Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice za životinje

PRAVILNIK

O USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU ODGAJIVAČNICE ZA ŽIVOTINJE

„Službeni glasnik RS”, br. 14/2012

I UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi za dobrobit životinja koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, sadržina i način vođenja evidencije koju vodi vlasnik, odnosno držalac odgajivačnica, kao i program obuke o dobrobiti životinja za lica koja rade u odgajivačnicama za životinje.

Član 2.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na objekte u kojima se drže manje od dve ženke iste vrste životinja u svrhe uzgajanja radi prodaje.

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) kavez jeste prostor u kome životinja, uzimajući u obzir fiziološke i fizičke osobine vrste, može da boravi privremeno (odmaranje, spavanje) ili trajno;

2) korisna podna površina jeste podna površina koju životinje mogu nesmetano da koriste;

3) smeštajni prostor jesu unutrašnje prostorije, odnosno prostori, uključujući i spoljašnje prostore, koji zavisno od životinjske vrste mogu da budu za:

(1) ptice – kavezi/volijere,

(2) ribe – akvarijumi/bazeni,

(3) pse i mačke – kućice, prostori ili prostorije, sa spoljašnjim prostorom,

(4) ostale sisare – kavezi/prostori/prostorije sa spoljašnjim prostorom,

(5) gmizavce – terarijumi/drugi prostori uređeni na odgovarajući način,

(6) ostale životinje – prostori, odnosno prostorije uređeni na odgovarajući način sa spoljašnjim prostorom.

II USLOVI ZA DOBROBIT ŽIVOTINJA KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU

ODGAJIVAČNICE U POGLEDU PROSTORA ZA ŽIVOTINJE, PROSTORIJA I OPREME

1. Uslovi u pogledu prostorija

Član 4.

Odgajivačnica mora da bude izgrađena i konstruisana na način kojim se obezbeđuju optimalni uslovi svojstveni životinjama koje su u njoj smeštene, kao i dobro zdravstveno stanje i dobrobit životinja.

Odgajivačnica mora da bude konstruisana i održavana tako da se na najmanju moguću meru smanji rizik od povreda, prenošenja bolesti, krađe ili bežanja životinja ili ulaska neovlašćenih lica.

Ako se odgajivačnica gradi u naseljenom mestu, odgajivačnica mora da bude ograđena čvrstom ogradom koja onemogućava nekontrolisani ulaz i izlaz životinja i ljudi i da bude povezana sa glavnim saobraćajnicama i mora da bude obezbeđena njena zvučna i vizuelna izolovanost od okoline.

Član 5.

Krug odgajivačnice mora da:

1) bude površine koja obezbeđuje funkcionalnost;

2) bude izolovan od okoline i ograđen ogradom visine od 2.0 do 2.2 m, kako bi se sprečio nekontrolisani ulazak i izlazak ljudi i životinja;

3) ima ulaz.

Ulaz u odgajivačnicu mora da bude kontrolisan i pod stalnim nadzorom i na njemu mora da bude postavljena ploča sa nazivom objekta, adresom, brojem telefona i oznakom radnog vremena.

Član 6.

Unutar kruga odgajivačnice mora da se nalazi prostorija za administraciju (poslovna administracija, evidencija i sl.), prostorija za boravak, odmor i ishranu lica koja rade u odgajivačnici i prostorija za presvlačenje lica koja rade u odgajivačnici (garderoba), prostorija ili

prostor za pripremu hrane za životinje, prostorija ili prostor za pranje posuda za hranu i vodu za životinje, prostorija ili prostor za skladištenje hrane za životinje i sanitarni čvor.

Pored prostorija i prostora iz stava 1. ovog člana odgajivačnica mora da ima i smeštajni prostor za životinje, izolator za obolele i povređene životinje i kupaonicu za životinje.

Član 7.

Smeštajni objekti, odnosno prostorije u kojima se drže životinje moraju da budu fizički odvojeni od drugih objekata, odnosno prostorija. Objekti, odnosno prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu izgrađeni tako da:

1) u njima ima dovoljno prostora da se životinje mogu okrenuti, hodati, ustajati, sedati i ležati na način koji je u skladu sa fiziološkim potrebama životinje, a u odnosu na njenu rasu, pol i veličinu;

2) obezbeđuju da se životinje održavaju čistim i suvim;

3) obezbeđuju mikroklimatske uslove primerene vrsti i kategoriji životinja i zaštitu od ekstremnih temperatura i nepovoljnih vremenskih uslova;

4) onemogućavaju da druge životinje uđu u odgajivačnicu;

5) omogućavaju nesmetani pregled i kontrolu životinja.

