svetski_dan_zivotinja_2015

Njihov dan: životinje u međunarodnom pravu

Ljubiteljima životinja je poznato da se 4. oktobar u celom svetu obeležava kao Svetski dan životinja još od 1931. godine. Inicijativa za to potekla je od ekologa – učesnika konferencije u Firenci, koji su na taj način pokušali da ukažu na potrebu da se zaštite ugrožene životinjske vrste. Ovaj datum odabrali su u čast svetog Franje Asiškog, katoličkog sveca koji se tradicionalno smatra zaštitnikom životinja.

Životinje zaslužuju mnogo više od samo jednog dana u godini. Životinjama dugujemo opstanak svih ekosistema na planeti, usrećuju nas svojom dobrotom, poverenjem i ljubavlju, emituju pozitivnu energiju i čine naš život ispunjenijim i kvalitetnijim. Zbog toga je svaki povod dobar da se skrene pažnja ljudi na aktuelni položaj životinja u društvu i pravu. Samo jedan dan, a toliko napuštenih ljubimaca, ugroženih vrsta, životinja koje se drže u cirkusima, životinja na kojima se vrše okrutni eksperimenti, životinja koje se uzgajaju u surovim i neprirodnim uslovima, životinja koje su žrtve agresije, nasilja u porodici, ratova, zagađenja životne sredine, pustošenja šuma, globalnog zagrevanja…

Sa druge strane, udruženja i aktivisti se i kod nas i u svetu konstantno i nesebično zalažu za prava životinja, a nauka se sve više zanima za oblast dobrobiti životinja. Zakonski tekstovi potvrđuju da se položaj životinja u mnogim pravnim sistemima menja na bolje (makar, za početak, na papiru) i da se one sve ređe tretiraju kao pokretne stvari a sve češće kao živa bića koja imaju svoja osećanja i interese. Mnoge zemlje, uključujući i našu, priznale su zakonima posvećenim dobrobiti životinja sposobnost životinja da osećaju bolj, patnju strah i stres. Krivični zakonici širom sveta, pa i Krivični zakonik Srbije, propisuju kazne za zlostavljanje životinja. U nekoliko zemalja uvedena je potpuna zabrana lova, a veliki broj njih zatvara zoološke vrtove i cirkuse…

Jednim od pokazatelja položaja životinja može se smatrati i broj međunarodnih dokumenata koji se bave njihovom zaštitom. To su dokumenti Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, ali i pravni akti Evropske unije.

Među dokumentima Ujedninjenih nacija za životinje su najbitniji: Međunarodna konvencija o zaštiti ptica iz 1950., Konvencija o močvarama koje su od međunarodnog značaja, osobito kao prebivalište ptica močvarica iz 1971., Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) iz 1973., Konvencijao očuvanju migratornih vrsta divljih životinja iz 1979. i Konvencija o biološkoj raznovrsnosti iz 1992.

Savet Evrope je usvojio nekoliko konvencija posvećenih zaštiti životinja. To su: Evropska konvencija o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu iz 1968., Evropska konvencija za zaštitu životinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima iz 1976., Evropska konvencija za zaštitu životinja za klanje iz 1979., Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa iz 1979.,Evropska konvencija za zaštitu kičmenjaka koji se koriste za eksperimentalne i druge naučne svrhe iz 1986. Evropska konvencija o zaštiti kućnih ljubimaca iz 1987. Za oblast krivičnopravne zaštite životinja poseban značaj ima Konvencija za zaštitu životne sredine putem krivičnog prava iz 1998. Republika Srbija je ratifikovala sve nabrojane konvencije Saveta Evrope, što znači da su one i za nas obavezujuće, osim Konvencije za zaštitu životne sredine putem krivičnog prava, koja još uvek nema veliki broj potpisnica.

Nažalost, dokument koji bi najviše doprioneo zaštiti životinja u celom svetu još uvek je samo nacrt – postoji ali nema obavezujuću pravnu snagu. Reč je o Univerzalnoj deklaraciji o dobrobiti životinja. Prvi nacrt Deklaracije je usvojen 2000. godine na kongresu Svetskog društva za zaštitu životinja, a do sada su objavljene njene tri verzije: iz 2005., 2007. i 2011. godine. Brojne države, međunarodna udruženja i pojedinci izrazili su svoju podršku ovoj Deklaraciji, koja se zalaže sa poštovanje osnovnih standarda dobrobiti svih životinja u svim pravnim sistemima. I Vlada Republike Srbije izrazila je svoju podršku ovom dokumentu, posebnim Zaključkom koji je donet 2009. godine, kada je usvojen i Zakon o dobrobiti životinja.

Nacrt Univerzalne deklaracije o dobrobiti životinja može postati pravno obavezujuć tek kada ga usvoji Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Postoji i on-line peticija (dostupna na ovom linku) čijim potpisivanjem svaki pojedinac može doprineti usvajanju Deklaracije. Do sada je ovu peticiju potpisalo 2,313,439 građana i podržalo preko 40 država. Svako od nas može baš danas, povodom Svetskog dana životinja dati svoj potpis i ubrzati dolazak istorijskog trenutka kada će dobrobit životinja biti priznata na isti način u celom svetu, a okrutnost prema životinjama jednako kažnjavana bez obzira na državne granice.