Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu

PRAVILNIK

O NAČINU DRŽANJA PASA KOJI MOGU PREDSTAVLJATI OPASNOST ZA OKOLINU

“Službeni glasnik RS”, br. 65/2010

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se način držanja pasa koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu.

Član 2.

Pas koji se drži kao kućni ljubimac, a koji može predstavljati opasnost za okolinu (u daljem tekstu: opasan pas), u smislu ovog pravilnika, jeste bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je:

1) bez očiglednog povoda napala čoveka i nanela mu telesne povrede ili smrt;

2) bez očiglednog povoda napala drugog psa i nanela mu teške telesne povrede ili smrt;

3) uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom;

4) namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar;

5) rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja;

6) rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) kinološki savez jeste udruženje, odnosno organizacija koja se bavi uzgojem, školovanjem, ocenjivanjem i zaštitom čistokrvnih rasa pasa, registracijom čistokrvnih rasa pasa, organizovanjem izložbi pasa, kao i pružanjem usluga obuke;

2) obuka obuhvata obučavanje i ispit poslušnosti psa koje obavljaju lica koja su osposobljena za tu vrstu poslova, u skladu sa programom kinološkog saveza;

3) potvrda za pse i mačke jeste dokument koji sadrži podatke o vlasniku psa i psu, kao i podatke o vakcinaciji psa protiv besnila, koji se izdaje u skladu sa posebnim propisom;

4) provera stepena socijalizacije jeste provera socijalizacije psa koju obavljaju lica koja su osposobljena za tu vrstu poslova, a koja se vrši posle sprovedene obuke, u skladu sa programom kinološkog saveza;

5) Registar pasa jeste deo centralne baze podataka o obeleženim psima koja se vodi u skladu sa posebnim propisom.

Član 4.

Veterinarska stanica, odnosno veterinarska ambulanta upisuje podatak da je pas opasan u Registar pasa (rubrika: “tip događaja”) i u potvrdu za pse i mačke (rubrika: XI. OSTALO), i to:

1) u slučaju da pas bez očiglednog povoda napadne čoveka i nanese mu telesne povrede ili drugog psa i nanese mu teške telesne povrede – ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas opasan;

2) u slučaju da je pas dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psima – ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas uzgajan, odnosno dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psom;

3) u slučaju iz člana 2. tač. 4), 5) i 6) ovog člana – prilikom vakcinacije psa protiv besnila.

O upisu podatka iz stava 1. ovog člana veterinarska stanica, odnosno veterinarska ambulanta obaveštava kinološki savez, u roku od osam dana od dana upisa.

Član 5.

Opasne pse mogu da izvode samo punoletna lica, i to uz brnjicu i na povocu, u skladu sa posebnim propisom.

Član 6.

Vlasnik opasnog psa ne sme psa ustupiti nekom drugom licu na čuvanje i privremeni smeštaj, osim u cilju obezbeđivanja lečenja psa od strane veterinara.

Član 7.

Vlasnik opasnog psa mora da obezbedi da taj pas, bez obzira na njegovu starost, bude obeležen mikročipom, u skladu sa posebnim propisom.

Vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne.

Na ulazu u prostor, odnosno objekat u kome se drži opasan pas mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje: “OPASAN PAS”.

Ulaz u prostor ili objekat u kome se drži opasan pas mora se držati pod ključem.

Član 8.

Vlasnik koji drži opasnog psa mora, zajedno sa psom, da prođe obuku, uz proveru stepena socijalizacije.

Obuci i proveri iz stava 1. ovog člana podvrgava se i pas koji se u smislu ovog pravilnika ne smatra opasnim psom, i to pas srednjeg rasta (visine 55 cm mereno u visini grebena) i veliki pas, ako vlasnik želi da tog psa izvodi bez povoca i brnjice.

Ako posle provere stepena socijalizacije iz stava 1. ovog člana opasan pas ne postigne zadovoljavajuću ocenu, odnosno ako i dalje predstavlja opasnost za druge ljude i životinje, takav pas se više ne može držati i lišava se života u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.

Član 9.

Vlasnik koji drži opasnog psa iz člana 2. tač. 1) i 2) ovog pravilnika koji je više od jednog puta bez očiglednog povoda napao čoveka i naneo mu telesne povrede ili drugog psa i naneo mu teške telesne povrede ili smrt mora da obezbedi kastraciju/sterilizaciju psa, u roku od 14 dana od dana upisa podatka da je taj pas opasan u Registar pasa i u potvrdu za pse i mačke, kao i da o tome, kao dokaz, nadležnom veterinarskom inspektoru dostavi fotokopiju računa za obavljenu kastraciju/sterilizaciju.

Član 10.

Opasni psi iz kontrolisanog uzgoja vrste terijera, i to: bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer mogu se držati ako poseduju rodovnik, izdat od strane kinološkog saveza i ako su upisani u rodovnu knjigu, odnosno ako poseduju rodovnik izdat od strane kinološkog saveza jedne od zemalja članica Međunarodne kinološke organizacije (Fédération Cynologique Internationale F.C.I).

Član 11.

Opasnog psa može da drži samo punoletno lice koje nije kažnjavano, odnosno protiv koga nije pokrenut postupak zbog kaznenih dela protiv života i tela, imovine, javnog reda i mira, kao i kaznenih dela zloupotrebe opojnih droga, ubijanja i zlostavljanja životinja, odnosno drugih dela iz oblasti dobrobiti životinja i drugih kaznenih dela koja u sebi sadrže elemente nasilja.

Član 12.

Vlasnici opasnih pasa koji su namenjeni za čuvanje imovine ili kao telesni čuvari moraju prilikom vakcinacije tih pasa veterinarskoj stanici, odnosno veterinarskoj ambulanti da prijave te pse, radi njihovog upisa u skladu sa članom 4. ovog pravilnika, a najkasnije do 1. januara 2011. godine.

Član 13.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.