Objekti, odnosno prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu konstruisani, izgrađeni, održavani i korišćeni na način koji obezbeđuje zaštitu životinja od ljudi i ljudi od životinja i sprečava bežanje životinja.

Površine u odgajivačnici moraju da budu prilagođene vrsti životinja koje se tu odgajaju i moraju da budu bez oštrih ivica i uglova koji mogu povrediti životinje.

Objekti, odnosno prostorije iz stava 1. ovog člana održavaju se tako što se sve površine koje dolaze u kontakt sa životinjama redovno čiste, peru i dezinfikuju.

Član 8.

Zidovi objekata, odnosno prostorija u kojima se drže životinje moraju da budu izgrađeni od odgovarajućeg građevinskog materijala i, po potrebi, a u zavisnosti od vrste i kategorije životinja, moraju da imaju odgovarajuću toplotnu izolaciju.

Pod mora da:

1) bude izrađen od nepropusnog materijala koji se lako pere, čisti i dezinfikuje;

2) ima obezbeđen drenažni sistem i pad ka odvodnom kanalu, odnosno poseban odvodni sistem za čist, a poseban za nečist deo;

3) bude izrađen tako da se zaštite ekstremiteti pasa i mačaka od povreda;

4) ima površinski sloj koji je otporan na vodu, urin, feces i dezinficijense, koji je ocedan i brzo se suši, a prijatan je za kretanje i ležanje pasa i mačaka.

Vrata, prozori, odnosno otvori za vazduh i svetlo moraju da imaju okvire zaštićene od rđe i da budu zaštićeni mrežama od ulaska grabljivica i insekata, ako je to primenljivo obzirom na vrstu životinja.

2. Uslovi u pogledu prostora za životinje

Član 9.

Odgajivačnica u pogledu prostora za životinje mora da ispunjava uslove kojima se životinjama naročito obezbeđuje:

1) dovoljno prostrana površina za odmor i kretanje na kojoj životinja može udobno da leži, da stoji, da zauzima prirodne položaje tela i da se kreće koliko je neophodno za dnevnu aktivnost;

2) dovoljna količina vode i hrane;

3) fizička, termička i psihološka udobnost;

4) uspostavljanje socijalnog kontakta sa drugim životinjama;

5) ispoljavanje svih oblika ponašanja karakterističnih za vrstu, osim ispoljavanja agresivnosti.

Član 10.

U smeštajnom prostoru mora da budu obezbeđeni prostori za odvojeno držanje:

1) agresivnih životinja;

2) obolelih životinja;

3) keruša sa okotom;

4) štenaca mlađih od četiri meseca, osim držanja sa majkom ili kujom koja ih hrani.

Član 11.

Kapacitet smeštajnog prostora mora da odgovara veličini i broju smeštenih životinja.

Smeštajni prostor za sve životinje mora da bude izrađen i konstruisan tako da se na najmanju moguću meru smanji rizik od povreda, oboljenja ili bekstva životinja.

Površine kaveza, kontejnera ili obora moraju da budu izrađene od netoksičnog materijala koji se lako pere, čisti i dezinfikuje.

Korisna podna površina objekta, odnosno smeštajnog prostora mora da odgovara vrsti, kategoriji, veličini i broju životinja koje su u njima smeštene i mora da ima odgovarajući ispust u skladu sa potrebama životinje koja je tu smeštena.

Veličina smeštajnog prostora za pse mora da bude takva da pas može da ustane i okrene se oko svoje ose bez problema. Dimenzije smeštajnog prostora za životinje date su u Prilogu 1- Dimenzije smeštajnog prostora za životinje, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 12.

Odgajivačnica mora da bude snabdevena dovoljnom količinom zdravstveno ispravne, pitke vode iz javnog vodovoda ili vlastitog bunara za napajanje životinja i ljudi, kao i dovoljnom količinom vode za sprovođenje higijensko-sanitarnih mera u odgajivačnici, održavanje higijene radnika i protivpožarnu zaštitu.

