ljubimci_i_porodicno_nasilje

Porodično nasilje – ljubimci kao „kolateralna šteta“

Ljubimci kao članovi porodice

U poslednjih nekoliko decenija čovekov odnos prema životinjama se drastično promenio. Od pukih sredstava za ostvarivanje čovekovih interesa kao što su ishrana, oblačenje, sigurnost, pomoć pri radu i prevoz, životinje su danas na putu da postanu ravnopravni članovi društva. Bar se to može reći za zemlje koje su istinski humane i spremne da poštuju vrednost svih oblika života, a ne samo ljudskog.

Istraživanja pokazuju da u svetu više od polovine domaćinstava ima jednog ili više kućnih ljubimaca, kao i da veliki broj vlasnika ljubimce smatra članovima porodice i tako ih tretiraju. Vlasnici sa svojim ljubimcima ostvaruju duboku emotivnu povezanost, a takav oblik interakcije sa životinjama blagotvorno deluje na njihovo psiho-fizičko stanje. Kućni ljubimci  smanjuju stres, napetost, osećaj usamljenosti i straha, posebno u teškim trenucima, podstiču fizičku aktivnost i socijalnu interakciju… Jednom rečju, njihova bezuslovna ljubav i poverenje poboljšavaju kvalitet čovekovog života.

Kako ljubimci reaguju na porodično nasilje

Nažalost, činjenica da su kućni ljubimci ravnopravni članovi moderne porodice ima i svoje negativne strane. Naime, oni ne dele samo pozitivna već i negativna, bolna i stresna porodična iskustva i sudbinu onih članova porodice koji su izloženi nasilju. Stručnjaci za ponašanje životinja navode da ljubimci veoma intenzivno proživljavaju sve što se dešava u porodici te da se porodično nasilje pogubno odražava na njihovo psiho-fizičko stanje.

Takve životinije jasno pokazuju znake straha i stresa: drže se pognuto i uplašeno, gube apetit, ne mogu da spavaju, opadne im imunitet, mogu dobiti dijareju ili povraćanje. U praksi je primećeno i da ljubimci ponekad ispoljavaju agresivno ponašanje prema nasilniku i pokušavaju da zaštite slabije članove porodice – žrtve porodičnog nasilja, u koje prema zvaničnim statistikama najčešće spadaju žene, deca i stari.

Ljubimac kao „sredstvo“ zlostavljanja članova porodice

Poznato je da porodično nasilje ne obuhvata samo fizičko, već i psihičko zlostavljanje članova porodice, koje se može sastojati u njihovom vređanju, zastrašivanju, pretnjama, ali i nanošenju svih drugih jakih emotivnih bolova i patnji. Postoje slučajevi u kojima se za emotivno povređivanje članova porodice koristio upravo kućni ljubimac i to tako što je nasilnik namerno na neki način povređivao kućnog ljubimca znajući da će tako kod člana porodice koji je žrtva izazvati veoma jak duševni bol.

Ovakav vid kombinovanja porodičnog nasilja i zlostavljanja životinja javlja se i u slučajevima nasilja između emotivnih partnera. Tada se dešaca, na primer, da jedan partner u želji da povredi drugog ili da mu se osveti, povredi pa čak i ubije njegovog kućnog ljubimca. Naravno, u takvim slučajevima postoje oba krivična dela: i nasilje u porodici i ubijanje i zlostavljanje životinja.

Ljubimci kao neposredne žrtve porodičnog nasilja

Konačno, može se desiti da ljubimci ne budu samo posmatrači ili sredstva za sprovođenje nasilja nad članovima porodice već da budu zlostavljani paralelno sa drugim članovima porodice. To bi podrazumevalo da zlostavljač istovremeno ili periodično zlostavlja i članove porodice i kućnog ljubimca. I tada će on odgovarati za oba krivična dela – i za nasilje u porodici i za ubijanje i zlostavljanje životinja. Strogo pravnički govoreći, ljubimci su tada i dalje žrtve krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja, a članovi porodice su žrtve porodičnog nasilja, ali se može reći da su i jedni i drugi žrtve opšte atmosfere nasilja, agresije i netrpeljivosti koja u takvoj porodici vlada.

Zlostavljanje ljubimaca kao najava ili posledica porodičnog nasilja

Naučna istraživanja su potvrdila da su porodično nasilje i zlostavljanje kućnih ljubimaca međusobno tesno povezani. Ipak, ne može se sa sigurnošću reći da li zlostavljanje životinja uvek prethodi zlostavljanju članova porodice ili se javlja istovremeno ili čak nakon toga. U pojedinim slučajevima može se desiti da zlostavljanje ljubimca bude „najava“ zlostavljanja drugih članova porodice, ali i njegova posledica.

Na primer, ponekad deca koja su žrtve porodičnog nasilja sklona da zlostavljaju životinje. Ona to ne čine zato što su agresivna ili zato što ne vole životinje, već zato što im takvo ponašanje služi kao „mehanizam odbrane“ od traume izazvane nasiljem koju su sama preživela. U svakom slučaju, jedan oblik nasilja često može ukazivati na postojanje drugog oblika nasilja ili ga najaviti. To je posebno važno za državne organe koji ovakve slučajeve istražuju jer im jedan oblik nasilja može pomoći da otkriju i spreče drugi.

Sankcije za zlostavljanje ljubimaca i porodično nasilje

Nasilje u porodici

Nasilje u porodici propisano je kao krivično delo u članu 194. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Osnovni oblik nasilja u porodici čini lice koje primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Za njega se može izreći kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine.

Prvi teži oblik postoji ako je pri izvršenju osnovnog oblika korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši i za njega je propisana kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina.

Drugi teži oblik postoji ako je usled izvršenja osnovnog ili prvog težeg oblika dela nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili ako je neki od ovih oblika učinjen prema maloletnom licu i za njega se može izreći kazna zatvora od 2 do 10 godina.

Najteži oblik postoji ako je usled izvršenja bilo kojeg od prethodno nabrojanih oblika nastupila smrt člana porodice i za njega se učinilac može kazniti zatvorom od 3 do 15 godina.

Ubijanje i zlostavljanje životinja

Ubijanje i zlostavljanje životinja predstavlja krivično delo iz člana 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Osnovni oblik ovog dela čini lice koje  kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju. Za njega se kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine.

Pri teži oblik ovog dela postoji ako je usled izvršenja osnovnog oblika dela došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama. Za njega se učinilac može kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine.

Najteži oblik ovog dela čini lice koje iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama. Za njega su propisani zatvor od 3 meseca do 3 godine zajedno sa novčanom kaznom.