna površina za kretanje po psu
    do 3 psa m2 više od 3 psa m2
<6 0,5 0,5 (1,0) 0,5 (1,0)
6-10 0,7 1,4 (2,1) 1,2 (2,9)
10-20 1,2 1,6 (2,8) 1,4 (2,6)
20-30 1,7 1,9 (3,6) 1,6 (3,3)
>30 2,0 2,0 (4,0) 1,8 (3,8)

Napomena: Brojke u zagradama predstavljaju ukupnu površinu po psu, to jest podnu površinu obora plus površinu prostora za kretanje. Psi koji se stalno drže na otvorenom trebalo bi da imaju pristup skloništu, kako bi se zaštitili od nepovoljnih vremenskih prilika. Ako su psi smešteni na rešetkastim podovima, trebalo bi da imaju čvrstu, punu površinu za spavanje. Ne treba koristiti rešetkaste podove, osim ako to zahteva procedura. Zidovi između obora trebalo bi da budu takvi da spreče da psi povrede jedni druge.

Svi obori treba da imaju odgovarajuću drenažu.

TABELA 9

Uputstvo za kavezno držanje nehumanih primata
(pri zalihama, tokom procedure i uzgoja)

Uvodna napomena: Zbog velikih varijacija u veličinama i karakteristikama primata, naročito je važno da oblik i unutrašnja oprema, kao i dimenzije kaveza odgovaraju njihovim pojedinačnim potrebama. Ukupna zapremina kaveza je jednako važna za primate, kao i podna površina. Kao opšte načelo, uzima se da bi visina kaveza, bar za bezrepog majmuna i druge majmune, podreda Simii trebalo bi da bude njena najveća dimenzija. Kavezi bi trebalo da imaju bar toliku visinu da omoguće životinji da uspravno stoji. Minimalna visina kaveza za gibone bi trebalo da bude takva da im omogući da se u punom zamahu ljuljaju sa plafona, a da pri tome nogama ne dodirnu pod. Gde je to moguće, treba postaviti prečke, kako bi primati mogli da koriste gornje delove kaveza.

U jednom kavezu se mogu držati i po dva kompatibilna primata. Tamo, gde se ne mogu držati u parovima, kavezi bi trebalo da budu postavljeni tako da životinje mogu videti jedna drugu, ali uz mogućnost da se to spreči kada je potrebno.

U skladu sa ovim zapažanjima, sledeća tabela sadrži opšta uputstva za kavezno držanje vrsta koje se najčešće koriste (superfamilije Ceboidea i Cercopithecoidea).

Težina primata kg Minimalna površina poda za jednu ili dve životinje m2 Minimalna visina kaveza cm
<1 0,25 60
1-3 0,35 75
3-5 0,50 80
5-7 0,70 85
7-9 0,90 90
9-15 1,10 125
15-25 1,50 125

Napomena: Definiciju “visina kaveza”, videti napomenu u tabeli 6.

TABELA 10

Uputstvo za kavezno držanje svinja (u zalihama i tokom procedura)

Težina svinje kg Minimalna površina poda po svinji m2 Minimalna visina kaveza cm
5-15 0,35 50
15-25 0,55 60
25-40 0,80 80

Napomena: Tabela se takođe odnosi i na prasiće. Svinje ne bi trebalo držati u kavezima osim ukoliko to nije apsolutno neophodno u svrhe procedure i tada samo u najkraćem vremenskom periodu.

Napomena: Definiciju “visina kaveza”, videti napomenu u 6.

TABELA 11

Uputstvo za smeštaj farmskih životinja u oborima (u zalihama i tokom procedura u korisničkim objektima)

Vrste i težine kg Minimalna površina poda m2 Minimalna dužina obora m Minimalna visina zidova obora m Minimalna površina poda obora za grupe m2/animal Minimalna dužina hranilica po grlu m
svinje          
10-30 2 1,6 0,8 0,2 0,20
30-50 2 1,8 1,0 0,3 0,25
50-100 3 2,1 1,2 0,8 0,30
100-150 5 2,5 1,4 1,2 0,35
>150 5 2,5 1,4 2,5 0,40
ovce          
< 70 1,4 1,8 1,2 0,7 0,35
koze          
< 70 1,6 1,8 2,0 0,8 0,35
goveda          
< 60 2,0 1,1 1,0 0,8 0,30
60-100 2,2 1,8 1,0 1,0 0,30
100-150 2,4 1,8 1,0 1,2 0,35
150-200 2,5 2,0 1,2 1,4 0,40
200-400 2,6 2,2 1,4 1,6 0,55
>400 2,8 2,2 1,4 1,8 0,65
odrasli konji 13,5 4,5 1,8

