Svetski dan sterilizacije ljubimaca – 24. februar

Danas je 24. februar, Svetski dan sterilizacije kućnih  ljubimaca World Spay Day, koji se u svetu obeležava raznim manifestacijama, uglavnom edukativnog karaktera. Ovaj dan je prilika da se skrene pažnja na značaj koji sterilizacija kućnih jubimaca ima za dobrobit životinja. Osnovni cilj sterilizacije jeste da se kontrolom rađanja ljubimaca na dugi  rok i na human način smanji prekobrojna populacija napuštenih, nevlasničkih životinja, pre svega pasa i mačaka.

sterilizacija

Šta je sterilizacija ljubimaca

Hirurška sterilizacija ljubimca se sastoji  u hirurškoj intervenciji prilikom koje  veterinar odstranjije određene reproduktivne organe. Kod ljubimaca ženskog pola vrši se  ovariohisterektomija – odstranjivanje jajnika, jajovoda i materice, a kod ljubimaca muškog pola se vrši takozvana kastracija, odnosno odstranjivanje testisa. Ove hirurške intervencije, iako nisu jednostavne, spadaju u najčešće izvođene intervencije na psima i mačkama. U mnogim zemljama u svetu danas postoji mogućnost da se na ljubimce muškog pola primeni tehnika pod nazivom  zinc neutering, koja se sastoji u davanju injekcije umesto primene kastracije.

Preporuke veterinara

Veterinari smatraju da je najpodobnije vreme za sterilizaciju pre nego što životinja dostigne zrelost i tvrde da je uzrast od šest meseci idealno vreme za sterilizaciju. Ali, određena istraživanja su pokazala da zdravi mladunci, sterilisani u uzrastu od šest sedmica to dobro podnose. Njihov oporavak je relativno brz i procenjuje se da nema štetnih posledica. Takav stav zastupaju i neka svetska udruženja kao što su Humane Society of the United States, American Humane Association i American Veterinary Medical Asociation.

Zakonske obaveze vlasnika

I Zakon o dobrobiti životinja definiše sterilizaciju i navodi da se ona može primenjivati u terapeutske svrhe i u svrhu kontrole populacije. Ovaj zakon u članu 55. izričito navodi da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, dužan da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca, i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije i sterilizacijom ženke.

Zašto je sterilizacija važna

Problem prekobrojne populacije napuštenih pasa i mačaka postoji gotovo u svim zemljama sveta. Svedoci smo da se i naša zemlja, kao i zemlje regiona suočavaju sa istim problemom. Primera radi, prema procenama udruženja za zaštitu životinja, samo u azilima za životinje širom Sjedinjenih Američkih Država se svake godine eutanazira 2,4 miliona zdravih pasa i mačaka. To je jedan pas ili mačka na svakih 13 sekundi. Uprkos tome, na ulicama i dalje ostaje ogroman broj napuštenih pasa i mačaka, što samo pokazuje koliko je eutanazija, osim toga što je nehumana, i neefikasna.

Sterilizacija kao jedino humano rešenje

Nažalost, ono što posebno zabrinjava je činjenica da vlasti uglavnom nemaju razumevanja i želju za humanim rešenjem te situacije već da često potežu za eutanazijom kao nejnehumanijim i suštinski najneefikasnijim rešenjem. Umesto toga, treba uložiti sva raspoloživa sredstva u sterilizaciju pasa i mačaka kako bi se na dug rok i na human način prečilo uvećavanje njihove populacije. Takav pristup podrazumeva primenu takozvane Catch Neuter Release (Uhvati Steriliši Pusti) strategije. Pored toga, treba podsticati odgovorno, a sankcionisati neodgovorno vlasništvo uključujući i propuštanje da se ljubimci sterilišu i napuštanje kućnih ljubimaca.