Član 13.

Svaki kavez ili boks mora da bude opremljen uređajem za zatvaranje koji životinje ne mogu da otvore.

U odgajivačnici moraju da se preduzimaju sve potrebne mere, kako životinje ne bi mogle da pobegnu iz objekta, a bezbednosni sistemi koji se koriste moraju da omogućavaju licima koja rade u odgajivačnici slobodan pristup životinjama, kao i izlaz u slučaju nužde.

Odgajivačnica mora da ima obezbeđenu odgovarajuću protivpožarnu opremu, postavljenu na lako dostpunom mestu.

Član 14.

Osvetljenje u objektima, odnosno prostorijama po trajanju i intenzitetu mora da bude što sličnije spoljašnjem svetlu, a po potrebi, radi pregleda životinja i čišćenja površina u objektu, mora da bude obezbeđeno veštačko osvetljenje.

U slučaju reptila, mora da bude obezbeđen fotoperiod u trajanju od osam sati, u kom periodu se koriste sijalice za zagrevanje koje su prebojene u crveno ili plavo tako da se ovim životinjama tokom dana obezbedi mrak.

U prostorijama u kojima se nalaze kuje sa štencima starosti do 14 dana tokom noći mora da bude obezbeđeno osvetljenje niskog intenziteta.

Za albino životinje potrebno je obezbediti 50% manje svetlosti nego za životinje standardne pigmentacije.

Član 15.

U odgajivačnicama mora da bude obezbeđena odgovarajuća prirodna ili veštačka ventilacija, kako bi se sprečila pojava vlage i neprijatnih mirisa.

Ako su smeštajni objekti potpuno zatvorenog tipa, ventilacioni sistem mora da bude takav da se obezbeđuje:

1) 8 – 12 izmena vazduha/čas u objektima za smeštaj pasa;

2) najmanje 12 – 15 izmena vazduha/čas u objektima za smeštaj mačaka, tako da sve smeštajne jedinice za mačke treba da budu napravljene od žičane mreže.

Kada je to moguće, moraju da se obezbede odvojene prostorije za ptice i ventilacioni sistem, kako bi se uklonilo perje, perut i prašina. Ventilacioni sistem mora da bude povezan sa alarmnim sistemom koji upozorava na kvar na ventilacionom sistemu, u slučaju da do kvara dođe.

Član 16.

Životinje u odgajivačnici moraju da budu zaštićene od ekstremnih temperatura, a temperatura okoline mora da se kontroliše kako bi se smanjio stres na minimum.

Temperatura u prostoriji u kojoj se drže psi održava se u rasponu 15 – 27°S.

Temperatura u prostoriji u kojoj se drže štenci mlađi od dve nedelje mora da bude 26 – 28°S, a temperatura u prostoriji u kojoj se drže bolesne i povređene životinje (izolator) ili štenci i mačići mora da bude 22-24°S.

U kavezima sa reptilima mora svakodnevno da se održava temperatura u rasponu 20 -33°S.

Član 17.

Smeštajne jedinice i ispusti za životinje moraju da se čiste najmanje jednom dnevno, a po potrebi i češće, kako bi se životinje osećale udobno.

Urin, feces, ekskreti i ostaci hrane moraju svakodnevno da se uklanjaju.

Pojilice i hranilice moraju mehanički da se čiste i peru najmanje jednom dnevno.

Dezinfekcija smeštajnih prostorija za životinje obavlja se redovno, a uvek kada životinja napušta odgajivačnicu i na njeno mesto dolazi nova životinja.

Član 18.

Unutar kruga odgajivačnice obavlja se redovna deratizacija najmanje dva puta godišnje, a po potrebi i češće.

Dezinsekcija odgajivačnice obavlja se tokom razdoblja aktivnosti insekata, i to najmanje jednom mesečno, a u ostalom delu godine po potrebi.

3. Uslovi u pogledu opreme

Član 19.

U odgajivačnici mora da bude obezbeđena odgovarajuća prostirka koja odgovara životinjama koje su u njoj smeštene.

Član 20.

Prostirka za pse mora da bude meka, dobrih adsorbentnih i termoizolacijskih osobina i takva da ne može oštetiti organe za varenje psa ukoliko griženjem i žvakanjem dospe u unutrašnjost organizma.

