Prijavljivanje ubijanja i zlostavljanja životinja – prava i obaveze građana i državnih organa

Građani koji saznaju za slučajeve ubijanja i zlostavljanja životinja, bilo lično bilo posredno – putem medija ili od nekog drugog lica često nisu sigurni šta povodom toga treba da učine. Zbog toga su česta pitanja: “Da li treba da prijavim slučaj za koji sam saznao?” “Kome mogu da podnesem prijavu?” “Kako da podnesem prijavu?” “Da li postoji neka posebna forma u kojoj se prijava podnosi?” “Da li mogu prijaviti delo telefonom?” “Šta ako podnesem prijavu nenadležnom organu?” “Šta ako policija ne postupi po mojoj prijavi?” Citirane zakoske odredbe i objašnjenja u ovom tekstu imaju za cilj da reše bar neke od tih nedoumica kao i da pomognu svima da se snađu u takvim situacijama.

KONICA MINOLTA DIGITAL CAMERA

Ubijanje i zlostavljanje životinja predstavlja krivično delo iz člana 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 85/2005, 88/200, 107/2005, 72/2009, 111/2009 i 121/2012).

Ubijanje i zlostavljanje životinja

Član 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije

(1) Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(3) Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Kao i svako drugo krivično delo, ubijanje i zlostavljanje životinja može se prijaviti tako što se podnese krivična prijava nadležnim državnim organima – javnom tužiocu ili policiji, koja zatim o tome obaveštava javnog tužioca. Ne postoji nikakva obavezna forma u kojoj se mora podneti krivična prijava. To se može učiniti pisanim putem, ali i usmeno, neposrednim odlaskom u policiju ili tužilaštvo, ali i putem telefona.

Podnošenje krivične prijave uređeno je Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013)

 KRIVIČNA PRIJAVA

 Podnošenje krivične prijave

 Član 280. Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije

(1) Državni i drugi organi, pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obaveštena ili za njih saznaju na drugi način, pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisom.

(2) Krivičnim zakonikom je predviđeno u kojem slučaju neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo.

(3) Podnosilac krivične prijave iz stava 1. ovog člana navešće dokaze koji su mu poznati i preduzeće mere da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivično delo i drugi dokazi.

Način podnošenja i upisivanje krivične prijave

Član 281. Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije

(1) Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.

(2) Ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj će se sastaviti zapisnik i podnosilac će se upozoriti na posledice lažnog prijavljivanja. Ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom sačiniće se službena beleška, a ako je prijava podnesena elektronskom poštom sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati.

(3) Ako je krivična prijava podnesena policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.

Postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi

Član 282. Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije

(1) Ako javni tužilac iz same krivične prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da li će sprovesti istragu ili ako je na drugi način saznao da je izvršeno krivično delo, javni tužilac može:

  1. sam prikupiti potrebne podatke;
  2. pozivati građane, pod uslovima iz člana 288. st. 1. do 6. ovog zakonika;
  3. podneti zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu pruže potrebna obaveštenja.

(2) Za nepostupanje po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. tačka 3) ovog člana odgovorno lice se može novčano kazniti do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da da potrebne podatke, može se još jednom kazniti istom kaznom.

(3) Odluku o novčanom kažnjavanju iz stava 2. ovog člana donosi javni tužilac. O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna, odlučuje sudija za prethodni postupak. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

(4) Ako nije u mogućnosti da sam preduzme radnje iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će zahtevati od policije da prikupi potrebna obaveštenja i da preduzme druge mere i radnje u cilju otkrivanja krivičnog dela i učinioca (čl. 286. do 288.).

(5) Policija je dužna da postupi po zahtevu javnog tužioca i da ga obavesti o merama i radnjama koje je preduzela najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primila zahtev. U slučaju nepostupanja po zahtevu javni tužilac će postupiti u skladu sa članom 44. st. 2. i 3. ovog zakonika.

(6) Javni tužilac, državni i drugi organi, odnosno pravna lica dužni su prilikom prikupljanja obaveštenja, odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi časti i ugledu lica na koje se ovi podaci odnose.

U KOJIM SLUČAJEVIMA NEPRIJAVLJIVANJE KRIVIČNOG DELA PREDSTAVLJA KRIVIČNO DELO

Neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca u određenim slučajevima može predstavljati krivično delo. Međutim, to se NE ODNOSI na sva krivična dela.

Neprijavljivanje krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja NIJE krivično delo, a evo i zbog čega.