TABELA 12

Uputstvo za smeštaj farmskih životinja u stajama (u zalihama i tokom procedura u korisničkim objektima)

 

Vrste i težine kg Minimalna površina staje m2 Minimalna dužina staje m Minimalni zidovi staje m
svinje      
100-150 1,2 2,0 0,9
> 150 2,5 2,5 1,4
ovce      
< 70 0,7 1,0 0,9
koze      
< 70 0,8 1,0 0,9
goveda      
60-100 0,6 1,0 0,9
100-150 0,9 1,4 0,9
150-200 1,2 1,6 1,4
200-350 1,8 1,8 1,4
350-500 2,1 1,9 1,4
> 500 2,6 2,2 1,4
odrasli konji 4,0 2,5 1,6

Napomena: Staje bi trebalo da budu dovoljno široke da omoguće životinji da udobno legne.

TABELA 13

Uputstvo za kavezno držanje ptica (u zalihama i tokom procedura u korisničkim objektima)

Vrste i težina g Minimalna površina po jednoj ptici cm2 Minimalna površina za dve ptice cm2/bird Minimalna površina za 3 ptice cm2/bird Minimalna visina kaveza cm Minimalna dužina hranilice po ptici cm
kokoške          
100-300 250 200 150 25 3
300-600 500 400 300 35 7
600-1 200 1 000 600 450 45 10
1 200-1 800 1 200 700 550 45 12
1 800-2 400 1 400 850 650 45 12
(odrasli mužjaci)          
> 2 400 1 800 1 200 1 000 60 15
prepelice          
120-140 350 250 200 15 4

Napomena: “Površina” je proizvod dužine i širine kaveza, izmerene sa unutrašnje strane i vodoravno a neproizvod dužine i širine poda, a definiciju “visina kaveza” vidi napomenu u tabeli 6.

Dimenzija mrežastih podova ne bi trebalo da bude veća od 10 x 10 mm za piliće i 25 x 25 mm za mlade kokice i odrasle. Debljina žice treba da bude najmanje 2 mm. Nagib ne bi trebalo da prelazi 14%(8°). Pojilice bi trebalo da imaju istu dužinu kao i hranilice. Ako su obezbeđene sisaljke ili posude za vodu, svaka ptica bi trebalo da ima pristup obema. Kavezi treba da budu opremljeni sedalicama i takvi da omoguće pticama u pojedinačnim kavezima da vide jedna drugu.

GRAFIKON 1

Miševi (u zalihama i tokom procedura)
Minimalna podna površina kaveza

Imajući u vidu težinu miša, puna, izvučena EU-EU linija predstavlja minimalnu površinu koju treba odvojiti.

g 1_001

GRAFIKON 2

Pacovi (u zalihama i tokom procedura)
Minimalna podna površina kaveza

Imajući u vidu težinu pacova, puna, izvučena EU-EU linija predstavlja minimalnu površinu koju treba odvojiti.

 

g 2_001

GRAFIKON 3

Sirijski hrčkovi (u zalihama i tokom procedura)
Minimalna podna površina kaveza

Imajući u vidu težinu sirijskog hrčka, puna izvučena EU-EU linija predstavlja minimalnu površinu koju treba odvojiti.

 

g 3_001

GRAFIKON 4

Zamorci (u zalihama i tokom procedura)
Minimalna podna površina kaveza

Imajući u vidu težinu zamorca, puna, izvučena EU-EU linija predstavlja minimalnu površinu koju treba odvojiti.

g 4_001

GRAFIKON 5

Kunići (u zalihama i tokom procedura)
Minimalna podna površina kaveza

Imajući u vidu težinu kunića, puna, izvučena EU-EU linija predstavlja minimalnu površinu koju treba odvojiti.

g 5_001

GRAFIKON 6

Kunići (u uzgoju)
Minimalna podna površina kaveza za ženku sa nezalučenim leglom

Imajući u vidu težinu ženke, puna, izvučena EU-EU linija predstavlja minimalnu površinu koju treba odvojiti.

g 6_001

GRAFIKON 7

Mačke (u zalihama i tokom procedura)
Minimalna podna površina kaveza

Imajući u vidu težinu mačke, puna, izvučena EU-EU linija predstavlja minimalnu površinu koju treba odvojiti.

 g 7_001

GRAFIKON 8

Uputstvo za odnos između broja miševa po kavezu i podne površine kaveza
(u zalihama i tokom procedura)

