Oni su stvarali istoriju zaštite životinja – Doroti Bruk

Doroti Bruk je poznata kao dama koja se zalagala za dobrobit konja, posebno onih koji su korišćeni za vojne potrebe i rad. Osnovala je jednu od prvih bolnica za lečenje ovih životinja u Kairu 1934. godine. Ali, njeni napori su imali i mnogo snažniji odjek, rezultirajući formiranjem jedne od najvećih svetskih organizacija za zaštitu životinja pod imenom The Brooke. Ova organizacija, koja danas ima sedište u Londonu, posvećena je unapređenju dobrobiti životinja koje se koriste za rad, poput konja, magaraca i mula i deluje u najsiromašnijim zemljama širom sveta.

dorothy_brooke

Mladost i bračni život

Doroti Bruk, koju su prijatelji često zvali Dodo, rođena je 1883. godine u Salisburiju u Velikoj Britaniji. Detinjstvo je provela u Škostskoj i Engleskoj. Prvi brak je sklopila 1905. godine. Uprkos tome što su supružnici imali troje dece, Dorotin prvi brak okončan je razvodom 1926. godine. Dve godine nakon razvoda Doroti se udala za majora Džefrija Fransisa Bruka, koji je bio uvaženi stručnjak za konje i autor mnogobrojnih knjiga iz oblasti uzgoja, nege i obuke ovih životinja.  Pored toga, Džefri Bruk je dresirao sopstvene rasne konje, igrao je polo i učestvovao  na Letnjim Olimpijskim igrama 1924. godine kao član britanskog konjičkog tima.

Boravak u Kairu i vojni konji

Tokom 1930. godine, Dorotin drugi suprug Džefri Bruk je postavljen za komandanta britanske konjičke brigade u Egiptu. Upravo je taj trenutak presudno uticao da se Doroti nađe u situaciji da pomaže konjima i da se zaleže za njihovu zaštitu. Naime, poznato je da su još od 1919. godine ostareli konji koje  je britanska vojska koristila u Egiptu i Palestini za potrebe konjice, artiljerije i  nošenja tereta  uglavnom prodavani kao životinje za rad. Štaviše, neki od starih konja koji su učestvovali u bitkama na evropskom kontinentu prevoženi su iz Velike Britanije na Bliski Istok i tamo prodavani kao radne životinje. Uprkos snažnim protestima Britanaca koji su živeli u Kairu, čak i konji povređeni u borbama tokom Prvog svetskog rata distribuirani su egipatskim preprodavcima i to direktno iz britanskih veterinarskih bolnica gde su lečeni.

Nakon primirja u Prvom svetskom ratu je na Bliskom Istoku bilo oko 22 000 ratnih konja koje je, po naredbi britanskog ratnog ureda trebalo prodati, razmestiti ili eutanazirati, u zavisnosti od njihove starosti i fizičkog stanja. Konji koji su preživeli bili su prisiljeni na izuzetno naporan rad koji se sastojao u nošenju preteških tovara kamenja pod ekstremno nehumanim vremenskim uslovima. Do 1930. godine oko 5 000 ovih konja, koji su već bili u poodmaklim godinama, dospelo je u ruke najsiromašnijih vlasnika. Stari, bolesni i izgladneli, ovi konji su bili prepušteni na milost i nemilost survoj klimi i vlasnicima koji su jedva sastavljali kraj sa krajem.

Kampanja za zaštitu konja u Egiptu

Za vreme boravka u Kairu, Doroti Bruk je čula glasine o ovim konjima. Najpre je do nje stigla vest da ih ima svega oko 200, da bi se kasnije sama uverila da njihov broj prelazi 5000. U nastojanju da ih spase od strašne sudbine, Doroti je od sopstvenih sredstava otkupljivala svakog ostarelog ratnog konja na koga bi naišla. Sakupljala je i novac od prijatelja, poznanika, osnovala je poseban Komitet za te potrebe, a otpočela je i zvaničnu Kampanju spašavanja starih ratnih konja. Do aprila 1931, svega 6 meseci po dolasku u Egipat, Doroti se obratila listu Morning Post sa molbom da joj pomogne u sakupljanju novčanih sredstava za potrebe kampanje. Hiljade čitalaca je bilo spremno da pomogne, a podršku joj je pružio i kralj Džordž V lično.

Doroti je za potrebe zbrinjavanja konja najpre koristila prostorije egipatskog SPCA-a (Društva za zaštitu životinja), ali, zbog skučenosti, nedostatka svetlosti i odgovarajućih dozvola, to je bilo samo kratkoročno rešenje. Zbog toga je Doroti nastavila da se angažuje na prikupljanju novca i podrške, pisanju pamfleta i obraćanju štampi. Zahvaljujući njenim naporima, konjima su obezbeđeni pristojan smeštaj, hrana, voda i veterinarska nega, a manji broj njih je vraćen u Englesku. Doroti je 1934. godine uspela da osnuje posebnu bolnicu za vojne i radne konje u Kairu, gde je obezbeđena besplatna veterinarska pomoć za sve bolesne i iznemogle konje i radne životinje. Takođe, postigla je da se konjima korišćenim za rad obezbedi dovoljna količina vode i bezbedna neklizajuća podloga za kretanje.

Komitet za otkup konja

Pošto nije bila u mogućnosti da sama otkupi sve stare konje na koje je naišla, Doroti se obratila za pomoć Komitetu za otkup, čiji je član bio i njen drugi suprug. Organizovane su potrage za starim ratnim konjima širom Egipta i, zahvaljujući ogromnim naporima posebnih skauta koji su ih pronalazili, Komitet je uspevao da otkupu između 60 i 70 konja nedeljno. Na taj način je između 1930. i 1934. godine pronađeno oko 5000 starih vojnih konja i mula. Ove životinje identifikovane su od strane predstavnika jedinica u kojima su bile, a vlasnicima je isplaćna odgovarajuća novčana nadoknada za njihov otkup. Nažalost, zbog lošeg zdravstvenog stanja, neki od konja su morali da budu eutanazirani na human način.

Zasluge Doroti Bruk

U pogledu osnosa prema životinjama i edukovanja drugih o potrebi da se zaštiti njihova dobrobit, Doroti Bruk je bila ipred svog vremena. Pri tome posebno treba imati u vidu da je svoje napore realizovala u siromašnoj zemlji u kojoj nema razvijene društvene svesti o dobrobiti životinja, a posebno ne onih koje se koriste za rad. Pojedinci su kritikovali njen aktivizam, ističući da otkupljivanje tolikog broja radnih životinja može unazaditi privredu jedne i onako slabo razvijene zemlje, ali to je nije sprečilo da ostvari svoje zamisli.

Doroti Bruk je umrla 1955. godine u svojoj kući u predgrađu Kaira. Iza sebe je ostavila bolnicu za konje, kao i organizaciju za zaštitu životinja pod imenom The Brooke, koja i dalje funkcioniše kao jedna od najvećih svetskih organizacija za zaštitu konja, magaraca i mula koji se koriste za rad u najsiromašnijim zemljama Bliskog Istoka, Azije, Afrike, a od skora i Latinske Amerike.

dorothy_brooke_1