I napuštanje kućnog ljubimca je krivično delo

Napuštene životinje nemaju krov nad glavom niti ljubav i pažnju vlasnika. Neke od njih su rođene na ulici, a neke su posle više  meseci ili godina neodgovorni vlasnici jednostavno odbacili i ostavili daleko od toplog doma. Zato je sasvim opravdano što su podizanju svesti o dobrobiti napuštenih životinja posvećena dva datuma u godini – današnji dan, 4. april, ali i treća subota u avgustu mesecu. To je najmanje što možemo da učinimo za životinje, pre svega pse i mačke, koje su upravo ljudi svojim nemarom i nebrigom učinili beskućnicima.

svetski_dan_napustenih_zivotinja_1

Procenjuje se da u svetu čak 75% od ukupne populacije pasa i mačaka spada u napuštene životinje. Nažalost, mnoge zemlje u kojima postoji veliki broj napuštenih životinja (gde ne spadaju samo siromašne i zemlje u tranziciji već i bogate zemlje kao što je na primer, Švedska) nisu u stanju ili ne poseduju političku volju da se na pravi način obračunaju sa ovim problemom. Jedino humano i dugoročno rešenje prekobrojne populacije napuštenih životinja jeste CNR (Catch, Neuter, Release ili Uhvati, Steriliši, Pusti) Strategija, koja podrazumeva hvatanje, sterilizaciju i vraćanje životinje na mesto gde je nađena.  Umesto toga, vlasti često posežu (ili bar pokušavaju da posegnu) za primenom kratkotočne, neefikasne i ekstremno nehumane metode – eutanaziranja napuštenih životinja.

Pri tome se često zaboravlja da su jedini krivci za ogroman broj životinja beskućnika ljudi –neodgovorni vlasnici. Osim što je nehumano i za svaku moralnu osudu, izbacivanje kućnog ljubmca na ulicu ima i svoje pravne posledice.  Ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi, takvo ponašanje vlasnika može se, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slućaja tretirati ili kao prekršaj prema Zakonu o dobrobiti životinja ili kao krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja prema članu 269. Krivičnog zakonika Republike Srbiije.

svetski_dan_napustenih_zivotinja

Prema Zakonu o dobrobiti životinja, napuštenom životinjom se smatra životinja koja nema dom ili koja se nalazi izvan njega i lišena je brige i nege vlasnikai koju je on svesno napustio. Zakon o dobrobiti životinja navodi da je vlasnik odgovoran za život zdravlje i dobrobiti životinja i zabranjuje vlasniku da napusti životinju koja zavisi od njega . Zakon propisuje i da je vlasnik, kućnih ljubimaca koji nije u mogućnosti da se dalje brine o njima, dužan da im obezbedi odgovarajući smeštaj. Ukoliko to ne učini, odgovara za prekršaj i može mu se izreći novčana kazna.

Ali, u nekim slučajevima mogu postojati osnove za krivičnu odgovornost vlasnika.Prema članu 269. Krivičnog zakonika, ubijanje i zlostavljanje životinja čini svako lice koje kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju. Za ovo krivično delo propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do 1 godine. Napuštanje životinja – pre svega kućnih ljubimaca, evidentno podrazumeva nanošenje tim životinjama bola, patnje straha ili stresa.  Životinja koja je naviknuta da se vlasnik o njoj brine, naučena je da on podmiruje sve njene potrebe : ishranu, smeštaj, sigurnost, veterinarsku negu, higijenu i da je vlasnik štiti od drugih životinja, zlonamernih ljudi, saobraćaja…

Nakon napuštanja, životinja koja je do tog trenutka bila zbrinuta praktično ostaje bez svih ovih pogodnosti na koje je naučena i bez kojih njena dobrobit i opstanak bivaju prepuštene pukom slučaju. Ona je lišena svih uslova života na koje je naviknuta, a, budući da je do tada odgajana kao kućni ljubimac, nije sposobna da se sama o sebi stara na način na koji bi to činile, na primer, divlje životinje u prirodi. Ako se tome doda činjenica da se najveći broj životinja napušta odnosno ostavlja upravo u gradu ili prigradskim naseljima, jasno je kakvim sve negativnim faktorima i potencijalnim opasnostima biće koje je do tada živelo u sigurnosti vlasničkog doma postaje izloženo.

svetski_dan_napustenih_zivotinja_2

Osim fizičkih lišavanja u smislu uskraćivanja hrane, odnosno sigurnog izvora hrane i vode odgovarajuće količine i kvaliteta, nege i zdrvstvenog staranja, napuštena životinja izložena je i psihičkom zlostavljanju jer usled promene sredine i izloženosti činiocima na koje nije naviknuta proživljava intenzivan strah i stres. Takođe, ona postaje i potencijalna žrtva drugih životinja – bilo divljih bilo onih koje su oduvek bile nevlasničke, ali i onih ljudi koji su skloni da ispoljavaju nasilno ili okrutno ponašanje prema životinjama. Sve to potvrđuje stav da napuštanje životinje – kućnog ljubimca od strane neodgovornog vlasnika i te kako sadrži elemente zlostavljanja te da ga treba tretirati kao krivično delo.

Zbog toga je važno istaći da sadašnji propisi omogućavaju da se neodgovorno vlasništvo sankcioniše, ili kao prekršaj ili kao krivično delo, što zavisi od slučaja do slučaja. Međutim, potrebno je da nadležni organi te propise tumače na pravilan način i zaista dosledno primenjuju u praksi. Još važnije od toga jeste podizanje svesti svih nas o tome koliko je odgovorno vlasništvo bitno za smanjenje broja napuštenih, zlostavljanih i, pre svega, nesrećnih životinja.