Pravne posledice zlostavljanja životinja u Srbiji

Prema zakonima koji trenutno važe u Republici Srbiji, osoba za koju se utvrdi da je ubila ili zlostavljala životinju može odgovarati ili za krivično delo ili za prekršaj. Da li će u konkretnom slučaju učinilac odgovarati za krivično delo ili za prekršaj zavisi od niza pojedinačnih okolnosti.

Krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja – član 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije

Krivično delo ubijanja i mučenja životinja prvi put je uvedeno u naš pravni sistem 1. januara 2006. godine. Tada je na snagu stupio novi Krivični zakonik Republike Srbije koji i sada važi (Krivični zakonik, „Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009). Naziv ovog krivičnog dela promenjen je 2009. godine, pa je umesto „ubijanje i mučenje životinja“ ono nazvano „ubijanje i zlostavljanje životinja“.

U našem pravu, krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja se svrstava u krivična dela protiv životne sredine. Inače, sam pojam životne sredine je vrlo složen i definisan je u Zakonu o zaštiti životne sredine kao skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje odnosno prostor i uslove za život ljudi. (Zakon o zaštiti životne sredine, „Službeni glasnik RS“, br. 135/2004, 36/2009 i 72/2009)

Krivična dela protiv životne sredine, a u okviru njih i krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, nalaze se u 24. poglavlju Krivičnog zakonika Republike Srbije. Pored krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269.), tu spadaju i sledeća krivična dela:

  1. Zagađenje životne sredine (član 260.)
  2. Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine (član 261.)
  3. Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu (član 262.)
  4. Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine (član 263.)
  5. Oštećenje životne sredine (član 264.)
  6. Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra (član 265.)
  7. Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija (član 266.)
  8. Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja (član 267.)
  9. Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine (član 268.)
  10. Prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka (član 270.)
  11. Nesavesno pružanje veterinarske pomoći (član 271.)
  12. Proizvodnja štetnih sredstava za lečenje životinja (član 272.)
  13. Zagađivanje hrane i vode za ishranu odnosno napajanje životinja (član 273.)
  14. Pustošenje šuma (član 274.)
  15. Šumska krađa (član 275.)
  16. Nezakonit lov (član 276.)
  17. Nezakonit ribolov (član 277.)

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije propisana su tri oblika krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja – jedan osnovni oblik i dva teža oblika.

 1)      Osnovni oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja čini ono lice koje kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju (član 269. stav 1. Krivični zakonik, „Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009). Najpre je bilo propisano da se za ovaj oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja izriče ili novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci. Međutim, 2009. godine je kazna za ovo krivično delo pooštrena, pa se sada učiniocu krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja može izreći ili novčana kazna ili kazna zatvora do 1 godine.

 Bitno je da je bilo koja od radnji koja predstavlja ubijanje ili zlostavljanje životinje učinjena protivpravno. To znači da je će ovo krivično delo postojati samo onda kada je radnja koja predstavlja ubijanje ili zlostavljanje izvršena protivno važećim propisima. Ako je radnja koja inače predstavlja ubijanje ili zlostavljanje životinja učinjena u skladu sa odgovarajućim propisima, krivično delo neće postojati. Kao primer može se navesti klanje životinja koje se koriste za ishranu ljudi kao i lov divljači. Naime, potpuno je jasno i očigledno da klanje životinja kao i lov životinja, ma kako da se sprovode, predstavljaju njihovo ubijanje i mučenje. Životinjama se u tim situacijama neizostavno nanose bol, patnja, strah i stres, čiji je krajnji ishod smrt životinja. Međutim, klanje životinja izvršeno na način i pod uslovima koji su propisani Zakonm o veterinarstvu (član 101., 102.i 103. Zakon o veterinarstvu „Službeni glasnik RS“, br. 91/2005 i 30/2010) i Zakonom o dobrobiti životinja (članovi 28 – 32. Zakon o dobrobiti životinja, „Službeni glasnik RS“, br. 41/2009) neće predstavljati krivično delo iako se životinje i tada nesumnjivo ubijaju i zlostavljaju. Isto tako i lov divljači koji se sprovodi od strane ovlašćenih lica, na način, u mestu i u vremenu koji su propisani Zakonom o divljači i lovstvu (Zakon o divljači i lovstvu, “Službeni glasnik RS”, br. 18/2010) neće predstavljati krivično delo iako se i tada životinje ubijaju i izlažu bolu, patnji, strahu i stresu. Dakle, izuetno je važno da je ubijanje odnosno zlostavljanje životinja učinjeno protivpravno, odnosno protivno važećim propisima. U suprotnom, neće biti ispunjeni uslovi za kažnjavanje učinioca.

