O zaštiti dobrobiti životinja u EU

O zaštiti dobrobiti životinja u pravu Evropske unije

Marmot In The Alps

Standardi zaštite i dobrobiti životinja u Evropskoj uniji su deo njene opšte politike i zakonodavne aktivnosti u sferi zaštite životne sredine, zdravstvene zaštite ljudi i bezbednosti hrane. Pravila i standardi od značaja za očuvanje životne sredine sadržani su u primarnim izvorima prava Evropske unije (osnivački ugovori i njihove kasnije izmene) i u sekundarnim izvorima prava Evropske unije (uredbe, direktive, odluke, preporuke). U izvore prava Evropske unije spadaju i međunarodni ugovori koje je Evropska unija zaključila u ime država članica ili koje su zaključile države članice da bi potom nadležnost bila preneta na Uniju, kao i  praksa Evropskog suda pravde. Za materiju zaštite životne sredine, pa i životinja, značaj ima i takozvano meko pravo (soft law) – ekološki akcioni programi, saopštenja, rezolucije, sporazumi i ugovori.

Oblast životne sredine prvi put je odvojeno regulisana u Evropskoj uniji u sedmom poglavlju Jedinstvenog evropskog akta (Single European Act), koji je usvojen 1986. godine, a stupio na snagu 1987. godine.

Ugovorom o Evropskoj uniji (Treaty on European Union), koji je usvojen u Mastrihtu 1992. godine, a stupio na snagu 1993. godine, životna sredina se proglašava za jedan od prioriteta u delatnosti Evropske unije.

Usvajanjem Ugovora iz Amsterdama (Treaty of Amsterdam) 1997. godine, i njegovim stupanjem na snagu 1999. godine, ciljevima Evropske zajednice se dodaje i „visok nivo zaštite i poboljšanja kvaliteta životne sredine“ koji je se mora obezbediti prilikom svih aktivnosti Zajednice od neposrednog ili posrednog uticaja na zagađenje životne sredine.  Ugovoru iz Amsterdama je dodat i Protokol o zaštiti i dobrobiti životinja (Protocol on Protection and Welfare of Animals) u kome je naglašeno da države članice Evropske unije žele da obezbede unapređenje zaštite i poštovanja dobrobiti životinja, i da životinjama priznaju svojstvo osećajnih bića. Zbog toga se obavezuju da pri formulisanju i implementaciji politika u sferi poljoprivrede, transporta, internog tržišta i istraživanja, u punoj meri uvaže zahteve dobrobiti životinja. Istovremeno, one se obavezuju da poštuju zakonske i administrativne propise i običaje koji su bitni za religiozne obrede, kulturnu tradiciju i regionalno nasleđe.

Povelja o osnovnim pravima Evropske unije (Charter of Fundamental Rights of the European Union) iz 2000. godine naglašava da se visok nivo zaštite i unapređenje kvaliteta životne sredine moraju integrisati u politike država članica Evropske Unije i da se njihovo ostvarivanje mora obezbediti i to u skladu sa principom održivog razvoja.

Lisabonski sporazum (The Treaty of Lisbon), koji je usvojen 2007. godine a stupio na snagu 2009. godine priznaje životinjama odlike osećajnih bića. On naglašava da Evropska Unija i države članice moraju u potpunosti uvažiti zahteve dobrobiti životinja prilikom formulisanja i implementacije svojih razvojnih politika u sferi poljoprivrede, ribarstva, transporta, unutrašnjeg tržišta, istraživanja i tehnološkog razvoja, uz poštovanje propisa i običaja, posebno onih koji se odnose na religiozne obrede, kulturne tradicije i regionalno nasleđe.

Broj dokumenata Evropske Unije koji pokrivaju isključivo oblast zaštite i dobrobiti životinja stalno se povećava. Njima se reguliše dobrobiti životinja za vreme uzgoja na farmama, u slučaju ubijanja (posebno klanja), tokom transporta, tokom boravka u zoološkim vrtovima i prilikom vršenja naučnih istraživanja i eksperimenata. Posebni izvori komunitarnog prava sadrže odredbe kojima se postavljaju standardi u oblasti zdravstvene zaštite životinja i u oblasti zaštite divljih životinja u prirodnom staništu.