Prostirka može biti od starog papira, peska ili gume, koja se lako dezinfikuje.

Prostirka mora da se redovno menja i održava čistom i suvom.

Član 21.

Mačkama mora da se obezbedi dovoljna količina prostirke koja mora redovno da se menja i koja ne sme da bude štetna za mačke.

Član 22.

Kunićima, zamorcima i miševima mora da se obezbedi mekana prostirka koja mora da se menja svaki dan.

Član 23.

U boksovima za pse treba postaviti uzdignutu površinu za odmor i san pasa na visinu od oko 20 do 30 cm iznad poda, koja može da bude napravljena od drvenih dasaka, a prekrivena gumenom prostirkom.

Ako su obezbeđene izdignute površine za spavanje, one moraju da budu dimenzija koje omogućavaju odraslom psu da legne na stranu bez uvijanja, sasvim ispružen.

Član 24.

Pojilice i hranilice moraju da budu izrađene od nerđajućeg materijala, koji se lako pere, čisti i dezinfikuje.

Posude sa hranom moraju da budu lako dostupne svim životinjama.

Član 25.

Životinjama se mora obezbediti hrana koja je čista, zdrava, ukusna, u dovoljnoj količini i dobre nutritivne vrednosti.

Ishrana mora da bude prilagođena vrsti, starosti i kondiciji životinje.

Sve odrasle životinje, osim reptila, moraju da se hrane najmanje jednom dnevno.

Štence i mačiće starosti 6 – 12 nedelja treba hraniti tri puta dnevno, a ako su starosti 12 nedelja – 12 meseci treba ih hraniti dva puta dnevno.

Iznemoglim životinjama se mora davati dijeta po uputstvu veterinara ili lica obučenog za brigu o životinjama.

Skotnim ženkama i ženkama u laktaciji se mora obezbediti dnevna količina hrane dva puta veća od normalnih potreba.

Član 26.

Životinjama se mora u svako doba obezbediti voda.

Sve životinje moraju imati pristup vodi za piće u svako vreme, izuzev veoma mladih štenaca.

III SADRŽINA I NAČIN VOĐENJA EVIDENCIJE KOJU VODI

VLASNIK, ODNOSNO DRŽALAC ODGAJIVAČNICE

Član 27.

Evidencija koju vodi vlasnik, odnosno držalac odgajivačnice sadrži podatke o:

1) imenu i prezimenu, adresi i kontakt telefonu vlasnika, odnosno držaoca;

2) vrsti životinje;

3) poreklu životinje, sa podacima o:

(1) nazivu, odnosno imenu i prezimenu uzgajivača,

(2) adresi uzgajivača;

4) broju obeležene i evidentirane životinje i broju potvrde o vakcinaciji protiv besnila, ako su u pitanju psi i mačke, odnosno identifikacionoj oznaci ptica;

5) ukupnom broju životinja u uzgoju;

6) ukupnom broju ženki;

7) ukupnom broju priplodnih ženki;

8) ukupnom broju ženki koje nisu u priplodu, i to prema vrsti i identifikacionoj oznaci životinje;

9) svakoj pojedinačnoj životinji, i to:

(1) ime ženke,

(2) starost,

(3) datum rođenja,

(4) datum teranja,

(5) datum parenja (oplođenja),

(6) datum porođaja,

(7) broj legala, sa podacima o polu mladunaca, datumu rođenja i težini mladunaca, opisu mladunaca i ukupnom broju mladunaca u svakom leglu,

(8) mužjaci,

(9) datum nabavke, odnosno prodaje,

(10) kupac,

(11) datum prodaje mladunaca,

(12) broj prodatih životinja,

(13) ishrana životinja.

Evidencija iz stava 2. ovog člana posebno sadrži podatke koje popunjava veterinar, i to podatke o:

1) obavljenom zdravstveno-veterinarskom tretmanu (lečenje, vakcinacija i sl.);

2) datumu svakog izvršenog tretmana;

3) obavljenoj sterilizaciji/kastraciji (ako je izvršena);

4) izvršenim vakcinacijama;

5) kretanju životinja (prodaja i sl.);

6) uginulim životinjama;

7) životinjama lišenim života;

8) imenu i prezimenu, adresi i kontakt telefonu veterinara.

Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se u elektronskom ili štampanom obliku i čuva se najmanje godinu dana.