Da bi neko lice krivičnopravno odgovaralo za ubijanje i zlostavljanje životinja, potrebno je da se utvrdi da je ono postupalo sa umišljajem i da je bilo svesno da svojim postupanjem krši odgovarajuće propise. Umišljaj postoji kada je učinilac krivičnog dela bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao (član 25. Krivični zakonik, „Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009). Ukoliko je ubijanje i zlostavljanje životinja učinjeno iz nehata, učinilac neće odgovarati za krivično delo već za prekršaj. Nehat postoji kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti (član 26. Krivični zakonik, „Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009).

Učinilac krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja može biti bilo koje lice. To može biti vlasnik životinje, ali i neka druga osoba. 

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije nije navedeno koje sve životinje mogu biti objekt krivičnog dela ubijanja i zlaostavljanja životinja.

U skladu sa načelom jednakosti vrsta s obzirom na njihovu sposobnost patnje, bilo bi opravdano da se od ubijanja, mučenja, povređivanja ili svakog drugog zlostavljanja krivičnopravno zaštite sve životinje koje su u stanju da osete bol, patnju, strah i stres. Tu spadaju: svi sisari, ptice, gmizavci, vodozemci, ribe kao i beskičmenjaci sposobni da osete bol, patnju ili stres. Ipak, za sada se u većini zemalja krivičnopravna zaštita od ubijanja i zlostavljanja pruža samo kičmenjacima, i to posebno domaćim životinjama, kućnim ljubimcima kao i pripitomljenim ili zatočenim divljim životinjama.Takvo shvatanje zastupaju i domaći stručnjaci. Oni naglašavaju da krivičnopravnu zaštitu od ubijanja i zlostavljanja treba pružiti  samo onim životinjama za koje je naučno utvrđeno sa mogu da osećaju ozlede ili mučenja. Ipak, konačnu odluku o tome da li neka životinja može biti objekt radnje krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja doneće sud na osnovu okolnosti svakog konkretnog slučaja.

2)      Prvi teži oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja se odnosi na ubijanje i zlostavljanje većeg broja životinja ili životinja koje pripadaju zaštićenim životinjskim vrstama (član 269. stav 2. Krivični zakonik, „Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009). Za postojanje ovog oblika se zahteva ispunjenje istih uslova koji se traže za postojanje osnovnog oblika ovog krivičnog dela, s tim što kod težeg oblika postoje još neke, dodatne okolnosti koje ga čine „teškim“. Zbog toga je za teži oblik propisana i stroža kazna – novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine.  Kao što je rečeno, ovaj teži oblik obuhvata dve situacije:

a)      Ako je usled preduzimanja radnje izvršenja osnovnog oblika ovog krivičnog dela došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja.

U Krivičnom zakoniku nije tačno određeno koliko životinja treba da bude ubijeno ili zlostavljano da bi se smatralo da je ovo delo učinjeno prema „većem broju životinja“. To znači da je sudu prepušteno da u svakom konkretnom slučaju odluči da li je broj životinja koje su ubijene ili zlostavljane dovoljno veliki da zahteva osudu za teži oblik ovog krivičnog dela, a, samim tim i izricanje strože kazne.

b)      Ako je krivično delo ubijanja ili zlostavljanja učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama

Položaj zaštićenih životinjskih vrsta imaju sve one vrste koje su zaštićene zakonom Sve životinjske vrste koje se u našoj zemlji tretiraju kao zaštićene ili strogo zaštićene nabrojane su u Prilogu I i Prilogu II posebnog podzakonskog pravnog akta  – Pravilnika o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Pravilnik o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva „Službeni glasnik RS“, br. 5/2010)

3)      Drugi teži oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja se odnosi na priređivanje borbi između životinja (član 269. stav 3. Krivični zakonik, „Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009). On je uveden u naše krivično pravo tek nakon izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije iz 2009. godine. Drugi teži oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja čini lice koje iz koristoljublja:

  • organizuje borbe između životinja iste ili različite vrste
  • finansira borbe između životinja iste ili različite vrste
  • ima ulogu domaćina borbe između životinja iste ili različite vrste
  • organizuje klađenje na ovakvim borbama
  • učestvuje u klađenju na ovakvim borbama

U svakom od navedenih slučajeva, sud učiniocu može izreći zajedno i novčanu kaznu i kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine.

Bitno je da se navedene radnje preduzimaju iz koristoljulja. To znači da će krivično delo postojati samo ako učinilac organizuje, finansira ili bude domaćin borbi između životinja ili organizuje ili učestvuje u klađenju na takvim borbama sa željom tj. namerom ili motivom da na taj način stekne imovinsku korist.

