Zakon o divljači i lovstvu

ZAKON O DIVLJAČI I LOVSTVU            

“Službeni glasnik RS”, br. 18/2010           

 

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.            

Ovim zakonom uređuje se: zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija divljači u  lovištu; zaštita, očuvanje i unapređivanje staništa divljači; zaštita,  uređivanje i održavanje lovišta i druga pitanja  od značaja za divljač i lovstvo.            

Divljač je prirodno bogatstvo i imovina  Republike Srbije koja se koristi pod uslovima i na način predviđen ovim  zakonom.

Cilj zakona

Član 2.            

Cilj ovog zakona je obezbeđivanje  održivog gazdovanja populacijama divljači i njihovih staništa na način i u  obimu kojim se trajno održava i unapređuje vitalnost populacija divljači,  proizvodna sposobnost staništa i biološka raznovrsnost, čime se  postiže ispunjavanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija lovstva.

Opšti interes

Član 3.            

Korišćenje,  upravljanje, zaštita i unapređivanje populacija divljači i njihovih staništa  jeste delatnost od opšteg interesa.            

Opšti  interes u obavljanju delatnosti iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se:

  1. donošenjem Strategije razvoja lovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija);
  2. donošenjem planskih dokumenata u lovstvu;
  3. stalnim monitoringom populacija divljači i njihovih staništa;
  4. obezbeđivanjem sredstava za zaštitu, očuvanje i unapređivanje populacija divljači i njihovih staništa i druge  namene od značaja za razvoj lovstva;
  5. obezbeđivanjem sredstava za formiranje i  održavanje informacionog sistema o populacijama  divljači i njihovim staništima;
  6. obezbeđivanjem podrške korisnicima lovišta;
  7. istraživačko-razvojnim radom u oblasti  lovstva;
  8. promocijom lovstva;
  9. nadzorom nad primenom propisa u oblasti  lovstva;
  10. obavljanjem i drugih poslova u skladu sa  ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Značenje izraza

Član 4.            

Pojedini izrazi  upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1. alohtona vrsta divljači je vrsta divljači  koja se nalazi na području koje je izvan njenog prirodnog rasprostranjenja  (areala), kao posledica namernog ili nenamernog unošenja;

2. autohtona vrsta divljači je  vrsta divljači koja se nalazi u prirodi u određenom prostoru u okviru svog  poznatog prirodnog rasprostranjenja;

biološka raznovrsnost (biodiverzitet) je raznovrsnost i promenljivost (varijabilnost) bioloških oblika, pojava i  procesa u okviru živih organizama i ekoloških kompleksa čiji su oni deo, kao  odgovor evolucije na promenljivost ekoloških faktora i uključuje raznovrsnost u  okviru vrsta (genotipova), između vrsta i ekosistema;

gazdovanje lovištem je skup mera za zaštitu, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija divljači u lovištu, zaštitu, očuvanje i unapređivanje staništa divljači i zaštitu, uređivanje i održavanje lovišta;

gajenje divljači je preduzimanje mera radi postizanja, održavanja i obnavljanja broja i kvaliteta divljači prema  prirodnim i drugim mogućnostima staništa;

dozvola za lov krupne divljači je isprava kojom se  lovcu dozvoljava da lovi krupnu divljač;

dozvola za lov sitne divljači je isprava kojom se  grupi lovaca dozvoljava da lovi sitnu divljač;

8. divljač je zakonom određena vrsta divljih sisara i ptica;

9. zaštita  divljači je preduzimanje mera koje obezbeđuju uslove za  opstanak i razvoj populacije određene vrste divljači, kao i njenu zaštitu od  protivzakonitog korišćenja;

10. korisnik  lovišta je jedno pravno lice kome je dato pravo na  gazdovanje lovištem;

11. korišćenje  divljači je preduzimanje mera u cilju dobijanja određene  materijalne ili opšte koristi od divljači i njenih delova;

12. lovac je  fizičko lice koje je steklo lovnu kartu za tekuću lovnu godinu, ispunjava uslove iz propisa kojima se reguliše oružje i municija i  osposobljeno je za lov divljači;

13. lovački psi su psi svih rasa koji se,  prema kriterijumima kinološke organizacije u Republici Srbiji članice  Međunarodne kinološke federacije (F.C.I), upotrebljavaju u  lovu;

14. lov divljači je aktivnost lovaca u traženju, posmatranju, praćenju, dozivanju i čekanju divljači radi odstrela, odstrel divljači, hvatanje žive divljači, kao i sakupljanje divljači ili njenih delova;

15. lovački savez – Lovački savez Srbije,  Lovački savez Vojvodine i Lovački savez Kosova i Metohije osnovani radi  ostvarivanja ciljeva iz oblasti lovstva;

16. lovište je zaokružena prirodna celina u kojoj postoje uslovi  za trajnu zaštitu, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija divljači;

17. lovište posebne namene je lovište namenjeno  za sprovođenje posebnih mera gazdovanja radi očuvanja i usmeravanja razvoja  populacije divljači i njenih staništa;

18. lovna godina je period od 1. aprila tekuće  godine do 31. marta sledeće godine;

19. lovna karta je isprava kojom lovac stiče pojedinačno pravo na lov na teritoriji  Republike Srbije, u periodu za koji je izdata, a koji nije duži od jedne lovne  godine;

20. lovna površina je površina u lovištu na  kojoj je moguće u potpunosti i na najcelishodniji način sprovoditi mere  gajenja, zaštite, lova i korišćenja divljači;

