Krivično delo nezakonitog lova u Republici Srbiji – zvanične pravosudne statistike

Prikazani podaci o broju prijavljenih i osuđenih lica, kao i o izrečenim kaznama za krivično delo nezakonitog lova iz člana 276. Krivičnog zakonika Republike Srbije preuzeti su iz Biltena i Saopštenja Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, a dostupni su u elektronskom formatu na zvaničnoj internet prezentaciji Republičkog zavoda za statistiku. 

pravna_zastita_zivotinja_6

Krivično delo nezakonitog lova spada u krivična dela protiv životne sredine. Ovo krivično delo se u našoj zemlji prijavljuje znatno češće nego ostala krivična dela kojima se štite životinje. Međutim, činjenica da se ovo krivično delo vrlo često vrši od strane lica koja imaju status lovaca, i to u okviru i „pod paravanom“ redovnih, regularnih i organizovanih odlazaka u lov, proizvodi sasvim opravdanu sumnju u postojanje velikog procenta tamnih brojki kriminaliteta u ovoj oblasti. U tom kontekstu bi raspoložive statističke podatke trebalo uzeti sa rezervom, i poći od pretpostavke da u stvarnosti broj učinilaca ovog krivičnog dela znatno prelazi broj zvanično prijavljenih, odnosno optuženih i osuđenih za njega.

            Prema članu 276. Krivičnog zakonika Republike Srbije, Krivično delo nezakonitog lova postoji u nekoliko slučajeva.

Prvi, osnonovni oblik ovog krivičnog dela (član 276. stav 1.) čini lice koje lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen i za njega se učiniocu može izreći novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci.

Teži oblik krivičnog dela nezakonitog lova (član 276. stav 2.) čini lice koje neovlašćrno lovi na tuđem zemljištu i pri tome ubije ili rani divljač ili je uhvati živu. Za ovaj oblik učiniocu se može izreći novčana kazna ili kazna zatvora do 1 godine.

Poseban teži oblik krivičnog dela nezakonitog lova (član 276. stav 3.) postoji ako je neko lice neovlašćeno lovilo krupnu divljač na tuđem zemljištu i pri tome je ubilo, ranilo ili uhavtilo živu. Za taj oblik se može izreći novčana kazna ili zatvor do 2 godine.

Najteži oblik krivičnog dela nezakonitog lova (član 276. stav 4.) postojiu 3 situacije: ako neko lice lovi divljač čiji je lov zabranjen  ili lovi bez posebne dozvole određenu vrstu divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili lovi na način ili sredstvima kojima se divljač masovno uništava. Učiniocu se tada može izreći kazna zatvora do 3 godine.

Član 276. Krivičnog zakonika republike Srbije

Nezakonit lov

  1. Ko lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
  2. Ko neovlašćeno lovi na tuđem lovištu i ubije ili rani divljač ili je uhvati živu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
  3. Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno u odnosu na krupnu divljač, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
  4. Ko lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole određenu vrstu divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na način ili sredstvima kojima se divljač masovno uništava, kazniće se zatvorom do tri godine.
  5. Ulovljena divljač i sredstva za lov oduzeće se.

T1_276.kz(1)_001

U 2006. godini su za krivično delo nazakonitog lova u našoj zemlji prijavljena 134 punoletna lica, optužena su 124 punoletn lica, a osuđen je 71 punoletan učinilac ovog krivičnog dela. Kada su u pitanju sankcije izrečene za ovo krivično delo, kazna zatvora je u 2006. godini izrečena u 6 slučajeva, novčana kazna je izrečena u 34 slučaja, a uslovna osuda u 30 slučajeva. Sudska opomena izrečena je 1 učiniocu, a izrečena je i 1 sporedna kazna.

Tokom 2007. godine su za krivično delo nezakonitog lova u Republici Srbiji prijavljena ukupno 154 lica. Iste godine su za to krivično delo optužena 73 lica, dok je osuđeno 50 učinilaca ovog krivičnog dela. Kada su u pitanju krivične sankcije, kazna zatvora je izrečena u 2 slučaja, novčana kazna u ukupno 19 slučajeva, dok je uslovno osuđeno ukupno 25 lica. Posebno treba istaći da je za 4 učiniloca ovog krivičnog dela 2007. godine izrečena kazna rada u javnom interesu, što predstavlja pozitivan iskorak budući da je ova kazna uvedena u naše krivično pravo tek 1. januara 2006. godine.

U 2008. godini prijavljeno je nešto manje lica nego u prethodnoj godini – ukupno 115 lica. Optuženo je 66 lica, a osuđena su 43 učinioca. Kazna zatvora je za krivično delo nezakonitog lova u 2008. godini izrečena u 5 slučajeva, novčana kazna u 14 slučajeva, a sudska opomena izrečena je za 2 učinioca. Kao i prethodne godine, najvećem broju učinilaca ovog krivičnog dela izrečena je uslovna osuda – ukupno 22 učinioca. U 2 slučaja, učiniocima krivičnog dela nezakonitog lova određena je sporedna kazna.