Ako neko lice samo prisustvuje borbi između životinja (kao posmatrač) ono neće odgovarati za krivičnono delo, već će se kazniti za prekršaj prema Zakonu o dobrobiti životinja i to novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara. (Zakon o dobrobiti životinja, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 41/2009)

Prekršaj prema Zakonu o dobrobiti životinja

Republika Srbija je usvojila svoj prvi Zakon o dobrobiti životinja tek 2009. godine (Zakon o dobrobiti životinja, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 41/2009). Zakonom o dobrobiti životinja uređena su pitanja od značaja za: dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti fizičkih i pravnih lica ustanovljena u cilju ostvarenja dobrobiti životinja kao i zaštita životinja od zlostavljanja. Zakon o dobrobiti životinja posebno reguliše obaveze ljudi prilikom ubijanja (klanja) životinja, držanja, uzgoja, prometa i prevoza životinja i sprovođenja ogleda na životinjama.  

Ovim zakonom su u našoj zemlji po prvi put postavljeni minimalni standardi koji moraju biti ispoštovani da bi se ostvarila dobrobit životinja. Pored toga, njime su propisane i dužnosti nadležnih subjekata da podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja i obaveze svih građana da spreče i prijave nadležnim organima okrutno postupanje drugih ljudi prema životinjama.

U Zakonu o dobrobiti životinja nabrojane su sve one aktivnosti čoveka prema životinjama koje se smatraju zabranjenim. Preduzimanje takvih aktivnosti predstavlja prekršaj i za posledicu ima izricanje novčane kazne učiniocu. 

Prema Zakonu o dobrobiti životinja, prekršaj čini lice ukoliko:

1) prema životinji ne postupa sa pažnjom dobrog domaćina

2) ne obezbedi blagovremeno veterinarsku pomoć životinji

3) zlostavlja životinju

4) napusti, odnosno odbaci životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka

5) drži, odnosno reprodukuje životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres

6) prisiljava životinju na uzimanje hrane, ako to nije u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe

7) koristi tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa

8) hvata životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda

9) povećava agresivnost životinje selekcijom ili mehaničkim metodama

10) vrši nahuškavanje životinje na ljude ili druge životinje, osim u postupku dresure službenih životinja

11) koristi žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja

12) koristi žive životinje kao mamce za lov ili obuku drugih životinja

13) organizuje trke životinja na način kojim se prevazilaze fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres

14) reprodukuje životinju suprotno načinu koji je predviđen Zakonom o dobrobiti životinja

15) pusti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju ako nije prethodno pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju

16) dodeljuje životinje kao nagradu u igrama na sreću

17) koristi doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi bržeg razvoja životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina

18) hrani ili napaja životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje

19) izlaže životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika

20) propagira aktivnosti koje su zabranjene Zakonom o dobrobiti životinja, osim ako se time ukazuje na negativne posledice takvih aktivnosti

21) održava borbe između životinja ili između životinja i ljudi, odnosno organizuje klađenje ili se kladi u borbama između životinja

22) drži, reprodukuje, obučava ili vrši promet životinja, kao i ako stavlja na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi

23) ubija i zlostavlja životinju radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona ili ako stavlja u promet, iznajmljuje i javno prikazuje takav film, reklamu ili drugo delo

24) daje lekove, medicinska sredstva i druga slična sredstva koja nemaju za cilj dijagnostiku, preventivu, lečenje životinje i poboljšanje njenog zdravstvenog stanja, a koje mogu dovesti do promene u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinje

25) poseduje, upotrebljava i prodaje lekove i supstance u cilju dopingovanja životinja

26) podstiče, podržava, pomaže i prikriva doping životinja

27) obavlja obuku životinja suprotno odgovarajućim odredbama Zakona o dobrobiti životinja

28) upotrebljava otrove i druga hemijska sredstva koje izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara

29) prodaje ili poklanja kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja

30) lovi izgubljene i napuštene kućne ljubimce

31) zanemaruje životinje lišavanjem osnovnih životnih potreba

32) zloupotrebljava lekove na životinjama

33) navikava životinje na aktivnosti koje su za nju neprirodne i samouništavajuće

34) drži, reprodukuje i koristi divlje životinje u cilju izlaganja u cirkusima i na takmičenjima i priredbama i izložbama suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja

35) drži, reprodukuje, uvozi, izvozi i lišava života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože

36) organizuje cirkuse, izložbe, takmičenja i priredbe suprotno odgovarajućim odredbama Zakona o dobrobiti životinja