21. lovni revir je deo lovišta određen lovnom  osnovom lovišta radi bolje organizacije gazdovanja lovištem;

22. lovno područje je prostorno zaokružena  geografska i prirodna celina koja se ustanovljava radi sprovođenja jedinstvene  lovne politike, dugoročnog racionalnog gazdovanja populacijama određenih vrsta  divljači i efikasnog preduzimanja odgovarajućih mera u lovištima;

23. lovostajem zaštićene vrste divljači su zaštićene vrste divljači;

24. matični fond je brojnost populacije  određene vrste divljači utvrđena na početku lovne godine;

25. monitoring populacija divljači i njihovih staništa je sistem stalnog praćenja i analize ukupnog stanja populacija divljači i  njihovih staništa, a posebno vitalnosti i zdravstvenog stanja populacija  divljači i biološke raznovrsnosti radi preduzimanja mera prevencije i zaštite;

26. ograđeni teren za obuku pasa je ograđeni deo  lovišta određen lovnom osnovom lovišta na kojem se izvodi obuka lovačkih pasa  radi usavršavanja i ispitivanja urođenih osobina;

27. ograđeno lovište ili ograđeni deo lovišta je površina zemljišta, voda i šuma ograđena prirodnim ili veštačkim  preprekama koje onemogućavaju, odnosno umanjuju mogućnost da divljač napusti tu  površinu;

28. održivo gazdovanje je gazdovanje populacijama divljači na način i u obimu koji ne vodi ka dugoročnom smanjenju brojnosti, genetičke raznovrsnosti i areala njihovih populacija, održavajući njihov potencijal radi zadovoljenja potreba i težnji sadašnjih i budućih generacija;

29. opšte pravo na lov je pravo korisnika lovišta stečeno u postupku davanja prava na gazdovanje lovištem;

30. optimalni fond je optimalna  brojnost populacije određene vrste divljači dobijena na osnovu utvrđenog  boniteta lovišta;

31.otvoreno lovište je lovište u kome je moguća  nesmetana dnevna i sezonska migracija divljači;

32. oštećena jedinka divljači je jedinka koja zbog  trajnog fizičkog oštećenja ili držanja u  zatočeništvu, usled kojeg je izgubila osobine divljači iz prirode i sposobnost  da se snađe i održi u prirodnom staništu, nema status lovne vrste divljači;

33. park divljači je ograđena površina u kojoj se vrši gajenje i zaštita divljači radi sprovođenja istraživanja, obrazovanja i razvoja turizma, kao i trajnog zbrinjavanja oštećenih jedinki divljači, a u kojoj nije dozvoljen lov divljači;

34. površine van lovišta su površine užeg  područja gradova u Republici Srbiji bez prigradskih naselja i autoput;

35. pojedinačno pravo na lov je pravo lovca na lov koje je stečeno dobijanjem lovne karte;

36. poligon za lov divljači je posebno uređena lovna površina u lovištu  utvrđena lovnom osnovom lovišta namenjena za lov sitne divljači iz veštačke  proizvodnje;

37. promet ulovljene divljači i trofeja divljači je skup svih radnji od pomeranja ulovljene i propisno obeležene divljači  sa mesta odstrela do isporučivanja krajnjem korisniku;

38. sanitarni odstrel divljači je odstrel povređene, odnosno bolesne divljači i  odstrel kod sumnje na pojavu, sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zaraznih  bolesti životinja;

39. sokolarenje je način lova divljači  sokolima ili drugim pticama grabljivicama u lovištima gde je takav lov  predviđen lovnom osnovom;

40. trajno zaštićene vrste divljači su strogo zaštićene vrste divljači;

41. trofeji divljači su rogovlje svih vrsta jelena i srndaća, rogovi muflona, divojarca i divokoze, zubi (kljove) divljeg vepra, lobanja i krzno medveda, vuka, risa, divlje mačke i šakala, lobanja lisice, jazavca i rakunolikog psa, preparirana divljač i njeni preparirani delovi;

42. uzgajalište divljači je ograđeni deo lovišta namenjen intenzivnom gajenju divljači za potrebe naseljavanja i povećanja brojnosti u lovištima;

43. uzgajalište divljači posebne namene je ograđeni deo lovišta radi gajenja divljači, očuvanja i poboljšanja genotipova i fenotipova određenih vrsta divljači;

44. farma divljači je ograđena površina za  gajenje određenih vrsta divljači isključivo radi proizvodnje mesa divljači.

II ORGANIZACIJA LOVSTVA              

Nadležnost  za poslove lovstva

Član 5.              

Ministarstvo nadležno za poslove lovstva  (u daljem tekstu: Ministarstvo) nadležno je za lovstvo na teritoriji Republike  Srbije.              

Autonomna pokrajina nadležna je za  poslove lovstva od pokrajinskog značaja na teritoriji autonomne pokrajine.

Pojedini  poslovi autonomne pokrajine

Član 6.              

Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa  ovim zakonom, na teritoriji autonomne pokrajine:

1. ustanovljava lovišta u lovnim područjima;

2. ustanovljava lovište na zahtev jednog pravnog lica koje je vlasnik površine  zemljišta i ispunjava uslove iz ovog zakona;

3. daje saglasnost na ograđivanje lovišta;

4. daje pravo na gazdovanje  lovištem jednom  korisniku lovišta  koji ispunjava uslove iz ovog zakona;

5. donosi program razvoja lovnog područja za lovna područja;

6. daje saglasnost na lovnu osnovu za gazdovanje lovištem (u daljem tekstu: lovna  osnova), program gazdovanja za  ograđeni deo lovišta i program naseljavanja divljači;

7. u skladu sa Strategijom i programima razvoja lovnih  područja bliže uređuje kriterijume za utvrđivanje broja lovnih karata koje se  distribuiraju po pojedinim lovištima u okviru lovnog područja;

8. obezbeđuje podsticajna sredstva za unapređenje zaštite i  gajenja divljači od pokrajinskog značaja u skladu sa svojim aktima i vrši raspodelu  tih sredstava;

9. obezbeđuje sredstva za nadoknadu štete koju van  lovišta prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač;

10. daje saglasnost da se može loviti lovostajem zaštićena divljač koja se  nalazi na  nelovnim površinama, odnosno površinama van lovišta;

11. vrši inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona u lovištima  preko lovnog inspektora.

Poslovi iz stava 1. ovog člana vrše se kao povereni.

Pojedini poslovi javnih preduzeća i privrednih  društava

Član 7.            

Javna preduzeća registrovana za  obavljanje delatnosti iz  člana 3. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: javna preduzeća), u skladu sa  ovim zakonom, obavljaju poslove:

  1. čuvanja, zaštite i gajenja divljači do  okončanja ponovljenog postupka dodele prava na gazdovanje lovištem, u slučaju  kada se ne izvrši davanje prava na gazdovanje lovištem putem javnog oglasa;
  2. čuvanja, zaštite i gajenja divljači do  okončanja ponovljenog postupka dodele prava na gazdovanje lovištem novom  korisniku, u slučaju raskida ugovora;
  3. prikupljanja i obrade podataka za lovišta posebne  namene na teritoriji Republike Srbije koji se vode u Katastru lovišta i  Centralnoj bazi podataka;
  4. distribucije lovnih karata za lovišta  posebne namene na teritoriji Republike Srbije.

Privredna društva registrovana za  obavljanje delatnosti iz  člana 3. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: privredna društva), u skladu sa  ovim zakonom, obavljaju poslove:

    1. prikupljanja i obrade podataka za lovišta na  teritoriji Republike Srbije koji se vode u Katastru lovišta i Centralnoj bazi  podataka, osim za lovišta posebne namene;
    2. distribucije lovnih karata korisnicima  lovišta na teritoriji Republike Srbije, osim za lovišta posebne namene.

Poslovi iz st. 1. i 2. ovog člana vrše se kao povereni.            

Za obavljanje poslova iz st. 1. i 2. ovog  člana sredstva se obezbeđuju iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva Republike  Srbije, a na teritoriji autonomne pokrajine iz budžetskog fonda za razvoj  lovstva autonomne pokrajine.

Pojedini poslovi lovačkog saveza

Član 8.            

Lovački savez, član Međunarodnog saveta za lovstvo i zaštitu divljači (u  daljem tekstu: CIC) obavlja  sledeće poslove:

  1. obrazuje komisiju za polaganje ispita za ocenjivanje trofeja divljači i  izdaje uverenje o položenom ispitu za ocenjivanje trofeja divljači;
  2. stara se o trofejima divljači čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka;
  3. obrazuje Nacionalnu komisiju za izložbe i trofeje koja potvrđuje  trofeje divljači ocenjene najvišim ocenama, sastavlja listu trofejnih vrednosti  nacionalnih prvaka i rešava o prigovoru na akt za ocenu trofeja divljači koju  je dala komisija korisnika lovišta.

Lovački savez obrazuje komisiju za polaganje lovačkog  ispita i izdaje uverenje o položenom lovačkom ispitu, izdaje članske karte  svojim članovima i zastupa ih u zemlji i inostranstvu, pruža stručnu pomoć  svojim članovima i izdaje lovačke časopise i drugu lovačku literaturu.            

Poslovi iz stava 1. ovog člana, obrazovanje komisije za polaganje lovačkog ispita i  izdavanje uverenja o položenom lovačkom ispitu vrše se kao povereni poslovi.            

Javna preduzeća, privredna društva i lovački savez dužni  su da sarađuju u svim zajedničkim pitanjima iz oblasti lovstva  i da jedni drugima dostavljaju podatke i obaveštenja potrebna za rad.

III LOVAČKA KOMORA    

Osnivanje

Član 9.            

Radi ostvarivanja i zaštite prava i interesa  lovnih radnika i unapređivanja lovstva u skladu sa održivim gazdovanjem  populacijama divljači, opštim interesom i opšteprihvaćenim međunarodnim  standardima u lovstvu osniva se Lovačka komora (u daljem tekstu: Komora), kao  profesionalna organizacija, sa pravima i obavezama utvrđenim ovim zakonom i  statutom Komore.            

Komora ima svojstvo pravnog lica koje stiče  registracijom u Registar privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se  uređuje registracija privrednih subjekata.            

Sedište Komore je u Beogradu.            

Za osnivanje i početak rada Komore sredstva  se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Sastav  Komore

Član  10.

Član Komore može biti lice sa najmanje  srednjim obrazovanjem koje je u toku školovanja položilo predmet iz oblasti  lovstva. Članstvo u Komori je obavezno za lica koja  obavljaju poslove izrade planskih dokumenata u lovstvu, stručnih poslova  gazdovanja lovištem i poslova lovočuvarske službe.

Poslovi  Komore

Član 11.            

