zivotinje_zrtve_sumskog_pozara

Šumski požari – životinje kao žrtve

Moramo zaštititi šumu za našu decu, unuke i one koji tek treba da se rode. Moramo sačuvati šume za one koji ne mogu govoriti u svoje ime, poput ptica, životinja, riba i drveća.

Kvacinas (Edvard Mudi), Poglavica naroda Nuksalk

Sa toplijim danima ljudi sve češće svoje slobodno vreme provode u prirodi.  Ekološki osvešćeni se trude da mesto na kome su bili ostave i u boljem stanju od onog u kojem su ga zatekli. Nažalost, više je onih koji se prema prirodi ponašaju neodgovorno, zaboravljajući da je na visokim temperaturama i jedan opušak dovoljan da izazove požar stravičnih razmera. Posledice šumskih požara po životnu sredinu su nesagledive, a, osim drveća, najbrojnije žrtve ovih katastrofa su divlje životinje.

Uprkos zagađenju, širenju gradova i industrijskih zona, Srbija je i dalje dom za mnoge divlje životinjske vrste, od kojih su neke veoma ugrožene ili se čak nalaze pred istrebljenjem. Neke od njih su na takozvanoj Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodnog udruženja za zašitu prirode The International Union for Conservation of nature IUCN Red List of Threatened Species. Zbog svoje malobrojnosti, mnoge od ovih vrsta zaštićne su zakonom i Pravilnikom o zaštićenim i strogo zaštićenim vrstama biljaka životinja i gljiva, njihov lov je u potpunosti zabranjen.

Razorne posledice šumskih požara pogađaju divlje životinje na više načina. Osim što direktno ugrožavaju njihov život i zdravlje, šumski požari trajno uništavaju njihova gnezda, prirodna staništa i izvore hrane. Ako se izuzmu situacije u kojima je do požara došlo sasvim slučajno, usled ekstremno visokih temperatura, nema sumnje da je jedini krivac za ovakve događaje čovek. Zato se postavlja pitanje da li će i pod kojim uslovima čovek odgovarati za šumski požar i na koji način se kažnjavaju oni koji su ga izazvali?

zivotinje_zrtve_sumskog_pozara_1

Na prvi pogled može delovati da će i u slučaju šumskog požara postojati krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja jer divlje životinje svakako stradaju u takvim situacijama. Međutim, po pravilu će lice koje je namerno izazvalo šumski požar odgovarati za teže krivično delo  – krivično delo izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. a  ne za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja iz člana 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ovde je to opravdano jer je tako omogućeno da se učiocu izrekne teža kazna.

Krivično delo izazivanja opšte opasnosti čini lice koje “požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima”. Za ovo krivično delo može se izreći kazna zatvora od 6  meseci do 5 godina i to zajedno sa novčanom kaznom. Ako je delo učinjeno na mestu gde ima više ljudi, učinilac se može kazniti zatvorom od 1 do 8 godina i novčanom kaznom.

Izazivanje opšte opasnosti se kažnjava oštrije nego krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja za koje se može izreći novčana kazna ili zatvor do 1 godine, a ako je stradalo više životinja, novčana kazna ili zatvor do 2 godine. Zbog toga je i opravdano da se u slučaju namernog izazivanja šumskog požara učiniocu izrekne kazna za krivično delo izazivanja opšte opasnosti, koja je teža i koja uvek uključuje zatvor nego kazna za ubijanje i zlostavljanje životinja koja je blaža i koja može biti zamenjena novčanom.

zivotinje_zrtve_sumskog_pozara_2

Licu koje je namerno izazvalo šumski požar može se, ako nema elemenata izazivanja opšte opasnosti, izreći kazna za krivično delo oštećenja životne sredine iz člana 264. Krivičnog zakonika. Oštećenje životne sredine čini lice koje “kršeći propise, iskorišćavanjem prirodnih bogatstava, izgradnjom objekata, izvođenjem kakvih radova ili na drugi način izazove oštećenje životne sredine u većoj meri ili na širem prostoru. Za njega je propisana kazna zatovra do 3 godine, a ako je učinjeno iz nehata, novčana kazna ili zatvor do 1 godine.

Ako sud učiniocu izrekne uslovnu osudu za krivično delo oštećenja životne sredine, može mu odrediti obavezu da u određenom roku preduzme mere za otklanjanje štetnih posledica po životnu sredinu. I ovo delo kažnjava se oštrije nego ubijanje i zlostavljanje životinja. Pre svega, za umišljaj ne postoji mogućnost da se kazna zatvora zameni novčanom kaznom, a pored toga, predviđena je i odgovornost za nehat, što kod ubijanja i zlostavljanja životinja nije slučaj.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nedavno je, povodom prvomajskih praznika,  apelovalo na sve da se odgovorno ponašaju tokom boravka u prirodi. Ovo upozorenje treba uvek imati na umu jer je prevencija od suštinske važnosti za izbegavanje ovih ali i svih drugih ekoloških katastrofa. Posledice šumskih požara su nenadoknadive, a kazna, bilo da je reč o novčanoj kazni ili zatvoru, ne može da vrati prirodno stanište u prethodno stanje. Zbog toga su promovisanje odgovornog odnosa prema okuženju i svest o tome da nam priroda ne pripada već da je samo „pozajmljujemo“ najefikanije mere zaštite i nas samih i životinjskog sveta od takvih događaja.