37) promeni lokaciju javnog prikazivanja životinja suprotno odgovarajućim odredbama Zakona o dobrobiti životinja

38) ne poseduje rešenje o odobrenju korišćenja životinje radi proizvodnje filma, reklame i drugog dela na filmskoj traci, video traci i drugom nosaču slike i tona

39) obučava životinje, a nije upisan u Registar lica za obuku životinja

40) koristi životinje za rad suprotno odgovarajućim odredbama Zakona o dobrobiti životinja

41) obavlja intervencije na životinjama suprotno Zakonu o dobrobiti životinja

42) liši životinju života suprotno Zakonu o dobrobiti životinja

43) liši životinju života na javnom mestu suprotno Zakonu o dobrobiti životinja

44) liši životinju života bez prethodnog omamljivanja u slučaju koji nije predviđen Zakonom o dobrobiti životinja

45) liši životinju života suprotno Zakonu o dobrobiti životinja

46) drži, uzgaja i stavlja u promet životinju u objektima koji nisu upisani u odgovarajući Registar objekata

47) drži životinju, a nije obezbedio uslove iz člana 20. i 21. Zakonu o dobrobiti životinja

48) prevozi životinju a nije upisan u Registar prevoznika životinja, odnosno prevozi životinju bez potrebnog ovlašćenja za prevoz

49) prevozi životinju a ne poseduje odgovarajući plan prevoza životinje

50) životinje u toku prevoza ne prati pratilac

51) prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara i u toku prevoza nanosi bol, patnju, povrede, odnosno lišava životinju osnovnih fizioloških potreba ili proizrokuje smrt životinje

52) mesta na kojima vrši utovar, pretovar ili istovar životinje, kao i mesta za odmor i kontrolne stanice ne ispunjavaju uslove za zaštitu života i dobrobiti životinja

53) prevozi životinje suprotno pravilima propisanim Zakonom o dobrobiti životinja

54) radi obuzdavanja životinja koristi sredstva koja prouzrokuju bol i patnju

55) vrši klanje životinja bez stručnog i na propisan način izvedenog omamljivanja

56) radi omamljivanja životinja koristi sredstva čija je upotreba u tu svrhu zabranjena Zakonom o dobrobiti životinja (bodež, čekić, sekira ili druga sredstva koja nisu predviđena za te namene)

57) vrši klanje životinja bez prethodnog omamljivanja, osim u sledećim slučajevima, kada je klanje životinja bez prethodnog omamljivanja izuzetno dozboljeno:

a) klanje živine i kunića u domaćinstvu za sopstvene potrebe na način i sredstvima koji dovode do trenutne smrti;

b) prinudno klanje radi prekida patološkog stanja životinje koje može

dovesti do uginuća zbog teških povreda nastalih usled nesreće ili iz drugih

zdravstvenih razloga, ako nema uslova za omamljivanje;

c) religiozno klanje koje se obavlja prema propisima verske zajednice

registrovane u Republici Srbiji

58) omamljivanje i klanje životinja ne obavlja obučeno lice

59) sprovodi ogled na životinjama, a ne poseduje rešenje o odobrenju sprovođenja ogleda na životinjama

60) ne odredi stručno lice za zaštitu dobrobiti oglednih životinja, koje mora imati završene diplomske akademske studije master u oblasti veterinarskih nauka (doktor veterinarske medicine), odnosno završene osnovne studije u trajanju od najmanje pet godina u oblasti veterinarskih nauka i koje je obučeno za dobrobit oglednih životinja

61) sprovodi ogled na životinjama suprotno odredbi Zakona o dobrobiti životinja prema kojoj oglede na životinjama može sprovoditi samo stručno lice koje je obučeno za dobrobit oglednih životinja, a h irurške intervencije na životinjama tokom ogleda vrši veterinar ili ovlašćeni naučni radnik.

62) sprovodi ogled na životinjama koje nisu u vlasništvu, odnosno posedu lica registrovanih za držanje, reprodukciju i promet oglednih životinja

63) sprovodi ogled na životinjama u nedozvoljene svrhe

64) sprovodi ogled na životinjama suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja koje se odnose na uslove za držanje i čuvanje oglednih životinja, način izvođenja ogleda na životinjama itd.