Komora obavlja sledeće poslove:

1. utvrđuje prava i dužnosti članova Komore i  donosi kodeks profesionalne etike;

2. vrši upis i vodi evidenciju svih članova  Komore;

3. izdaje i oduzima licence i o tome vodi  evidenciju;

4. vrši vanrednu proveru kvaliteta stručnog  rada imaoca licence;

5. predlaže ministru nadležnom za poslove  lovstva (u daljem tekstu: ministar) visinu naknade za korišćenje lovostajem  zaštićenih vrsta divljači i visinu naknade za lovnu kartu;

6. posreduje u sporovima između članova Komore  i između članova Komore i korisnika njihovih usluga;

7. vodi evidenciju izrečenih disciplinskih mera  članovima Komore;

8. utvrđuje visinu članarine za članove Komore;

9. izdaje legitimaciju i identifikacioni broj  članu Komore koji ima licencu;

10. obavlja i druge poslove predviđene statutom  Komore.

Poslovi iz stava 1. tač. 3), 4) i 5) ovog  člana vrše se kao povereni.            

Organizacija i način obavljanja poslova iz  stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom i opštim aktima Komore.            

Na statut i opšte akte Komore saglasnost  daje Ministarstvo.

Organi  Komore

Član  12.            

Organi Komore su: skupština, upravni odbor,  nadzorni odbor, organ Komore koji rešava o  izdavanju i oduzimanju licence, Etički komitet i predsednik.            

Skupština je najviši organ Komore.            

Skupštinu čine svi članovi Komore.            

Statutom se može odrediti način  predstavljanja članova Komore u skupštini Komore. 

Skupština Komore bira između svojih članova  predsednika, kao i sastav upravnog odbora, nadzornog odbora, organa Komore koji rešava o izdavanju i oduzimanju  licence i Etičkog komiteta, u čijim sastavima moraju biti predstavnici  Ministarstva i autonomne pokrajine koji su članovi Komore.            

Broj, sastav, delokrug i način izbora organa iz stava 1. ovog člana  utvrđuje se statutom Komore.

Statut  Komore

Član  13.            

Komora donosi statut.

Statutom Komore bliže se određuje:            

1)  delokrug Komore;            

2)  organi Komore i njihov delokrug rada;            

3)  način određivanja visine članarine i  finansiranja rada Komore;            

4)  postupak pred Etičkim komitetom i            

5)  druga pitanja iz nadležnosti Komore.

Sredstva  za rad Komore

Član  14.            

Komora stiče sredstva za rad od članarine,  naknade za upis u evidenciju, naknade za izdavanje licence, naknade za  izdavanje izvoda iz evidencije, poklona, zaveštanja, donacija i drugih izvora,  u skladu sa zakonom.

Licenca

Član 15.            

Licencu za obavljanje  određenih poslova u lovstvu može da stekne lice koje ima položen stručni ispit  za sticanje određene licence, član je Komore i ima odgovarajuće obrazovanje, i  to za:            

1)    izradu  planskih dokumenata – najmanje završene osnovne studije;            

2)    obavljanje stručnih poslova  gazdovanja lovištem posebne namene – najmanje završene osnovne  studije, a za ostala lovišta – najmanje završeno srednje obrazovanje uz  završenu specijalizaciju iz oblasti lovstva;            

3)    obavljanje poslova lovočuvarske  službe – najmanje završeno srednje obrazovanje.             Lice sa licencom može da obavlja određene poslove u lovstvu, samo ako je zaposleno kod  pravnog lica koje je registrovano za obavljanje tih poslova. Članu Komore koji je do dana stupanja na  snagu ovog zakona položio državni stručni ispit, čiji se posebni deo odnosio na  lovstvo i lovno zakonodavstvo, Komora izdaje licencu na lični zahtev.            

Licenca se izdaje na  neodređeno vreme.            

Ministar bliže  propisuje program i način polaganja stručnog ispita za sticanje licence, obrazac zapisnika o polaganju stručnog ispita i obrazac uverenja o  položenom stručnom ispitu.

Poslovi za koje se  stiče licenca

Član 16.            

Licenca se stiče za:            

1)    izradu planskih dokumenata u skladu sa ovim zakonom;            

2)    obavljanje stručnih poslova gazdovanja lovištem;            

3)    obavljanje poslova lovočuvarske  službe.

Postupak izdavanja i  oduzimanja licence

Član 17.            

Postupak izdavanja i  oduzimanja licence sprovodi Komora.            

Komora vodi evidenciju  izdatih i oduzetih licenci.            

Troškove izdavanja  licence snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.            

Organ Komore koji  rešava o izdavanju i oduzimanju licence donosi rešenje o izdavanju, odnosno  oduzimanju licence.            

Na rešenje organa Komore iz  stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba ministru. Žalba se izjavljuje u  roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže  izvršenje rešenja.            

Rešenje ministra po žalbi  je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.            

Postupak izdavanja i  oduzimanja licence, kao i evidencija izdatih i oduzetih licenci bliže se  uređuju statutom Komore.

Provera kvaliteta  stručnog rada imaoca licence

Član 18.            

Provera kvaliteta stručnog rada imaoca licence može biti redovna i vanredna.            

Redovnu proveru  kvaliteta stručnog rada imaoca licence za izradu planskih dokumenata vrši  Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni  pokrajinski organ, i to u postupku davanja  saglasnosti na planske dokumente.            