IV PROGRAM OBUKE O DOBROBITI ŽIVOTINJA ZA

LICA KOJA RADE U ODGAJIVAČNICAMA

Član 28.

Lica koja rade u odgajivačnicama brinu o zaštiti života i dobrobiti životinja i moraju biti obučena za dobrobit životinja.

Obuka lica iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa Programom obuke za dobrobit životinja u odgajivačnicama datim Prilogu 2 – Program obuke za dobrobit životinja u odgajivačnicama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

V ZAVRŠNA ODREDBA

Član 29.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

„Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredbe člana 28. stav 1. koja seprimenjuje od 1. januara 2013. godine.

Broj: 110-00-00198/2011-09

U Beogradu, 3. februara 2012. godine,

MINISTAR

Dušan Petrović

Prilog 1

DIMENZIJE SMEŠTAJNOG PROSTORA ZA ŽIVOTINJE

1. UZGAJANJE PASA

1. Najmanja veličina kućice za pse

Veličina psa(visina u grebenu) (cm) Veličina kućice(širina x dubina x visina) (cm)
do 55 100 x 60 x 55
od 56 do 65 150 x 100 x 70
od 65 i više 170-180 x 120 x 85

2. Najmanje veličine ispusta za pse

 Veličina ispusta zavisi od načina držanja pasa.

 – pojedinačno držanje:

Visina psa u grebenu (cm) Površina ispusta(m²)
do 40 5
41 – 55 6
56 – 65 7
preko 65 8

 – grupno držanje:

Broj pasa u objektu Najmanja površina zapse visine do 55 cm(m²) Najmanja površina zapse visine 55 – 65 cm(m²) Najmanja površina zapse više od 65 cm(m²)
2 8 10 12
3 10 13 15
4 12 15 18
5 14 18 20

 Ako se u zajedničkom ispustu nalazi više od pet pasa, potrebno je da se svakom sledećem psu obezbedi dodatna površina od 2 m².

Najmanje jedna trećina ispusta mora da bude natkrivena i zaštićena od nepovoljnih vremenskih prilika. Površina ispusta mora da bude dobro drenirana i pokrivena materijalom koji se lako čisti i dezinfikuje.

U objektu u kome se drže psi ograda mora da bude visoka najmanje 1,8m s nagibom na vrhu prema unutra od cca 45˚ ili potpuno natkrivena. Psi se mogu držati u kavezu ograničeni vremenski period predviđen za spavanje i odmaranje koji ne sme da bude duži od osam sati tokom dana.

Psi ne smeju da se drže u kavezima na sprat.

Ako se pas drži u kavezu, kavez mora da bude odgovarajuće veličine kako bi pas u njemu mogao nesmetano da legne i ispruži se celom dužinom, koja se meri od vrha nosa pri ispruženoj glavi do korena repa, ustane, stoji u normalnoj poziciji i okrene se oko svoje ose.

Pod u kavezu ne sme da bude izrađen od mreže i konstruisan na način koji može izazvati patnju ili povrede životinje.

2. UZGAJANJE MAČAKA

Ako se mačke drže u objektima posebno namenjenim uzgoju moraju da se obezbede sledeće površine smeštajnog prostora:

Pol Najmanja površina prostora (m2) Najmanja visina prostora (m) Površina zaštićena od nepovoljnih vremenskihprilika (m2)
mužjak 6 1,8 2
ženka* 5 1,8 2

 

*Za svaku dodatnu ženku prostor se povećava za 1m2.

Mačke mogu da se drže u kavezu ograničeni vremenski period predviđen za spavanje i odmaranje koji ne sme da bude duži od osam sati tokom dana.

3. UZGAJANJE PITOMIH VRSTA – LAT MUSTELA PUTORIUS FURO (DOMAĆI TVOR, BELI TVOR, AFRIČKI TVOR, AMERIČKI TVOR, PITOMI TVOR, FERETE)

Za uzgoj tvorova u objektima posebno namenjenim za uzgoj svakoj životinji mora da se obezbedi prostor od najmanje 2m dužine, 1m širine i 1m visine.

Ako se tvor drži u kavezu, kavez treba da bude najmanje 80cm dugačak, 60cm širok i 60cm visok. Za svakog dodatnog tvora potrebno je da se obezbedi dodatna površina od 3000cm2.