65) ne vodi i ne čuva evidenciju o držanju, reprodukciji, prometu i sprovođenju ogleda na životinjama

66) sprovodi ogled na životinjama u obrazovne svrhe suprotno načinu koji je propisan Zakonom o dobrobiti životinja

67) vrši publikovanje naučnih radova, u slučaju da je ogled na životinjamansproveden suprotno odredbama Zakonom o dobrobiti životinja

68) sprovodi genetske modifikacije i manipulacije u ogledima na životinjama suprotno svrsi za koju je odobreno sprovođenje ogleda

69) ne obezbedi kućnom ljubimcu uslove u pogledu brige, nege i smeštaja, u skladu sa vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i potrebama u ponašanju i zdravstvenom stanju kućnog ljubimca

70) se bavi reprodukcijom kućnih ljubimaca u komercijalne svrhe, a ne brine o zaštiti zdravlja, života i dobrobiti legla

71) drži, odnosno reprodukuje i koristi kućne ljubimce u nedozvoljene svrhe

72) drži i reprodukuje divlje i egzotične životinje kao kućne ljubimce bez odgovarajućeg odobrenja

73) divljim i egzotičnim životinjama koje se drže i reprodukuju kao kućni ljubimci ne obezbedi uslove u smislu prostora koji zadovoljava njihove potrebe u pogledu kretanja i fizičke aktivnosti, koji u zavisnosti od vrste omogućava penjanje, kopanje, odmor i sakrivanje, odnosno kupanje i ronjenje, kao i ako ne obezbedi tim životinjama kontakt sa životinjama iste vrste, ako je to svojstveno vrsti, odgovarajuće klimatske uslove, u skladu sa potrebama vrste ili druge uslove koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, fizičkim i biološkim

osobinama, osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju tih životinja.

74) prodaje kućne ljubimce u objektima za prodaju kućnih ljubimaca ili odgajivačnicama koje nisu upisane u Registar objekata, kao i ako vrši promet pasa i mačaka u prodavnicama životinja

75) ne vodi evidenciju o broju prodatih životinja, kretanju, ishrani i lečenju životinja

76) ne izda pismeno uputstvo o načinu držanja za svaku prodatu životinju

77) ne ispunjava uslove za zaštitu dobrobiti životinja u pansionu i prihvatilištu

78) kao vlasnik pansiona za životinje ne vodi i ne čuva evidencije koje je obavezan da vodi odnosno da čuva

79) kao vlasnik prihvatilišta za životinje ne obezbedi veterinarsku pomoć životinji

80) drži i uzgaja životinje u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu, prihvatilištu, odnosno odgajalištu za divlje životinje, a ne ispunjava uslove u smislu prostora, opreme, ishrane, zdravstvene zaštite, vođenja evidencija, finansijskih sredstava, plana zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja ili elementarnih nepogoda itd.

81) kao lice koje je odgovorno za poslove zaštite dobrobiti životinja u zoološkom vrtu, prihvatilištu, odnosno odgajalištu za divlje životinje ne ispunjava uslove u pogledu stručnih kvalifikacija

82) vrši promet divljih životinja koje su pod posebnim režimom zaštite, osim ako je u pitanju promet takvih životinja između zooloških vrtova, prihvatilišta i odgajališta za divlje životinje, uz saglasnost ministra i ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

 

Sva navedena postupanja predstavljaju prekršaje i Zakon o dobrobit životinja za njih propisuje novčane kazne.

 

Ako neki od navedenih prekršaja učini pravno lice, kazniće se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara.

 

Za navedene prekršaje će se kazniti i odgovorno lice u pravnom licu i to novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara

 

Ako neki od navedenih prekršaja učini pojedinac – fizičko lice, on će se za prekršaj kazniti novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.  

 

Pored toga, pojedinac (fizičko lice) će se kazniti novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj i u slučaju da:

 

1) životinji koju je povredio ne pruži prvu pomoć ili ne obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica

 

2) prisustvuje borbama između životinja

 

Za razliku od Krivičnog zakonika, koji ne navodi izričito u odnosu na koje životinje može biti izvršeno krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, Zakon o dobrobiti životinja jasno određuje kojim se sve životinjama pruža zaštita. To su svi kičmenjaci koji su u stanju da osete bol patnju, strah i stres, a naročito: životinje koje se koriste u proizvodne, naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe, za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja, životinje za rad i službene životinje, kućni ljubimci, napuštene i izgubljene životinje i divlje životinje u zatočeništvu.

Zakonom o dobrobiti životinja se ne štite divlje životinje u prirodnim staništima. Zaštita, lov, korišćenje i raspolaganje divljim životinjama koje se nalaze u svom prirodnom staništu uređuju se posebnim propisima. Najvažniji od tih propisa je Zakon o divljači i lovstvu (Zakon o divljači i lovstvu, “Službeni glasnik RS”, br. 18/2010).

Tekst o pravnim posledicama zlostavljanja životinja istog autora objavljen je prvi put na internet prezentaciji udruženja “Ljudi za životinje” http://humansforanimals.co.uk/pravna_zastita_zivotinja.html