Redovnu proveru  kvaliteta stručnog rada imaoca licence za obavljanje stručnih poslova  gazdovanja lovištem i poslova lovočuvarske službe vrši inspektor nadležan za  poslove lovstva (u daljem tekstu: lovni inspektor).            

Vanrednu proveru  kvaliteta stručnog rada imaoca licence vrši Komora preko ovlašćenog člana  Komore.            

Vanrednu proveru  kvaliteta stručnog rada imaoca licence vrši ovlašćeni član Komore koji ima isti  ili viši nivo obrazovanja kao imalac licence čiji kvalitet stručnog rada  proverava.            

Imalac licence dužan je  da sarađuje sa licem ovlašćenim za proveru kvaliteta stručnog rada.

Izveštaj o proveri  kvaliteta stručnog rada

Član 19.            

Lovni inspektor i Komora dužni su da Ministarstvu dostavljaju izveštaj o  rezultatima provere kvaliteta stručnog rada imaoca licence i preduzetim merama u roku od pet dana od dana izvršene provere.

IV ZAŠTITA DIVLjAČI    

Status zaštite divljači

Član 20.            

Proglašavaju se sledeći statusi zaštite divljači:            

1)    trajno zaštićene vrste divljači;            

2)    lovostajem  zaštićene vrste divljači.            

Trajno zaštićene vrste divljači (nelovne vrste divljači) zaštićuju se  trajnom zabranom lova.             Lovostajem zaštićene vrste divljači (lovne vrste divljači) zaštićuju se  zabranom lova u određenom periodu (u daljem tekstu: lovostaj).            

Lovostaj divljači ne odnosi se na sitnu divljač iz veštačke proizvodnje  na poligonima za lov divljači.

Način proglašavanja lovostajem zaštićenih vrsta  divljači

Član 21.            

Ministar i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine  sporazumno proglašavaju lovostajem zaštićene vrste divljači, trajanje lovne  sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači u otvorenim i ograđenim  lovištima, ograđenim delovima lovišta i poligonima za lov divljači, kao i mere  zaštite i regulisanja brojnosti populacija trajno zaštićenih i lovostajem  zaštićenih vrsta divljači, a na osnovu procene ugroženosti pojedinih vrsta,  brojnosti populacija i obaveza iz potvrđenih međunarodnih ugovora.

Zabrane

Član 22.

Zabranjeno je:

1. ugrožavati  opstanak  divljači u prirodi i njena staništa;

2. proganjati,  zlostavljati, namerno povređivati i uznemiravati divljač;

3. zarobljavati  i držati divljač u zatvorenom ili ograđenom prostoru, namerno uništavati mesto  za razmnožavanje i odmor divljači, uzimati jaja od divljači, kao i sakupljati  jaja zaštićenih vrsta ptica;

4. držati  divljač u zatvorenom prostoru duže od mesec dana od dana prestanka delovanja  elementarnih nepogoda, odnosno izlečenja povrede ili sprovođenja određenih mera  gajenja, osim u zoološkim vrtovima, farmama divljači, parkovima divljači i  drugim objektima u kojima je ovim zakonom ili posebnim zakonima dozvoljeno  držanje divljači u zatvorenom prostoru;

5. unositi  u lovište divljač iz parkova divljači, zooloških vrtova i sa farmi divljači,  kao i oštećenih jedinki divljači;

6. unošenje  novih alohtonih vrsta divljači i njihovih hibrida u slobodnu prirodu na  području Republike Srbije;

7. vršiti  žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za  isterivanje, odnosno plašenje divljači;

8. paliti  korov, strnjike, trstike, trave i drugo rastinje u lovištima;

9. upotrebljavati  sredstva za zaštitu bilja i druga hemijska sredstva u količinama i dozama koje  mogu prouzrokovati štetu na divljači;

10. trovati divljač;

11. oblagati otvorene kanale, akumulacije, jezera i obale  vodotoka plastičnim i drugim materijalima, osim na način propisan aktom  ministra iz člana 91. ovog zakona.

Izuzeci od zabrane

Član 23.      

Zabrane iz člana 22. tač. 3) i 4) ovog zakona ne odnose se na divljač ugroženu od elementarnih nepogoda, u slučajevima sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti, organizovanog hvatanja povređene divljači, naseljavanja divljači i ispitivanja urođenih osobina lovačkih pasa, kao i na divljač za potrebe naučnog istraživanja, nastave, zooloških vrtova i muzeja, ako je za to data saglasnost Ministarstva.

Korisnik divljači dužan je da u slučajevima iz stava 1. ovog člana postupa na human način.

Unošenje divljači u lovište

Član 24.

Divljač se može unositi u lovište samo ako se njenim unošenjem ne ugrožava biološka ravnoteža i biološka raznovrsnost.

Unošenje divljači u lovište može se vršiti do brojnosti optimalnog fonda utvrđenog planskim dokumentom.

Unošenje u lovište alohtone divljači, divljači iz uvoza, kao i prebacivanje divljači iz lovišta u lovište, korisnik lovišta vrši u skladu sa programom naseljavanja divljači, uz dozvolu Ministarstva i dozvolu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, a u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirode.

Kontrola divljači pre unošenja u lovište

Član 25.            

Pre unošenja divljači u lovište mora se izvršiti njena zdravstvena kontrola  i obezbediti odgovarajuća dokumentacija, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Mere zdravstvene zaštite divljači

Član 26.            