Tvor može da se drži u kavezu samo ako mu se obezbedi razgibavanje izvan kaveza u trajanju od najmanje 3 sata dnevno.

Pod u kavezu ne sme da bude izrađen od mreže ili konstruisan na način koji može da uzrokuje patnju i povrede životinje.

Kako bi se sprečio beg životinja iz spoljašnjeg objekta, pod treba da bude od betona, a ograda u ispustu treba da ima temelje od betona minimalno 60cm dubine i mora da bude naslonjen na ivice objekta.

Prostor za spavanje treba da bude izdignut od tla i da zauzima najmanje jednu trećinu površine poda objekta.

U odvojenom delu objekta ili posebnom kavezu mora da se obezbedi prostor za leglo, odnosno gnezdo u obliku drvene kućice ili kutije, tako da je zaštićeno od pogleda, grabljivica, ostalih tvorova i loših vremenskih prilika.

Gnezdo mora da bude najmanje 30cm visoko i 30cm dugačko, a kao prostirka se koristi slama, seno, papir, komadići platna od prirodnih materijala.

4. UZGAJANJE PTICA

1) Uslovi za držanje ptica u volijerama

Volijera mora da se sastoji od unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Volijera treba da bude izgrađena da zaštiti ptice od nepovoljnih vremenskih prilika, spoljašnjih uticaja, da spreči ulazak drugih životinja, grabljivica i glodara i spreči beg ptica.

U unutarnjem delu volijere mora da se obezbede drvene prečke za stajanje ptica, različitih debljina kako bi se izbegle povrede nogu, kao i odgovarajuća gnezda ili mesta za svijanje gnezda i materijal za njih.

2) Uslovi za držanje ptica u kavezima

Pojedine vrste ptica mogu da se uzgajaju u pojedinačnim kavezima u kojima se drže u parovima tokom ležanja na jajima i othranjivanja mladih.

3) Minimalna površina i visina kaveza, odnosno volijere

Vrsta životinje Najmanja korisna podna površina(cm2) Najmanja visina prostora (cm) Broj životinja po površini Površina i visina po svakoj sledećoj dodanoj životinji u jatu (m2/m)
australijska zebrasta zeba 1000 35 par s leglom 0,1/2
kanarinac 1200 35 ženka s leglom
papagaj tigrica 1200 40 par s leglom 0,1/2
papagaj nimfa 2500 50 par s leglom 0,2/2
golub ukrasni 2000 40 par s leglom 0,15/2
golub letač 10 000 200 par s leglom 0,3/2
ukrasna živina 10 000 100 par s leglom 0,4/1
vodena ukrasna živina* 10 000 100 par s leglom 0,4/1,5

* Za vodene ptice treba dodatno da se obezbedi vodena površina od 0,2m2 po životinji

Za vrste ptica koje nisu navedene u ovoj tabeli, uslovi navedeni u tabeli se primenjuju u skladu sa veličinom ptica

5. UZGAJANJE GLODARA

Glodari namenjeni za uzgoj se drže u metalnim kavezima ili staklenim terarijumima odgovarajuće veličine, u zavisnosti od broja životinja.

Kavezi moraju da se drže u čvrstom i toplotno izolovanom objektu, odnosno smeštajnom prostoru koji obezbeđuje optimalnu temperaturu i sprečava beg glodara, odnosno ulazak drugih životinja i grabljivica.

Životinje koje žive u porodicama (miševi, pacovi, zamorčići, činčile, neke vrste veverica i sl.) moraju da se drže zajedno pre polne zrelosti, kako bi uspostavile hijerarhiju i kako bi se izbegle borbe za položaj u porodici.

Ostali glodari koji žive u parovima ili samostalno (hrčci, kunići, leminzi i sl.) moraju da se drže zajedno pre polne zrelosti, kako bi se budući partneri upoznali i sparili.