Linije predstavljaju prosečne težine i odgovaraju EU-EU linijama iz grafikona 1

 g 8_001

GRAFIKON 9

Uputstvo za odnos između broja pacova po kavezu i podne površine
(u zalihama i tokom procedura)

Linije predstavljaju prosečne težine i odgovaraju EU-EU linijama iz grafikona 2

g 9_001

GRAFIKON 10

Uputstvo za odnos između broja hrčaka po kavezu i podne površine
(u zalihama i tokom procedura)

Linije predstavljaju prosečne težine i odgovaraju EU-EU linijama iz grafikona 3

g 10_001

GRAFIKON 11

Uputstvo za odnos između broja zamoraca po kavezu i podne površine
(u zalihama i tokom procedura)

Linije predstavljaju prosečne težine i odgovaraju EU-EU linijama iz grafikona 4

 g 11_001

GRAFIKON 12

Uputstvo za odnos između broja kunića po kavezu i podne površine
(u zalihama i tokom procedura)

Linije predstavljaju prosečne težine i odgovaraju EU-EU linijama iz grafikona 5

 g 12_001

PRILOG B

Statističke tabele i objašnjenja za njihovo popunjavanje u ispunjavanju zahteva iz čl. 27. i 28. Konvencije

Uvod

Prema Članu 27. i 28. ove Konvencije, svaka ugovorna strana treba da prikuplja statističke podatke, koji se odnose na određene aspekte procedura iznetih u Konvenciji i da o tome obavesti Generalnog sekretara Saveta Evrope koji će objaviti dobijene informacije.

Svaka ugovorna strana odlučuje o metodi koju koristi za prikupljanje podataka i pored toga, naravno mogu se prikupljati i dodatne statističke informacije kako bi se ispunili nacionalni zahtevi. Međutim, kako bi se olakšao rad Generalnog Sekretara, podaci prosleđeni njemu moraju biti uporedivi i u skladu sa priloženim tabelama. Podatke bi trebalo prikupljati za svaku kalendarsku godinu.

Opšte

Broje se one životinje koje će biti stavljene na korišćenje koje može izazvati bol, patnju, stres ili trajnu povredu (vidi Član 1.2.c, Konvencije). Prebrojavanje se vrši kada se životinje stave na korišćenje u proceduri. Svaka životinja će se računati samo jednom u istoj tabeli. Životinje koje nisu predmet procedura kao što je definisano u Članu 1.2.c se neće računati u svrhu prikupljanja statističkih podataka u kontekstu ove Konvencije.

Sama priroda bioloških istraživanja čini neizbežnim pojavu situacija kada je teško odlučiti u koju kolonu tabele ubeležiti životinju koja se koristi u proceduri. Ne postoji ispravan ili pogrešan način rešavanja ovog problema, to je stvar individualnog izbora. Zavisno od uputstava, koje mogu propisati nadležni organi, na naučniku je da odluči gde će ubeležiti svoje životinje.

Međutim, od suštinske važnosti je obezbediti da se ni jedna životinja ne broji dva puta u istoj tabeli.

Tabela 1

Broj i vrsta životinja koje se koriste u procedurama

U ovoj tabeli treba navesti ukupan broj životinja korišćenih u procedurama, koji se zatim deli po tipu i klasi životinja.

Tabela 2

Broj životinja koje se koriste u procedurama u selektivne svrhe

Svrha ove tabele je da prikaže broj životinja korišćenih u raznim oblastima.: osnovna istraživanja, razvoj novih proizvoda, procena bezbednosti, dijagnostika oboljenja, obrazovanje i obuka. U kolini 1, “medicinski” uključuje veterinarsku medicinu.

Tabela 3

Broj životinja koje se koriste u procedurama u izabrane svrhe za zaštitu čoveka, životinja i životne sredine pomoću toksikoloških i drugih bezbednosnih procena

Ova tabela je namenjena pružanju detaljnije analize procedura koje se sprovode u cilju zaštite čoveka, životinja i životne sredine, osim u medicinske svrhe. Kolona 6 uključuje štetno zračenje.

Tabela 4

Broj životinja koje se koriste u procedurama koje se odnose na oboljenja i poremećaje

Svrha ove tabele je da ilustruje broj životinja korišćenih u medicinske svrhe, uključujući i veterinarsku medicinu, sa posebnim osvrtom na tri oblasti oboljenja čoveka, koja su od posebnog javnog značaja.