Prema članu 332. Krivičnog zakonika Republike Srbije, krivično delo je samo neprijavljivanje krivičnih dela za koja se po zakonu može izreći zatvor od 30 do 40 godina. To su krivična dela kao što je, na primer:  ratni zločin, zločin protiv čovečnosti, genocid i druga ekstremno teška krivična dela za koja su propisane tako velike kazne. Pošto se za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja može izreći novčana kazna ili zatvor do 1 godine (za osnovni oblik iz člna 269. stav 1. ), odnosno novčana kazna ili zatvor do 3 godine (za teži oblik iz člana 269. stav 2.), odnosno novčana kazna i kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine (za najteži oblik iz člana 269. stav 3.), neprijavljivanje tog krivičnog dela nije krivično delo. Isto važi i za sva druga krivična dela za koja je zaprećena mala kazna.

Neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca

Član 332. Krivičnog zakonika Republike Srbije

(1) Ko zna da je neko lice učinilo krivično delo za koje se po zakonu može izreći zatvor od 30 do 40 godina ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre nego što su delo, odnosno učinilac otkriveni, kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo svog podređenog koje je on učinio pri vršenju svoje službene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca iz st. 1. i 2. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac supružnik ili sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik učinioca.

 ŠTA AKO POLICIJA NE POSTUPI PO PODNETOJ KRIVIČNOJ PRIJAVI?

Kao što je već rečeno, ako se krivična prijava podnese policiji (bilo u pisanoj formi, bilo usmeno, neposrednim odlaskom, bilo putem telefona), , nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu. Dakle, policija je dužna da dostavi krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu. Dalji tok postupka, međutim zavisi od nadležnog javnog tužioca, odnosno od njegove procene da li smatra da ima dovoljno osnova za pokretanje istrage.

Zakon o policiji (“Službeni glasnik RS”, br. 101/2005, 63/2009 – odluka US i 92/2011) u članu 67. propisuje koje su obaveze policije kada primi krivičnu prijavu, odnosno kada je građani obaveste o tome da je učinjeno neko krivično delo. Naravno, ove obaveze policije postoje I u slučaju d aim se prijavi krivično delo ubijanja I zlostavljanja životinja.

Član 67. Zakona o policiji (“Službeni glasnik RS”, br. 101/2005, 63/2009 – odluka US i 92/2011)

(1) Ovlašćeno službeno lice dužno je da primi prijavu o učinjenom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti.

(2) Ako se pri podnošenju krivične prijave ili sprovođenjem uviđaja utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi ili se utvrdi da događaj nema obeležja krivičnog dela, ovlašćeno službeno lice o tome obaveštava oštećenog, uz odgovarajuću pravnu pouku.

(3) Ako ovlašćeno službeno lice primi pisanu ili usmenu prijavu o krivičnom delu sa poznatim učiniocem za koje se goni privatnom tužbom, o tome obaveštava oštećeno lice.

(4) Radi utvrđivanja učinioca krivičnog dela iz st. 2. i 3. ovog člana, ovlašćeno službeno lice na pisani zahtev oštećenog ili drugog lica ovlašćenog za podnošenje privatne tužbe preduzima neophodne radnje koje ova lica ne mogu samostalno preduzeti, a odnose se na utvrđivanje identiteta učinioca.

(5) Obaveze iz st. 2, 3. i 4. ovog člana ne odnose se na slučajeve kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo protiv časti i ugleda.

Ukoliko zaposleni u policiji propusti da postupi u skladu sa svojim obavezama, reč je o povredi službene dužnosti. Prema članu 157. stav 1. tačka 14. Zakona o policiji :”nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je zaposleni ovlašćen, a koji su prouzrokovali ili su mogli da prouzrokuju štetu ili nezakonitost u radu” predstavljaju  teške povrede službene dužnosti. Dakle, propuštanje zaposlenih u policiji da prime krivičnu prijavu za krivično delo ubijanja I zlostavljanja životinja, kao i da o tome obaveste nadležnog javnog tužioca predstavlja povredu službene dužnosti za koju oni moraju biti sankcionisani. Zakon o policiji propisuje da se za teške povrede službene dužnosti zaposlenom mogu izreći disciplinske mere.

