Univerzalna deklaracija o dobrobiti životinja

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O DOBROBITI ŽIVOTINJA

Priznajući da su životinje živa bića sa osećanjima, potrebno ih je tako tretirati i poštovati.

Precizirajući da ljudi dele ovu planetu sa drugim vrstama i oblicima života i da sve te forme života koegzistiraju u okviru međuzavisnog ekosistema.

Priznajući da, iako među ljudskim društvima postoje značajne socijalne, ekonomske i kulturne razlike, svako od njih može doprineti humanom i suštinskom razvoju ljudske zajednice.

Spoznajući da mnoge države već imaju sistem za legalnu zaštitu životinja i to kako domaćih, tako i divljih.

Nastojeći da potvrdi dalju delotvornost tih sistema i razvoj bolje i veće razgranatosti odredaba o životinjskoj dobrobiti

SADA, USLED TOGA

SVETSKO DRUŠTVO ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA

Proglašava Univerzalnu deklaraciju o dobrobiti životinja kao zajednički standard za sve ljude i nacije, kako bi usaglasile odgovarajuća mišljenja povodom prevazilaženja ovih problema i počele rad u pravcu zaštite životinja, putem progresivnih mera, na unutrašnjem i međunarodnom planu.

Član 1. Definicije

Životinja označava svakog sisara koji nije čovek, pticu, gmizavca, vodozemca, ribu ili beskičmenjaka sposobnog da oseti bol, patnju i stres.

Divljač podrazumeva sve životinje koje nisu domestificirane.

Životinje koje zavise od čoveka su sve one čija dobrobit i opstanak zavise od brige čoveka i obuhvataju: životinje za društvo i zabavu (kućne ljubimce), životinje koje se gaje radi hrane ili drugih životinjskih proizvoda, vuču, životinje za službene namene, za naučna istraživanja ili druge vrste koje se gaje u zatočeništvu.

Životinje za društvo su one vrste koje, u zavisnosti od lokalne kulture i tradicije, predstavljaju izvor društva i zabave za određenu naciju ili socijalnu zajednicu.

Zlostavljanje životinja znači nanošenje nepotrebnog bola, patnje i stresa osmišljeno ili iz nehata i neznanja.

Dobrobit označava stepen do kojeg su zadovoljene fizičke, psihološke i bihejvioralne potrebe životinje.

Član 2. Osnovne odredbe

  1. Ljudi imaju obavezu nege i zaštite dobrobiti svih životinjskih vrsta čiji opstanak zavisi od njih.
  2. Nijedna životinja ne sme biti bespotrebno ubijena ili podvrgnuta zlostavljanju od strane čoveka.
  3.  Zlostavljanje životinja mora se smatrati teškim zločinom i kao takvo mora naći mesto u zakonu o zaštiti životinja i mora podleći odgovarajućim sankcijama koje će sprečiti osobu da na isti način ponovo zlostavlja životinje.

Član 3. Divljač

  1. U slučaju kada se smatra da je neophodno ubijanje divljih životinja (divljači) ili njihovo stavljanje u zatočeništvo radi zaštite biodiverziteta neophodno je da se na osnovu naučnih i stručnih saznanja utvrdi odgovarajući broj životinja koji će biti pošteđen ove odluke.
  2. Kada je potrebno zatvoriti ili ubiti divlju životinju to se ne sme uraditi na način kojim se:
  •  životinja zlostavlja
  •  korišćenjem životinja za koje te životinje predstavljaju plen
  •  uništava ili oštećuje prirodno stanište

3. stavljanje u zatočeništvo i ubijanje životinja radi zabave ili sportske rekreacije mora se zabraniti.

4.Da bi se u skladu sa prethodnim stavovima zaštitio divlji svet neophodno je preduzeti mere koje će zaštititi njihovo prirodno stanište.

Član 4. Životinje zavisne od čoveka

a. Životinjama koje se gaje pod kontrolom čoveka ili ih čovek drži u zatočeništvu moraju se obezbediti pet osnovnih sloboda kako bi se zadovoljila njihvoa dobrobit:

  1.   sloboda od gladi i žeđi time što će se omogućiti stalni pristup svežoj vodi i kvalitetnoj hrani,
  2.  sloboda od neudobnosti obezbeđivanjem kvalitetne okoline, što podrazumeva zaklon i udobno mesto za odmor,
  3.  sloboda od bola, povreda i bolesti, što će se omogućiti brzom dijagnozom i tretmanom
  4.  sloboda od straha i stresa, što će se omogućiti gajenjem životinja u uslovima kojima se izbegava pojava mentalne patnje.
  5.  sloboda da ispolje normalne oblike ponašanja obezbeđujući im dovoljno prostora.

b. Veterinari i drugi stručnjaci moraju biti ovlašćeni da na human način usmrte svaku životinju koja je tako bolesna ili povređena ili je pod stresom da ovo stanje kod nje izaziva hroničnu patnju.