Korisnik lovišta dužan je da preduzima mere zaštite zdravlja divljači, kao i  sve neophodne mere radi sprečavanja pojave i širenje zaraznih bolesti divljači i zoonoza.            

Korisnik lovišta dužan je da  sprovodi i druge mere u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Mere za uspostavljanje optimalne brojnosti

Član 27.            

Ako se u lovištu smanji  brojnost neke vrste lovostajem zaštićene divljači ispod minimalne brojnosti  utvrđene za tu godinu planskim dokumentom, korisnik lovišta dužan je da  obustavi lov te vrste divljači i  preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste divljači  utvrđene u lovnoj osnovi.            

Ako se u lovištu poveća  brojnost neke vrste lovostajem zaštićene divljači iznad optimalne brojnosti utvrđene planskim dokumentom, korisnik lovišta dužan je da  preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste divljači  utvrđene u lovnoj osnovi.

Mere zaštite divljači na nelovnim površinama,  odnosno površinama van lovišta

Član 28.            

Zaštitu lovostajem zaštićene divljači koja se nalazi na nelovnim  površinama, odnosno površinama van lovišta vrši vlasnik, odnosno korisnik  zemljišta, voda i šuma na kojoj je divljač. Pod zaštitom u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se preduzimanje mera  zaštite divljači utvrđenih ovim zakonom.            

Lovostajem zaštićena divljač koja se nalazi na nelovnim površinama, odnosno  površinama van lovišta može se loviti uz saglasnost Ministarstva, a na  teritoriji autonomne pokrajine nadležnog pokrajinskog  organa.

Zaštita divljači od  pasa i mačaka bez vlasnika  ili bez kontrole vlasnika

Član 29.            

Psi i mačke bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika koji se  nalaze u lovištu bez dozvole korisnika lovišta, a predstavljaju neposrednu opasnost po  divljač mogu se pod propisanim uslovima ukloniti iz lovišta bez  posebne dozvole.            

Ministar bliže propisuje uslove i način za uklanjanje pasa i mačaka bez  vlasnika ili bez kontrole vlasnika iz lovišta.

Ograničenja u kretanju lica u lovištu

Član 30.            

U lovištu se mogu kretati lica koja su naoružana lovačkim oružjem ili  opremljena drugim sredstvima za lov, ako imaju lovnu kartu i dozvolu za lov.

V LOVNO PODRUČJE I LOVIŠTE    

Ustanovljavanje lovnih područja

Član 31.            

Lovna područja ustanovljavaju se na celoj teritoriji  Republike Srbije radi sprovođenja jedinstvene lovne politike i  odgovarajućih mera zaštite, gajenja i unapređivanja gazdovanja divljači.

Ustanovljavanje lovišta

Član 32.            

Lovište se ustanovljava kao otvoreno ili ograđeno.            

Otvoreno lovište ne može biti manje od 2.000 ha, osim lovište posebne  namene i lovište na površini registrovanog ribnjaka.            

Lovište na površini registrovanog ribnjaka ne može biti manje od 200 ha.            

Ograđeno lovište ne može biti manje od 300 ha, osim lovište posebne namene.            

Lovište se ne može ograđivati bez saglasnosti Ministarstva, a na teritoriji  autonomne pokrajine nadležnog pokrajinskog organa.

Lovišta posebne namene

Član 33.            

Lovišta posebne namene ustanovljavaju se na površinama nacionalnih parkova  i na površinama sa većinskim učešćem državnih šuma i šumskog zemljišta.            

Način ustanovljavanja lovnih područja i lovišta

Član 34.            

Lovna područja na teritoriji  Republike Srbije ustanovljava Vlada.            

Ministar, a na  teritoriji autonomne pokrajine starešina nadležnog pokrajinskog organa ustanovljava lovište na  zahtev jednog pravnog lica koje je vlasnik zemljišta i ispunjava uslove iz ovog  zakona.

Određivanje i obeležavanje granica

Član 35.            

Granica lovišta određuje se  u zavisnosti od prirodne celine, ekološkim, geografskim i drugim uslovima,  središnjim tokom velikih reka i autoputevima koji sprečavaju prirodnu migraciju  dlakave divljači.            

Granica lovišta mora biti  uočljiva.            

Ako granicu lovišta nije  moguće odrediti na način iz stava 1. ovog člana, granica lovišta se određuje  železničkom prugom, magistralnim i lokalnim putem, vododelnicom, središnjim  tokom reke i granicom katastarske opštine.            

Pri utvrđivanju granice  lovišta mora se uzeti u obzir prirodna migracija divljači.            

Korisnik lovišta dužan je  da vidno obeleži, odnosno označi granice lovišta, terena za obuku pasa i  poligona za lov divljači, kao i lovno-tehničke objekte u lovištu.            

Ministar bliže propisuje  način obeležavanja, odnosno označavanja granica i objekata iz stava 5. ovog  člana.

Nelovne  površine

Član 36.            

Nelovne površine su:            

1)    naseljena mesta i parkovi u naseljima;            

2)    plantažni voćnjaci i vinogradi, rasadnici i druge šumske i  poljoprivredne površine koje su ograđene ogradom kroz koju dlakava divljač ne  može da prolazi;            

3)    objekti za lečenje, odmor i rekreaciju;            

4)    aerodromi,  groblja, javne saobraćajnice, aktivni površinski kopovi i druge komunalne  površine;            

5)    površine koje se koriste za vojne namene;            

6)    površine koje su na udaljenosti manjoj od 200 m od naselja i     stambenih i pomoćnih objekata izvan naseljenog mesta,  dvorišta seoskog domaćinstva, dvorišta industrijskih i drugih objekata; 

7)    farme divljači i parkovi divljači;

8)    ostale površine i objekti na kojima je u skladu sa drugim  propisima zabranjen lov.