Tabela 5

Broj životinja koje se koriste u procedurama koje se zahtevaju po zakonu

Kolona “samo zemlja potpisnica” se popunjava kada se procedura zahteva po zakonu zemlje potpisnice u kojoj se obavlja procedura, uključujući i međunarodne obaveze koje je preuzela zemlja potpisnica (na primer, kao zemlja potpisnica Konvencije o izradi Evropske farmakopeje ili kao država Članica Evropske zajednice).

Kolona “samo ostale strane” se popunjava kada je cilj procedure ispunjavanje posebnih zahteva, uključujući i trgovinske zahteve, u državama koje nisu ugovorne strane, uključujući takođe i zahteve konvencija čija nije ugovorna strana.

“Oba”, se koristiti kada je procedura namenjena ispunjavanju zahteva obe grupe; u ovom slučaju neće se popunjavati prethodne dve kolone.

TABELA 1

Broj i vrsta životinja koje se koriste u procedurama tokom (godine) u (ugovorna strana)

miševi (Mus musculus)

pacovi (Rattus norvegicus)

zamorci (Cavia porcellus)

drugi glodari (other Rodentia)

kunići (Oryctolagus cuniculus)

majmuni (Hominoidea)

(Cercopithecoidea & Ceboidea)

(Prosimia)

psi (Canis familiaris)

mačke (Felis catus)

drugi mesojedi (other Carnivora)

konji, magarci i ukrštene vrste (Equidae)

svinje (Sus)

koze i ovce (Capra & Ovis)

goveda (Bos)

drugi sisari (other Mammalia)

ptice (Aves)

gmizavci (Reptilia)

vodozemci (Amphibia)

ribe (Pisces)

Ukupno

TABELA 2

Broj životinja koje se koriste u procedurama za izabrane svrhe tokom (godina) u (ugovornoj strani)

Sve vrste Izabrane vrste

glodari i kunići psi i mačke primati

1 Biološka (uključujući medicinska) istraživanja fundamentalne prirode

2 Istraživanje, razvoj i kontrola kvaliteta (uključujući procenu bezbednosti) proizvoda ili sredstava za humanu i veterinarsku medicinu

3 Dijagnostika oboljenja

4 Zaštita čoveka, životinja i životne sredine toksikološkim i bezbednosnim procenama

5 Obrazovanje i obuka

TABELA 3

Broj životinja koje se koriste u procedurama u izabrane svrhe za zaštitu čoveka, životinja i životne sredine toksikološkim i bezbednosnim procenama tokom (godina) u (ugovorna strana)

Dalja klasifikacija tačke 4 tabele 2

Sve vrste Izabrane vrste

glodari i kunići psi i mačke primati

1 Supstance koje se koriste ili su namenjene za korišćenje uglavnom u poljoprivredi

2 Supstance koje se koriste ili su namenjene za korišćenje uglavnom u industriji

3 Supstance koje se koriste ili su namenjene za korišćenje uglavnom u domaćinstvima

4 Supstance koje se koriste ili su namenjene za korišćenje uglavnom kao kozmetička sredstva ili proizvodi za higijenu

5 Supstance koje se koriste ili su namenjene za korišćenje uglavnom kao aditivi u hrani za ljudsku potrošnju

6 Potencijalni ili postojeći rizici od kontaminacije životne sredine

TABELA 4

Broj životinja koje se koriste u procedurama koje se odnose na oboljenja ili poremećaje tokom (godina) u (ugovorna strana)

Sve vrste Izabrane vrste

glodari i kunići psi i mačke primati

1 Kancer (izuzev procene opasnosti od kancera)

2 Kardiovaskularna oboljenja

3 Nervni i mentalni poremećaji

4 Druga oboljenja ljudi i životinja

Napomena: Kada procedura pokriva kancer u okviru bilo koje stavke od 2 do 4, klasifikacija kancera bi trebalo da ima prednost.

TABELA 5

Broj životinja koje se koriste u procedurama koje se zahtevaju po zakonu tokom /godina) u (ugovorna strana)

Sve vrste Izabrane vrste

glodari i kunići psi i mačke primati

Samo potpisnica

Samo ostale ugovorne strane

Obe

PROTOKOL AMANDMANA EVROPSKE KONVENCIJE O ZAŠTITI KIČMENJAKANAMENJENIH ZA OGLEDNE I DRUGE NAUČNE SVRHE

Strazbur, 22. juni 1998.

Države Članice Saveta Evrope i Evropske zajednice, potpisnice ovog Protokola Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih za ogledne i druge naučne svrhe, koji je otvoren za potpisivanje u Strazburu, 18. marta 1986. godine (u daljem tekstu se navodi kao “Konvencija”).