 

Vrsta životinje Minimalna korisna podna površina (cm2) Minimalna visina prostora (cm) Broj životinja po površini Površina po svakoj sledećoj dodatoj životinji (cm2)
miš 200 12 par s leglom 150
pacov 900 18 par s leglom 400
hrčak 600 15 ženka ili par s leglom samo mladi 100
gerbil 600 18 par s leglom samo mladi 120
zamorac – morsko prase 1500 23 par s leglom 800
mini kunić težine do 1,8 kg 2500 30 ženka s leglom samo mladi 600
činčila 2000 40 ženka s leglom samo mladi 400
veverica 20 000 2000 par s leglom 5000

Za vrste glodara koji nisu navedeni u ovoj tabeli, uslovi navedeni u tabeli se primenjuju u skladu sa veličinom životinje

6. UZGAJANJE RIBA

Ribe se drže u odgovarajućim akvarijumima opremljenim filterima, grejačima i osvetljenjem, u skladu sa potrebama svake pojedinačne vrste riba.

Na svaki centimetar dužine ribe neophodno je da se obezbedi 5l vode, odnosno zapremine prostora.

Ribe namenjene za priplod moraju pre polne zrelosti da formiraju jata radi lakšeg prihvatanja i prilagođavanja.

Ishrana priplodnih životinja mora da bude pojačana, odnosno kod nekih vrsta promenjena, u zavisnosti od potreba svake pojedinačne vrste riba.

7. UZGAJANJE GMIZAVACA I VODOZEMACA

Gmizavci i vodozemci moraju da se drže u odgovarajućim terarijumima izrađenim od stakla ili posebne plastike i nerđajuće mreže, čime se sprečava beg životinja.

Veličina terarijuma, posebno za zmije i guštere, određuje se tako da zbir jedne dužine i širine terarijuma odgovara maksimalnoj dužini odrasle životinje.

Svakoj životinji mora da se obezbedi prostor takve veličine u kojem može da legne, odnosno ustane u svojoj prirodnoj poziciji, da se nesmetano okrene, kreće, hrani, sakriva i neguje.

Gmizavcima i vodozemcima mora da se obezbede uslovi i mikroklima u skladu sa staništem iz koga potiču, i to:

– za tropska staništa treba da se obezbedi visoka vlaga i temperatura,

– za pustinjska staništa treba da se obezbedi visoka temperatura i niska vlažnost,

– za umerena staništa treba da se obezbedi dodatno osvetljenje ako se životinje drže u zatvorenim prostorima.

Gmizavcima i vodozemcima kojima je prirodno stanište i u vodi i na kopnu, u terarijumu treba da bude obezbeđeno dovoljno vode, kako bi im se omogućilo nesmetano plivanje, kao i lako dostupna suva površina na koju mogu da izađu.

Prilog 2

PROGRAM OBUKE ZA DOBROBIT ŽIVOTINJA ZA LICA KOJA RADE U ODGAJIVAČNICAMA

Program obuke za dobrobit životinja za lica koja rade u

odgajivačnicama sadrži:

1) osnove iz zakonodavstva koje se odnose na dobrobit životinja;

2) osnove iz oblasti dobrobiti životinja u odgajivačnicama i načinu postupanja sa životinjama;

3) osnove iz fiziologije životinja, razmnožavanja životinja, potreba u hrani i vodi, ponašanja životinja i pojmu stresa;

4) osnove iz pomoći životinjama u hitnim slučajevima;

5) osnove koje se odnose na uslove za zaštitu dobrobiti životinja koje odgajivačnica mora da ispunjava u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme;

6) osnove postupanja sa životinjama, prijem životinja, kompatibilnost životinja, grupisanje i razvrstavanje životinja i potrebe životinja u pogledu fizičke aktivnosti;

7) osnove o načinu prevoza i postupanja sa životinjama tokom prevoza i sposobnost životinja za prevoz;

8) osnove o uslovima u pogledu prevoznih sredstava;

9) osnove o zaštiti lica koja dolaze u kontakt sa životinjama;

10) proveru obučenosti i period u kojem se vrši ta provera, koji ne može biti duži od pet godina;

11) visinu troškova obuke koju snosi vlasnik, odnosno držalac odgajivačnice.

Program obuke za dobrobit životinja sprovodi ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), odnosno drugo pravno ili fizičko lice.

Kada obuku sprovodi drugo pravno ili fizičko lice, tu obuku sprovodi po odobrenom programu obuke za dobrobit životinja od strane Ministarstva, a sadržaj programa obuke za dobrobit životinja dostavlja Ministarstvu.

Svaki odobreni program obuke ima jedinstveni broj koji se upisuje u evidenciju odobrenih programa obuke koju vodi Ministarstvo.

Po završenoj obuci izdaje se potvrda o obučenosti.