Ograđeni delovi lovišta

Član 37.            

Deo lovišta se može  ograđivati ako je vlasnik zemljišta dao saglasnost i ako je na program gazdovanja za ograđeni deo lovišta pribavljena saglasnost u  skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.            

Površina ograđenog terena za  obuku pasa ne može biti veća od 5 ha.

VI GAZDOVANjE  LOVIŠTEM I DIVLjAČI

1. Pravo na gazdovanje lovištem

Davanje  prava na gazdovanje lovištem

Član 38.            

Pravo na gazdovanje lovištem može da stekne jedan korisnik lovišta koji  ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom.            

Korisnik lovišta može da bude pravno lice koje ispunjava uslove za  sprovođenje lovnog gazdovanja u skladu sa odredbama ovog zakona i to u pogledu:  odgovarajuće garancije propisane aktom iz člana 44. ovog zakona u vrednosti  početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači obračunatoj po propisanoj  visini naknade i stručne i lovočuvarske službe, kao i druge uslove propisane  javnim oglasom za davanje prava na gazdovanje lovištem.            

Korisnik lovišta iz stava 1. ovog člana može da bude pravno lice  osnovano kao javno preduzeće, privredno društvo, drugi oblik preduzeća, kao i  lovačka udruženja i druga udruženja koja su osnovana i deluju u skladu sa  zakonom.            

Korisnik lovišta može da bude i pravno lice koje nije registrovano za  obavljanje stručnih poslova u gazdovanju lovištem i/ili lovočuvarskih poslova,  ako ima zaključen ugovor o obavljanju stručnih poslova u gazdovanju lovištem  i/ili lovočuvarskih poslova sa pravnim licem registrovanim za obavljanje tih  poslova pre podnošenja zahteva za dobijanje prava na gazdovanje lovištem.            

Pravo na gazdovanje lovištem daje se javnim  oglasom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Izuzetno od stava 5. ovog  člana pravo na gazdovanje lovištem daje se bez javnog oglasa za lovište posebne namene javnom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno  autonomna pokrajina, koje je  korisnik državnih šuma i šumskog zemljišta na kojima je lovište ustanovljeno,  kao i za lovište u kome je korisnik vlasnik zemljišta iz  člana 34. stav 3. ovog zakona.

Period gazdovanja lovištem

Član 39.            

Pravo na gazdovanje lovištem daje se na period od 10 godina, osim u  slučajevima kada je ovim zakonom drukčije određeno.            

Pravo na gazdovanje lovištem posebne namene i lovištem u kojem je korisnik  vlasnik zemljišta daje se na period od 20 godina.

Javni oglas za davanje prava na gazdovanje lovištem

Član  40.            

Javni oglas za davanje prava na gazdovanje lovištem priprema i  dostavlja na objavljivanje Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine  nadležni pokrajinski organ, u roku od 30 do 90 dana pre isteka perioda na koji  je dato pravo na gazdovanje lovištem.            

Javni oglas iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku  Republike Srbije”. Pravno lice dužno je da uz prijavu na javni oglas dostavi i dokaze o ispunjavanju uslova iz člana 38. stav 2. ovog zakona, kao i  program ulaganja u lovište za period na koji se lovište daje na gazdovanje.

U slučaju da se na javni oglas za davanje prava na gazdovanje lovištem  javi više pravnih lica koja ispunjavaju uslove iz člana 38. stav 2. ovog  zakona, prednost pri dodeli prava na gazdovanje lovištem ima pravno lice koje u  programu ulaganja ima najveću planiranu vrednost ulaganja u lovište.

Izuzetno, prednost u dobijanju prava na gazdovanje lovištem ima pravno  lice koje ispunjava uslove iz ovog zakona, a koje je pravni sledbenik  dosadašnjeg korisnika lovišta koji je lovištem gazdovao do dana stupanja na  snagu ovog zakona i koji je ispunio sve obaveze propisane planskim dokumentom  na osnovu koga je gazdovao tim lovištem, ukoliko se lovište ustanovljava na  površini postojećeg lovišta.

Komisiju za izbor korisnika lovišta kome se daje pravo na gazdovanje  lovištem obrazuje ministar, odnosno starešina nadležnog pokrajinskog organa.

Odluku o izboru korisnika lovišta kome se daje pravo na gazdovanje  lovištem donosi ministar, odnosno starešina nadležnog pokrajinskog organa, na  predlog komisije.

Ugovor o davanju prava  na gazdovanje lovištem

Član 41.            

Na osnovu odluke o izboru korisnika lovišta kome se daje pravo na  gazdovanje lovištem zaključuje se ugovor o davanju prava na gazdovanje lovištem  (u daljem tekstu: ugovor).            

Ugovor zaključuje ministar, odnosno starešina nadležnog pokrajinskog organa i  ovlašćeno lice korisnika lovišta.            