Tokom 2009. godine može se uočiti porast broja lica prijavljenih za krivično delo nezkonitog lova – on je iznosio 172. Broj optuženih lica za ovo krivično delo iznosio je 74, a osuđenih 45 lica. Kazna zatvora u 2009. godini za ovo krivično delo nije izrečena ni u jednom slučaju. Najviše je bilo izrečenih uslovnih osuda – čak 33, dok je novčana kazna izrečena u 11 slučajeva, a sudska opomena samo jednom učiniocu.

Broj lica prijavljenih za krivično delo nezakonitog lova u 2010. godini nešto je manji nego što je to bio slučaj prethodnih godina i iznosi ukupno 99. U saopštenju Republičkog zvoda za statistiku za 2010. godinu nema podataka o broju lica koja su te godine optužena za ovo krivično delo, ali se zato navodi da je broj osuđenih iznosio svega 16. Od toga je kazna zatvora izrečena u svega 3 slučaja, novčana kazna u 4 slučaja, dok je uslovna osuda određena u 9 slučajeva.

Tokom 2011. godine, za krivično delo nezakonitog lova podneto je ukupno 129 krivičnih prijava protiv punoletnih lica. Iste godine je za to krivično delo osuđeno samo 25 punoletnih učinilaca. kada su u pitanju kazne, zatvor je izrečen samo u 1 slučaju, novčana kazna u 8 slučajeva, a uslovna kazna u 16 slučajeva.

Tokom 2012. godine je za krivično delo nezakonitog lova prijavljeno 99 lica, a osuđeno je ukupno 16. Od toga je kazna zatvora izrečena u 3 slučaja, novčana kazna u 4 slučaja, uslovna osuda u 9 slučajeva.

T2_276.kz(1)_001

Interesantno je da je zabeleženo i vršenje krivičnog dela nezakonitog lova ne samo od strane punoletnih učinilaca, već i od strane maloletnika. Tako su, na primer 2007. godine 2 maloletnika prijavljena za ovo krivično delo, s tim što je u odnosu na jednog odbačena prijava, dok je prema drugom postupak pokrenut, pa zatim obustavljen. I u 2008. godini su 2 maloletnika prijavljena zbog krivičnog dela nezakonitog lova. Prema jednom maloletniku je obustavljen pripremni postupak, dok je drugome izrečena vaspitna mera upozorenja i usmeravanja – sudski ukor.

Slično kao što je to slučaj u drugim zemljama, može se pretpostaviti da i kod nas u pogledu krivičnog dela nezakonitog lova postoji veliki procenat takozvanihtamnih brojki kriminaliteta. To znači da se sa osnovom može pretpostaviti da je broj slučajeva nezakonitog lova u stvarnosti znatno veći od broja koji se prijavi nadležnim organima.  Zbog toga se zahteva dodatna opreznost prilikom procene ozbiljnosti i rasprostranjenosti vršenja ovog krivičnog dela. Zato se može konstatovati da je sankcionisanje učinilaca ovog krivičnog dela u našoj zemlji neopravdano blago i nesrazmerno njegovoj društvenoj opasnosti, dalekosežnim posledicama koje ono proizvodi u odnosu na životnu sredinu i brojno stanje i kvalitet divljači kao integralnog dela životne sredine. Iz ovako  blage kaznene politike i tendencije da se za ovo krivično delo najčešće izriče uslovna osuda može se zaključiti da se ono u našem pravnom sistemu, kao i uopšte u našem društvu tretira kao manje ozbiljan i sporadičan fenomen. Takav stav je pokazatelj niskog nivoa svesti o značaju očuvanja i održivog korišćenja divlje faune, a posebno zaštićenih vrsta divljači u našoj zemlji.

Taj stav nije ispravan, niti je opravdana tako blaga kaznena politika, jer nezakonit lov predstavlja izuzetno opasnu kriminalnu aktivnost. Osim što lov i inače predstavlja nehuman čin prema životinjama, lovom uopšte, a posebno nezakonitim, neumerenim i neodrživim lovom se drastično smanjuje populacija mnogih divljih životinja kako u našoj zemlji tako i u celom svetu. Pored toga, nezakonit lov predstavlja opasnost i za ljude – kako za one koji u njemu učestvuju, tako i za treća lica.

Konačno, treba imati na umu da se mnoge zemlje, udruženja, organizacije i udruženja širom sveta danas zalažu za potpunu zabranu lova, što je izuzetno pozitivna inicijativa. Prema rečima svetskih stručnjaka i aktivista za zaštitu životne sredine i životinja, lov bi trebalo u potpunosti zameniti aktivnostima kao što je posmatranje i fotografisanje divljih životinja u njihovom prirodnom staništu.  Pošto još uvek nema naznaka da će u našoj zemlji lov divljači biti zabranjen, trebalo bi se, barem za sada, fokusirati na pojačanu kontrolu lovišta, kako bi se slučajevi nezakonitog lova na vreme uočili i sprečili, odnosno kako bi se učinioci uhvatili i na adekvatan način kaznili u skladu sa zakonom. Intenzivniji monitoring lovišta podrazumeva uvođenje kamera, povećanje broja lica zaduženih za vršenje nadzora, posebno na onim mestima za koja je poznato da su žarišta takvih aktivnosti, ali i pojačanu edukaciju lovaca i lovačkih udruženja i svih drugih lica o štetnim posledicama nezakonitog lova po divljač, lovišta i ljude.