Uzevši u obzir Konvenciju koja sadrži opšte odredbe, osmišljene da zaštite životinje namenjene za korišćenje u naučne svrhe od patnje, bola i stresa i odlučnost zemalja Članica da ograniče korišćenje životinja u ogledne i druge naučne svrhe, sa ciljem njihove zamene kada god je to moguće, naročito nalaženjem alternativnih metoda i podsticanja upotrebe tih alternativnih metoda;

S obzirom na tehničku prirodu odredbi uključenih u dodatke Konvencije;

Priznajući potrebu obezbeđivanja doslednosti rezultata istraživanja u pokrivenim oblastima,

Ugovaraju sledeće:

Član 1.

Član 30. Konvencije će biti izmenjen kako sledi:

“1. Ugovorne strane će u roku od pet godina od stupanja na snagu ove Konvencije i svakih narednih pet godina ili češće, ukoliko to zahteva većina ugovornih strana, održavati multilateralne konsultacije u okviru Saveta Evrope u cilju preispitivanja primene ove Konvencije i potrebe njenog revidiranja ili proširenja njenih odredbi.

2. Ove konsultacije održavaće se na sastancima koje saziva Generalni sekretar Saveta Evrope. Ugovorne strane će dostaviti Generalnom sekretaru Saveta Evrope imena svojih predstavnika najkasnije dva meseca pre svakog sastanka.

U skladu sa odredbama ove Konvencije, ugovorne strane će pripremiti poslovnik za konsultacije”

Član 2.

Konvencija će biti dopunjena novim delom XI: “Amandmani”, uključujući i novi Član 31 kako sledi:

“1. Svaki amandman na dodatke A i B, koji predloži ugovorna strana ili Komitet ministara Saveta Evrope će biti dostavljen Generalnom sekretaru Saveta Evrope, koga on dalje prosleđuje državama Članicama Saveta Evrope, Evropskoj zajednici i svakoj državi koja nije Članica, a koja je pristupila ili je pozvana da pristupi Konvenciji u skladu sa odredbama Člana 34.

2. Bilo koji amandmani, predloženi u skladu sa odredbama prethodnog paragrafa će biti preispitani na multilateralnim konsultacijama, ne kasnije od šest meseci posle datuma prosleđivanja od strane Generalnog sekretara, gde mogu biti usvojeni dvotrećinskom većinom glasova ugovornih strana. Usvojeni tekst će biti prosleđen ugovornim stranama.

3. Dvanaest meseci nakon njegovog usvajanja na multilateralnim konsultacijama, amandman stupa na snagu osim ako jedna trećina ugovornih strana ne uloži prigovore.”

Član 3.

Članovi 31 do 37 Konvencije će postati Članovi 32 do 38, respektivno

Član 4.

1. Ovaj protokol će biti otvoren za potpisivanje od strane potpisnicama Konvencije, koje mogu postati ugovorne strane ovog Protokola i to putem:

a. bezrezervnog potpisa u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ili

b. potpisa, koji podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju, nakon čega slede ratifikacija, prihvatanje ili odobravanje.

2. Potpisnica Konvencije ne može bezrezervno potpisati ovaj Protokol u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, niti deponovati instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, osim ukoliko već nije deponovala ili istovremeno deponovala instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja Konvencije.

3. Države koje su pristupile Konvenciji mogu takođe pristupiti ovom Protokolu.

4. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja će se deponovati kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.

Član 5.

Ovaj Protokol će stupiti na snagu tridesetog dana nakon datuma kada su sve ugovorne strane Konvencije postale ugovorne strane ovog Protokola u skladu sa Članom 4.

Član 6.

Generalni sekretar Saveta Evrope će obavestiti države Članice Saveta Evrope, druge ugovorne strane Konvencije i Evropsku zajednicu o:

a. svakom bezrezervnom potpisu u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja;

b. svakom potpisu sa rezervom u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja;

c. svakom deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja;

d. svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa njegovim Članom 5;

e. svakom drugom dokumentu, prijavi ili obaveštenju koje se odnosi na ovaj Protokol.

U potvrdu ovoga, dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali su ovaj Protokol.

Sačinjeno u Strazburu, dana 22. juna 1998, na engleskom i francuskom jeziku, oba teksta budući podjednako autentična, u jednom primerku će biti deponovana u arhivu Saveta Evrope. Glavni sekretar Saveta Evrope će dostaviti overene kopije svakoj državi Članici Saveta Evrope, drugim ugovornim stranama u Konvenciji i Evropskoj zajednici.

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.Bottom of Form