Oni su stvarali istoriju zaštite životinja – Henri Stivens Salt

Henri Stivens Salt je bio engleski pisac i aktivista koji se zalagao za socijalne reforme u mnogim oblastima, uključujući i zatvorski sistem, školstvo i obrazovanje, privredne isntitucije, ali i za poboljšanje položaja životinja i korenitu promenu odnosa ljudi prema njima. Bio je poznat kao vegetarijanac, protivnik vršenja eksperimenata na životinjama, socijalista, pacifista, ali i kao uvaženi naučnik, književni kritičar, pisac i biograf.

henry_stephens_salt

Obrazovanje i karijera

Salt je rođen u Indiji 1851. godine, ali se sa porodicom vratio u Englesku godinu dana kasnije. Studirao je na Itonu,  a diplomirao na Kembridžu 1875. godine. Nakon toga, vratio se na Iton kao asistent. Četiri godine kasnije se oženio ćerkom jednog od svojih profesora. Na Itonu je ostao još narednih pet godina, ali nije mogao da se uklopi u način života koji su vodile njegove kolege. Zamerao im je što se njihova ishrana uglavnom bazirala na mesu kao i to što su držali sluge. Zbog toga se sa suprugom preselio u malu kuću u Tilfordu gde su zahvaljujući njegovim prihodima od dotadašnjeg  rada živeli jednostavnim, seoskim životom koji im je više odgovarao.  Odlazak na selo omogućio je Saltu da se u potpunosti posveti pisanju. Pored toga, otpočeo je sa pripremama za osnivanje svog udruženja Humanitarna liga (Humanitarian League).

Pisanje i aktivizam

Salt je napisao ukupno četrdeset knjiga. Njegovo prvo delo pod naslovom Zalaganje za vegetarijanstvo objavljeno je 1866. godine od strane Vegetarijanskog društva. Osim odbrane vegetarijanskog načina ishrane, i prava životinja Salt se u svojim delima zalagao i za očuvanje prirode i prirodnih lepota Engleske, koje je, prema njegovim rečima, trebalo zaštititi od komercijalnog vandalizma. Imao je širok krug prijatelja, od kojih su mnogi bili uvažene ličnosti toga doba, poput Džona Golsvortija, Tomasa Hardija, Radjarda Kiplinga, Džordža Bernarda Šoa i  Lava Tolstoja, što mu je omogućilo da svoje ideje širi i promoviše. Jedan od njegovih prijatelja i istomišljenika bio je i Mahatma Gandi, sa kojim je celog života bio u kontaktu.

Saltovo shvatanje životinjskih prava

Salt važi za prvog pisca koji se eksplicitno zalagao za prava životinja a ne samo za poštovanje dobrobiti životinja. Razlika između ta dva je u tome što prava životinja podrazumevaju da se životinjama priznaju određena prava radi njih samih, kao što se svakom čoveku danas priznaju osnovna ljudska prava. Sa druge strane, koncept dobrobiti životinja je ograničen na to da se životinjama ne nanonse bol, patnja, strah ili stres, ali ne zbog toga što životinjama pripadaju bilo kakva prava, već zbog koristi koje ljudi imaju od životinja. Jasno je da je ideja o pravima životinja kao paraleli ljudskim pravima mnogo šira i da mnogo više ide u korist životinja nego koncept dobrobiti životinja. To koncept prava životinja čini znatno radikalnijim i naprednijim u odnosu na dobrobit.

U toliko je Saltova zasluga veća, jer se još u 19. veku zalagao za ideju o pravima životinja, koju mnogi čak i danas smatraju i suviše naprednom. U prilog tome govori i citat iz njegovog dela pod naslovom Prava životinja posmatrana u kontekstu društvenog napretka (Animals’ Rights: Considered in Relation to Social Progres), koje je objavljeno 1894. godine. U njemu Salt piše: Ako ćemo ikada biti pravedni prema nižim rasama, moramo da se otarasimo zastarele predrasude o jazu koji postoji između njih i čovečanstva i moramo priznati da postoji zajednička nit humanosti koja povezuje sva živa bića u jedno univerzalno bratstvo.

Humanitarna liga

Jedan od Saltovih najvećih uspeha jeste osnivanje udruženja Humanitarna liga (Humanitarian League) 1891. godine. Jedan od ciljeva za koji se ovo društvo zalagalo bila je i potpuna zabrana lova kao sporta. U tom smislu, ono se smatra pretečom Lige tj. udruženja protiv okrutnih sportova (League Against Cruel Sports). Tokom 1914. godine, Saltovo udruženje je objavilo zbirku eseja pod naslovom Ubijanje radi sporta, a predgovor je napisao Džordž Bernard Šo.  U ovim esejima je sažeto kompletno shvatanje Lige o tome šta se sve smatra okrutnim sportovima i kakav je odnos ovog udruženja prema njima.

Zasluge i zaostavština

Salt je umro 1939. godine u osamdeset osmoj godini života. Svojim književnim delima i naučnim radovima postavio je temelje savremenog koncepta prava životinja, a njegov aktivizam predstavlja uzor modernim društvima za zaštitu životinja, posebno onima koja se zalažu za zabranu lova.  Njegova ličnost zavređuje svako poštovanje kao čovek ispred svog vremena, koji je do kraja živeo u potpunom skladu sa sopstvenim etičkim uverenjima.  Više o ovom značajnom piscu i reformatoru možete saznati na internet stranici www.henrysalt.co.uk koja je posvećena njegovom životu i radu.