Disciplinske mere za teške povrede službene dužnosti

Član 159.  Zakona o policiji

Za teške povrede službene dužnosti može se izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

1) novčana kazna u iznosu od 20 do 40 odsto od mesečne plate zaposlenog u vremenu od jednog do tri meseca;

2) raspoređivanje na drugo radno mesto na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niža stručna sprema u trajanju od šest meseci do jedne godine;

3) uslovni prestanak radnog odnosa sa rokom proveravanja do godinu dana, kumulativno sa merom iz tač. 1) ili 2) ovog stava;

4) prestanak radnog odnosa.

Disciplinske mere se izriču zaposlenom nakon sprovedenog disciplinskog postupka, koji je takođe regulisan Zakonom o policiji.

Nadležnost za odlučivanje u prvom stepen u disciplinskom postupku

 Član 161. Zakona o policiji

 Disciplinski postupak u prvom stepenu pokreće:

1) direktor policije, odnosno rukovodilac u čijoj nadležnosti je obavljanje određenih poslova i zadataka – za policijske službenike Direkcije policije i ostale zaposlene u sedištu Ministarstva;

2) načelnik područne policijske uprave – za policijske službenike i ostale zaposlene područne policijske uprave.

Direktor policije, rukovodilac u čijoj nadležnosti je obavljanje određenih poslova i zadataka, odnosno načelnik područne policijske uprave, ovlastiće policijskog službenika da vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti policijskih službenika i ostalih zaposlenih.

Policijski službenik iz stava 2. ovog člana mora biti diplomirani pravnik – master, odnosno diplomirani pravnik, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Nadležnost za odlučivanje u drugom stepenu u disciplinskom postupku

 Član 162.  Zakona o policiji

Protiv odluka iz člana 161. ovog zakona zaposleni u Ministarstvu i lice koje je pokrenulo postupak ima pravo prigovora disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana uručenja odluke.

Disciplinska komisija

Član 163. Zakona o policiji

Disciplinska komisija je kolegijalni organ koji odlučuje po prigovorima na prvostepene odluke disciplinskih starešina.

Disciplinska komisija odlučuje u veću od tri člana, od kojih jedan član nije zaposlen u Ministarstvu.

Predsednika, članove i sekretare Disciplinske komisije imenuje ministar.

KONTROLA RADA POLICIJE

Prema Zakonu o policiji, rad policije podleže određenim oblicima kontrole. Postoje unutrašnja i spoljašnja kontola rada policije, kao i kontrola rada policije putem podnošenja pritužbi građana na rad policijskih službenika.

Spoljašnju kontrolu rada policije vrše Skupština i Vlada Republike Srbije, ali i nadležni pravosudni organi, organi državne uprave i drugi zakonom ovlašćeni organi i tela.

Unutrašnju kontrolu rada policije sprovodi poseban sektor, sektor unutrašnje kontole policije.

Svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritužbu protiv policijskog službenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog službenika povređena prava ili slobode. Znači, svako lice može u roku od 30 dana od dana kad je došlo do povrede njegovih prava ili sloboda usled nezakonitog ili nepravilnog rada policijskog službenika podneti pritužbu policiji ili Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Spoljašnja kontrola, unutrašnja kontrola i kontrola rada policije putem podnošenja pritužbi regulisane su članovima 170-180. Zakona o policiji.

Spoljašnja kontorla policije

Član 170. Zakona o policiji

(1) Spoljašnju kontrolu rada policije vrši Narodna skupština, u skladu sa članom 9. ovog zakona, drugim zakonom i propisom.

(2) Spoljašnju kontrolu rada policije vrše i Vlada, nadležni pravosudni organi, organi državne uprave nadležni za određene poslove nadzora i drugi zakonom ovlašćeni organi i tela.

(3) Pod ovlašćenjima organa i tela iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se ovlašćenja utvrđena posebnim zakonom koja se odnose na pristup odgovarajućim informacijama, kontakt sa nadležnim policijskim službenicima, pravo na dobijanje odgovora na pitanja i druga zakonom utvrđena prava.

Unutrašnja kontrola policije

Član 171. Zakona o policiji

(1) Unutrašnju kontrolu rada policije vrši Sektor unutrašnje kontrole policije.

(2) Sektorom unutrašnje kontrole policije rukovodi načelnik Sektora unutrašnje kontrole.

(3) Načelnik Sektora unutrašnje kontrole redovno i periodično podnosi ministru izveštaje o radu Sektora unutrašnje kontrole.

