Oni su stvarali istoriju zaštite životinja – Marija Elizabet Dikin

Marija Elizabet Dikin (1870 – 1951) jedna je od retkih aktivistkinja koja je tokom Prvog i Drugog svetskog rata brinula o bolesnim i povređenim životinjama. Njeni napori da obezbedi besplatno lečenje životinja socijalno ugroženih vlasnika rezultirali su osnivanjem organizacije PDSA (People’s Dispensary for Sick Animals of the Poor), koja i danas funkcioniše kao jedna od najuticajnijih dobrotvornih organizacija  posvećenih prikupljanju sredstava za lečenje bolesnih životinja širom sveta. Njeno zalaganje za poštovanje zasluga vojnih konja, pasa i golubova pismonoša  ozvaničeno je osnivanjem ordena Dickin Medal koji se dodeljuje životinjama za hrabrost, požrtvovanost i pomaganje ljudima u najtežim situacijama.

maria_elisabeth_dickin_medal

Život u visokom društvu

Marija Dikin, rođena je u Londonu 1870. godine, u svešteničkoj porodici, kao najstarije od osmoro dece. Izrasla je u inteligentnu i samouverenu mladu ženu, spremnu da slobodno iznese svoje stavove. U dvadeset i osmoj godini, udala se za svog dobrostojećeg rođaka, Arnolda Dikina, što joj je omogućilo kontakt sa predstavnicima tadašnjeg engleskog visokog društva, uključujući uticajne trgovce, političare i pravnike.

Humanitarni rad

Aristokratski način života nije je ispunjavao, pa je odlučila da slobodno vreme posveti humanitarnom radu. U nastojanju da pomogne najugroženijima, posećivala  je siromašne delove Londona, odakle se vraćala duboko potrešena bedom i nehumanim uslovima života. Osim teške nemaštine ljudi, posebno ju je pogađala tiha patnja njihovih životinja – konja i magaraca koji su posrtali pod preteškim teretima i bolesnih, osakaćenih i izgladnelih pasa i mačaka.

Saosećanje kao izvor inspiracije

Svoje utiske prenela je na papir i objavila u knjizi  Plač životinje (The Cry of the Animal), gde detaljno opisuje mukotrpne uslove života ljudi i životinja u najsiromašnijim delovima Londona. Ta iskustva, kao i tuga zbog bolesti i smrti sostvenog psa, ali i stradanja životinja tokom Prvog svetskog rata, naveli su je da se zapita kako se osećaju vlasnici koji usled sopstvenog siromaštva ne mogu da snose troškove lečenja ljubimca iako bi to želeli.

Osnivanje besplatnog lečilišta za životinje

Zbog toga je 17 novembra 1917. godine osnovala sopstveno besplatno lečilište za životinje u Londonu, na čijim je vratima pisalo: Donesite svoje bolesne životinje. Ne dozvolite da pate. Leče se sve životinje. Svi tretmani su besplatni. Lečilište je ubrzo postiglo ogroman uspeh i nastavilo da se širi sve dok nije preraslo u međunarodnu dobrotvornu organizaciju PDSA za besplatno pružanje veterinarske pomoći, koja postoji i danas.

maria_dickin_by-1st_motor_caravan

Pokretne veterinarske klinike

Nakon 6 godina napornog rada, Marija je uspela da pored besplatnog lečilišta u Londonu osnuje i potpuno opremljenu pokretnu kliniku za životinje. Broj ovih mobilnih veterinarskih ambulanti, koje je vukla konjska zaprega, ubrzo se proširio te su se mogle videti širom Engleske.  Do 1923. godine bilo ih je ukupno 16, a obezbeđeno je i motorno vozilo za ambulantne potrebe.

Kritike kao podstrek za napredak

Marijin uspešni humanitarni rad izazvao je kritike Kraljevskog veterinarskog koledža i Ministarstva poljoprivrede, koji su u pomaganju siromašnim vlasnicima životinja videli pretnju po državne interese. Nakon žestoke odbrane sopstvenih ideja, Marija je uspela da postigne sporazum sa predstavnicima ovih institucija koji su joj dozvolili da nastavi sa radom. Do 1935 Marija je osnovala 5 PDSA bolnica, 71 ambulantu i 11 mobilnih ambulanti na motorni pogon. Osim u svojoj domovini, otvorila je lečilišta i u Egiptu, Grčkoj, Južnoj Africi i Palestini.

Dikin Orden za hrabrost

Želeći da osim veterinarske nege obezbedi i neku vrstu socijalnog priznanja životinjama koje su se posebno istakle svojom hrabrošću i vernim pomaganjem ljudima tokom rata, Marija je 1943. godine u Engleskoj osnovala PDSA Dikin Orden za hrabrost. U pitanju je bronzana medalja sa natpisom:  Za hrabrost i Mi takođe ispunjavamo dužnost, na zelenoj braon i plavoj treci. Dodeljuje se životinjama koje su ispoljile izrazitu hrabrost ili posvećenost dužnosti u okviru oružanih snaga ili jedinica civilne odbrane Ujedinjenog Kraljevstva. Ovaj orden često se naziva Viktorijinim Krstom za životinje.

dickin_medal

Nosioci ordena za hrabrost

Orden je dodeljen 54 puta između 1943 i 1949. godine. Jedan od njih je i Džudi, pas prikazan na fotografiji, koji je zajedno sa engleskim vojnicima preživeo torturu u japanskom logoru za ratne zarobljenike. Dobila su ga ukupno 32 goluba, 18 pasa, 3 konja i 1 mačka, kako bi im se odalo priznanje za hrabrost i pomaganje savezničkim vojnicima tokom Drugog svetskog rata. Dodeljivanje ordena obnovljeno je 2000. godine kako bi se posthumno nagradio pas po imenu Gander koji je takođe pomagao saveznicima tokom Drugog svetskog rata. Nakon toga dodeljivan je u još nekoliko navrata, uglavnom vojnim psima.