parkovi_za_pse_1

Gradovima u Srbiji treba više parkova za pse

Čovek svakoga dana sebično prisvaja deo po deo prirode, zaboravljajući da ona ne pripada samo njemu, već da treba da je deli sa drugim živim bićima, naročito sa onima koje već vekovima smatra svojim najboljim prijateljima – psima. Pravila života u velikim gradovima skrojena su po meri čoveka uz minimalne ustupke za njegove ljubimce, koji ga ipak verno prate, čak i ako se nalaze u okruženju koje im ne odgovara u potpunosti. Zahvaljujući inicijativama organizacija za zaštitu životinja i pojedincima entuzijastima, gradovi širom sveta postaju „pet friendly“, otvarajući vrata svojih institucija, prodavnica, kafića, restorana, ustanova kulture i drugih objekata za kućne ljubimce. Još važnije, građani ovih metropola otvaraju svoja srca i umove za jedan bolji i ravnopravniji odnos između ljudi i životinja.

Pokušaji da se ljubimcima konačno obezbedi mesto koje zaslužuju u našoj svakodnevici nisu zaobišli ni gradove u Srbiji. Danas je ljubimcima ipak dopušten pristup većem broju mesta koja su do nedavno bila rezervisana isključivo za ljude, kao što su tržni centri, vozila gradskog prevoza i ugostiteljski objekti. Uprkos izmeni propisa, realnost je da mnogi vlasnici kućnih ljubimaca i ljubitelji životinja i dalje nailaze na prepreke i neodobravanja okoline kao i na zloupotrebe i nerazumevanje od strane državnih organa. O tome svedoče i medijski izveštaji o neprijatnostima sa kojima se susreću sugrađani koji pokušavaju da ostvare svoja prava na prevoz ljubimaca u gradskim autobusima, humani građani koji hrane napuštene životinje, kao i odgovorni građani koji žele da doprinesu zajednici iniciranjem izgradnje parkova za pse.

parkovi_za_pse_3

Parkovi za pse – lepo uređene ograđene površine na kojima psi mogu nesmetano da se igraju, trče i, ukratko, budu ono što jesu, potrebni su svakom gradu. Na takvim mestima psi mogu slobodno da se kreću, nema bojazni da će istrčati na ulicu, da će ih povrediti kola, da će se izgubiti, da će pojesti nešto štetno, da će ih neko ukrasti… U njima su psi zaštićeni od mogućih negativnih reakcija pojedinih sugrađana koji ih se iz bilo kog razloga plaše ili ih njihovo prisustvo uznemirava. Vlasnici svoje pse na takvim mestima mogu „držati na oku“ ali istovremeno im pružati slobodu koja im je neophodna kako bi bili zdravi, srećni i uravnoteženi.  Oni omogućavaju vlasnicima da provode kvalitetno vreme sa svojim ljubimcima, a psima da konačno steknu mesto koje pripada samo njima.

I Beograd konačno poseduje nekoliko parkova za pse, a „kućni red“ koji moraju poštovati njihovi korisnici propisan je Odlukom o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca koja je usvojena 2011. godine. Ipak, njihov broj je i dalje mali u odnosu na broj i potrebe kućnih ljubimaca, te da bi ga svakako trebalo povećati.  Da osnivanje parka za pse nije lako, kao i da takav poduhvat zahteva neiscrpne rezerve dobre volje, istrajnosti i upornosti u „borbi“ sa administracijom potvrđuje i podvig Miloša iz Beograda koji je uspeo da ostvari svoju plemenitu nameru i u saradnji sa udruženjem za zaštitu životinja Beta otvori park za pse na Novom Beogradu.

parkovi_za_pse_2

Prepreke sa kojima se susretao tokom ostvarivanja svoje humane zamisli najvernije oslikava komentar da je „lakše napraviti soliter nego park za pse“, koji mu je upućen nakon što je park uspešno napravljen i otvoren. Po svemu sudeći procedura za otvaranje ovakvih parkova u našoj zemlji nije dovoljno detaljno uređena, a sam administrativni postupak je izuzetno komplikovan i dugotrajan. Takva situacija odlaže otvaranja novih parkova za pse i odvraća građane i udruženja koji bi želeli da doprinesu pravljenju parkova za pse da te svoje želje realizuju.

Brojni parkovi imaju neiskorišćene ili zapuštene delove koji bi se mogli preurediti i postati oaze za pse i njihove vlasnike, na svakoj opštini postoji bar nekoliko prostora između zgrada koji su zapušteni, nebezbedni i prljavi. Umesto da se pretvaraju u smetlišta, izvore zagađenja i opasnosti kako za ljude (posebno decu) i tako i za vlasničke ali i napuštene životinje, ove površine mogle bi, uz dobru volju građana, volontera, udruženja i spremnost lokalne samouprave na saradnju, postati parkovi za pse – mesta bezbedna i za ljude i za životinje i simboli odgovornog vlasništva i harmoničnog zajedničkog bitisanja ljudi i životinja.