Oblici i način vršenja unutrašnje kontrole policije

Član 172.  Zakona o policiji

Sektor unutrašnje kontrole policije vrši kontrolu zakonitosti rada policije, a naročito u pogledu poštovanja i zaštite ljudskih prava pri izvršavanju policijskih zadataka i primeni policijskih ovlašćenja.

Oblike i način vršenja unutrašnje kontrole rada policije bliže propisuje ministar.

Zaposleni u Sektoru unutrašnje kontrole policije

Član 173.  Zakona o policiji

Ovlašćena službena lica u Sektoru unutrašnje kontrole policije pri vršenju kontrole imaju sva policijska ovlašćenja i u pogledu svojih prava i dužnosti izjednačeni su sa drugim ovlašćenim službenim licima.

Postupanje Sektora unutrašnje kontrole policije

Član 174.  Zakona o policiji

Sektor unutrašnje kontrole policije postupa na osnovu predloga, pritužbi i predstavki fizičkih i pravnih lica, povodom pisanih obraćanja pripadnika policije i po sopstvenoj inicijativi, odnosno na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole policije blagovremeno, u pisanom obliku, obaveštava ministra o svim slučajevima preduzimanja ili propuštanja akcija policije za koje smatra da su protivne zakonu, i blagovremeno preduzima potrebne radnje.

Pripadnih policije ne može biti pozvan na odgovornost zbog obraćanja Sektoru unutrašnje kontrole.

Obaveze i ovlašćenja u vršenju unutrašnje kontrole policije

Član 175.  Zakona o policiji

Pripadnici policije dužni su da ovlašćenim službenim licima Sektora unutrašnje kontrole policije omoguće da izvrše kontrolu i da im u tome pruže potrebnu stručnu pomoć.

U vršenju kontrole ovlašćena službena lica Sektora unutrašnje kontrole policije imaju ovlašćenje da:

1) ostvare uvid u spise, dokumentaciju i zbirke podataka koje u skladu sa svojim nadležnostima pribavlja, sačinjava ili izdaje policija;

2) uzmu izjave od pripadnika policije, oštećenih lica i svedoka;

3) od policije i policijskih službenika zahtevaju dostavljanje drugih podataka i informacija iz njihove nadležnosti koji su potrebni za vršenje unutrašnje kontrole;

4) ostvare uvid u službene prostorije koje policija koristi u svom radu;

5) zahtevaju ateste i tehničke i druge podatke o tehničkim sredstvima koja koristi policija i zahtevaju dokaze o osposobljenosti policijskih službenika za upotrebu tehničkih i drugih sredstava koja koriste u svom radu.

U vršenju kontrole ovlašćena službena lica Sektora unutrašnje kontrole policije ne mogu se mešati u tok pojedinih akcija policije ili na drugi način ometati rad ili ugroziti poverljivost policijske akcije.

Dokumentaciju koja se odnosi na primenu ovlašćenja iz stava 2. ovog člana i ima oznaku poverljivosti, ovlašćena službena lica koja vrše kontrolu mogu da pregledaju u prisustvu odgovornog lica koje je utvrdilo stepen poverljivosti dokumenta, odnosno lica koje je ono ovlastilo.

Za izvršavanje određenih zadataka pojedinačne kontrole nad policijom, pored ovlašćenih službenih lica Sektora unutrašnje kontrole policije, ministar može zadužiti i druge policijske službenike u Ministarstvu.

Dužnosti Sektora unutrašnje kontrole policije

 Član 176. Zakona o policiji

U vršenju unutrašnje kontrole rada policije Sektor unutrašnje kontrole policije, ovlašćena službena lica Sektora unutrašnje kontrole policije i drugi policijski službenici u Ministarstvu zaduženi za unutrašnju kontrolu rada policije preduzimaju potrebne radnje, utvrđuju činjenično stanje i prikupljaju dokaze.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole upoznaje sa rezultatima svojih ispitivanja ministra i direktora policije i ministru daje predloge za otklanjanje uočenih nezakonitosti kao i predloge za pokretanje odgovarajućih postupaka radi utvrđivanja odgovornosti.

Kontrola rada Sektora unutrašnje kontrole policije

Član 177. Zakona o policiji

Kontrolu rada načelnika Sektora unutrašnje kontrole policije, policijskih službenika zaposlenih u Sektoru unutrašnje kontrole policije i drugih policijskih službenika u Ministarstvu zaduženih za unutrašnju kontrolu rada policije vrši ministar, na način određen propisom iz člana 172. stav 2. ovog zakona.