Član 5. Životinje koje se gaje za hranu, proizvode animalnog porekla i druge materijale

a. Kad god je potrebo da se usmrti životinja radi obezbeđivanja hrane ili drugih potreba, tada je neophodno primeniti takav metod koji trenutno usmrćuje životinju i čini je neosteljivom na bol do nastupanja smrti.;

b. Sam proces žrtvovanja životinje za klanje moraju da obavljaju stručne i uvežbane osobe;

c. Životinje namenjene za klanje moraju biti transportovane, istovarene, hranjene i pojene na human način;

d. Svi odgovarajući koraci moraju biti izvedeni tako da svedu na minimalnu dužinu transport životinje.;

e. Klanje životinja trebalo bi sprovesti što je moguće bliže mestu na kome su one gajene.

f. Sve odgovarajuće mere moraju biti preduzete kako bi se iskorišćavanje životinja za rad svelo, vremenski i težinom posla u pravcu zaštite njihove dobrobiti. Takva ograničenja moraju biti racionalno zasnovana.

Član 6. Životinje za društvo

Vlasnici životinja za društvo obavezni su da preuzmu odgovornost na sebe za njihovu brigu i dobrobit sve vreme življenja ovih životinja ili da ih, ako nisu u mogućnosti da brinu o njima, daju odgovarajućim osobama.

a. Odgovarajući koraci se moraju preduzeti da se promoviše i sprovede sterilizacija kućnih ljubimaca.

b. Odgovarajući koraci se moraju preduzeti da se promoviše i zaživi proces registracije i identifikacije.

c. Komercijalni promet životinja mora biti predmet strogih zakona, dozvola i kontrola, kako bi se sprečilo zlostavljanje i rađanje neželjenih životinja.

d. Veterinari i drugi strućnjaci moraju biti ovlašćeni da humano usmrte kućne ljubimce koji su napušteni, ne mogu biti udomljeni ili im se ne može obezbediti odgovarajuća nega kojom bi se zaštitila njihova dobrobit.

e. Usmrćivanje kućnih ljubimaca nehumano, nedozvoljenim metodama, podrazumeva trovanje, ustreljivanje, vešanje, mlaćenje motkom, razapinjanje ili davljenje pod vodom.

Član 7. Životinje za sport i zabavu

a. Tamo gde se životinje koriste za dozvoljene vidove zabave i sport, moraju se preduzeti svi koraci kako bi se sprečilo njihovo zlostavljanje;

b. spektakli, egzibicije, moraju bit zabranjeni, odnosno svi vidovi zabave u kojima životinje koje učestvuju budu oštećene u smislu zdravlja i dobrobiti.

Član 8. Žive životinje u naučnim istraživanjima (ogledne životinje)

a. Korišćenje životinja u cilju naučnih istraživanja i testiranja može se obavljati samo radi dobrobiti čoveka ili životinje pod uslovom:

  1.  da se pronađe način lečenja, sprečavanja specifičnih bolesti,
  2.  da se pronađe proizvod koji će da umanji patnju i poboljša zdravlje,
  3.  da se proceni rizik opasne supstance kada ne postoje alternative.

b. kada je neophodno upotrebiti životinje radi istraživanja i testiranja, onda metodi moraju biti takvi da zadovoljavaju sledeće kriterijume:

  1.  broj životinja mora biti minimalan
  2.  bol i stres moraju biti smanjeni ili izbegnuti
  3.  visoki standardi smeštaja i nege životinja moraju biti obezbeđeni sve vreme njihovog života.

c. Eksperimenti na živim životinjama kad god je moguće moraju se zameniti alternativnim metodama a takve alternativne metode treba promovisati.

d. Upotreba životinja radi naučnih istraživanja i testiranja mora biti zabranjena uvek:

– kada je moguće prikupiti informacije o sličnim naučnim rezultatima bez upotrebe životinja,

– ako informacija o sličnim naučnim istraživanjima već postoje

– ako takvi ogledi nisu od esencijalnog značaja za dobrobit čoveka i drugih životinja.

 

*Napomena: tekst Deklaracije na srpskom jeziku preuzet je iz monografije prof. dr Milana Paunovića:“Prava životinja – savremeni međunarodni standardi“, koja je objavljena 2004. godine u Beogradu, u izdanju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i „Đuro Salaj“AD