Ako postoji osnovana opasnost da bi vršenje unutrašnje kontrole rada policije nad primenom njenih policijskih ovlašćenja utvrđenih ovim ili drugim zakonom onemogućilo ili bitno otežalo njihovu primenu ili ugrozilo život i zdravlje lica koja ih primenjuju, policijski službenik može do odluke ministra privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje određenih podataka i informacija.

Ukoliko predmet vršenja unutrašnje kontrole prevazilazi nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole policije ili je povezan sa drugim delima ili se radi o predmetu velikog značaja, ministar može odlučiti da se dalje postupanje po tom predmetu ustupi drugoj unutrašnjoj organizacionoj jedinici nadležnoj za pokretanje postupka.

Ovlašćenje ministra i obaveze Sektora unutrašnje kontrole policije prema ministru

Član 178. Zakona o policiji

Ministar daje Sektoru unutrašnje kontrole policije smernice, obavezna uputstva za rad, direktive, kao i naloge da u okviru svoje nadležnosti izvrši određene zadatke i preduzme određene mere.

Ovlašćena službena lica i drugi policijski službenici u Sektoru unutrašnje kontrole policije na zahtev ministra podnose podatke, dokumenta i izveštaje o pojedinačnim pitanjima iz svog delokruga.

Izveštavanje Vlade i Narodne skupštine o radu Sektora unutrašnje kontrole policije

Član 179.  Zakona o policiji

Na zahtev Vlade i radnog tela Narodne skupštine nadležnog za bezbednost i policijske poslove, ministar podnosi izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole policije.

Kontrola rada policije rešavanjem pritužbi

Postupak rešavanja pritužbi

Član 180.  Zakona o policiji

Svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritužbu protiv policijskog službenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog službenika povređena prava ili slobode.

Pojedinac iz stava 1. ovog člana može u roku od 30 dana od dana kad je do povrede došlo podneti pritužbu policiji ili Ministarstvu.

Svaku pritužbu podnetu protiv policijskog službenika mora prvo da razmotri i sve okolnosti u vezi sa njom da proveri rukovodilac organizacione jedinice u kojoj je zaposlen policijski službenik na koga se pritužba odnosi ili policijski službenik koga je on ovlastio (u daljem tekstu: rukovodilac organizacione jedinice). Ukoliko su stavovi podnosioca pritužbe i stavovi rukovodioca organizacione jedinice usklađeni može se odlučiti da je postupak rešavanja pritužbe time zaključen. Ovo će se zabeležiti u zapisniku o razmatranju pritužbe koji potpisuje i podnosilac pritužbe. Ovaj postupak mora biti zaključen u roku od 15 dana od prijema pritužbe.

U slučaju da se podnosilac pritužbe ne odazove pozivu na razgovor ili da se odazove, ali ne saglasi sa stavovima rukovodioca organizacione jedinice, kao i u slučajevima kad iz pritužbe proizlazi sumnja o učinjenom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, mora rukovodilac organizacione jedinice celokupne spise predmeta da ustupi komisiji, koja vodi dalji postupak rešavanja po pritužbi.

Pritužbe u Ministarstvu rešava komisija sastavljena od tri člana, i to: načelnik Sektora unutrašnje kontrole policije ili drugo ovlašćeno službeno lice iz Sektora unutrašnje kontrole koga ovlasti

načelnik Sektora, predstavnik policije ovlašćen od strane ministra i predstavnik javnosti. Predstavnika javnosti koji učestvuje u rešavanju pritužbi na području policijske uprave, na predlog organa lokalne samouprave, imenuje i razrešava ministar. Predstavnika javnosti koji učestvuje u rešavanju pritužbi na rad policijskih službenika u sedištu, na predlog organizacija stručne javnosti i nevladinih organizacija, imenuje i razrešava ministar. Predstavnik javnosti se imenuje na period od četiri godine s mogućnošću ponovnog imenovanja.

Postupak rešavanja pritužbe u Ministarstvu zaključuje se dostavljanjem odgovora podnosiocu pritužbe u roku od 30 dana od dana zaključenja postupka kod rukovodioca organizacione jedinice policije. Odgovorom podnosiocu pritužbe postupak po pritužbi je zaključen, a podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zaštitu svojih prava i sloboda.

Postupak rešavanja pritužbi bliže propisuje Ministar unutrašnjih poslova.