Ugovor sadrži naročito: obavezu korisnika lovišta da  obezbedi odgovarajuće garancije  propisane aktom iz člana 44. ovog zakona u vrednosti početnih fondova lovostajem zašićenih  vrsta divljači obračunatoj po propisanoj visini naknade, obavezu ulaganja u lovište u skladu sa programom ulaganja u lovište  iz člana 40. stav 3. ovog zakona, period na koji se  daje pravo na gazdovanje lovištem, brojnost početnih fondova divljači, prava  i obaveze korisnika lovišta u pogledu zaštite i gajenja divljači, mere za unapređivanje gazdovanja lovištem, odgovornost za čuvanje lovišta i za sprovođenje mera zaštite, kao i uslove i  način raskida ugovora.            

Korisnik lovišta dužan je da na zahtev Ministarstva,  a na teritoriji autonomne pokrajine nadležnog pokrajinskog organa, podnosi izveštaj o izvršavanju obaveza iz ugovora.

Raskid ugovora

Član 42.            

Ugovor se može raskinuti ako:            

1)    korisnik lovišta, u toku gazdovanja lovištem, prestane da ispunjava uslove  na osnovu kojih je stekao pravo na gazdovanje lovištem;            

2)    korisnik lovišta ne izvršava  odredbe ugovora;            

3)    korisnik lovišta ne donese lovnu  osnovu u propisanom roku;            

4)    korisnik lovišta ne gazduje  lovištem u skladu sa lovnom osnovom;            

5)    korisnik lovišta ne postupa u  skladu sa propisima kojima se uređuje lovstvo i zaštita divljači, kao i drugim  zakonima i podzakonskim aktima koji regulišu ovu oblast;            

6)    korisnik lovišta prestane sa  radom;           

7)    lovište prestane da postoji u  ustanovljenim granicama.

Zakup

Član 43.            

Korisnik lovišta ne može ustupiti lovište ili njegov deo drugom korisniku  na gazdovanje ili ga dati u zakup.            

Izuzetno, korisnik lovišta posebne namene može lovni revir dati u zakup pravnom licu na teritoriji  Republike Srbije koje ispunjava zakonom propisane uslove samo uz saglasnost Ministarstva,  a na teritoriji autonomne pokrajine uz saglasnost nadležnog pokrajinskog organa.

Ovlašćenje za bliže propisivanje sadržine akta  o lovnim područjima i lovištima

Član 44.            

Ministar bliže propisuje način ustanovljavanja lovnog područja i lovišta, uslove za sprovođenje  lovnog gazdovanja, postupak sprovođenja javnog oglasa, postupak za davanje i oduzimanje prava na gazdovanje lovištem,  sadržinu ugovora, utvrđivanje visine odgovarajućih garancija koje je dužno da  obezbedi pravno lice pre zaključivanja ugovora, kao i uslove i način za davanje lovnog revira u zakup.

2. Planski dokumenti    

Strategija  razvoja lovstva  Republike Srbije

Član 45.            

Osnovni dokument upravljanja i  zaštite divljači je Strategija  koju donosi Vlada za  period od 15 godina.            

Strategijom se određuju dugoročni ciljevi, smernice i mere za razvoj  lovstva i unapređivanje stanja populacija divljači, kao i način sprovođenja, u  skladu sa privrednim, društvenim i kulturnim razvojem Republike Srbije.            

Strategija, pored izveštaja o  stanju divljači i lovstva, načina sprovođenja zaštite divljači, kao i opštih  strateških ciljeva, sadrži naročito:            

1)    smernice za razvoj sektora lovstva i saradnje sa drugim  sektorima;            

2)    smernice za upravljanje populacijama divljači i praćenje stanja  divljači i njenih staništa;            

3)    smernice za zakonodavni i institucionalni okvir;            

4)    smernice za obrazovanje stručnih lica i lovočuvara;            

5)    smernice za uključivanje lokalnog stanovništva u proces zaštite  divljači i unapređenja lovstva; 

6)    smernice za obaveštavanje javnosti i učešće javnosti u  odlučivanju o zaštiti divljači;            

7)    planove za sprovođenje smernica sa utvrđivanjem prioriteta i  mogućih izvora finansiranja;            

8)    način ispunjavanja međunarodnih obaveza u zaštiti divljači i njenih  staništa.             Smernice utvrđene Strategijom  primenjuju se u izradi programa razvoja lovnih područja i drugih planskih  dokumenata u lovstvu.            

Stručnu osnovu za izradu  Strategije izrađuje Ministarstvo.            

Revizija Strategije obavlja se  po potrebi.            

Strategija se objavljuje u  „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Program razvoja lovnog područja

Član 46.            

Sprovođenje ciljeva i mera za razvoj lovstva i unapređivanje stanja populacija divljači u lovnom području vrše se na osnovu programa razvoja lovnog područja koji donosi Ministarstvo za period od 15 godina.            

Za lovno područje na teritoriji autonomnih pokrajina program razvoja  lovnog područja donosi nadležni pokrajinski organ za period od 15 godina.            

Program razvoja lovnog područja sadrži naročito: naziv  lovnog područja, površinu i granice lovnog područja, prirodne  i druge uslove za gajenje divljači, vrste lovostajem zaštićenih i trajno  zaštićenih vrsta divljači, procenjene i  optimalne brojnosti lovostajem zaštićenih i trajno  zaštićenih vrsta divljači, ciljeve gazdovanja u lovnom području i mere za ostvarivanje ciljeva, mere gajenja i zaštite divljači, mere  za sprečavanje šteta od divljači i šteta na divljači,  kao i način i uslove participacije vlasnika zemljišta, voda i  šuma obuhvaćenog programom razvoja lovnog područja.            

Program razvoja lovnog područja za naredni period donosi se četiri meseca pre isteka vremena za koji je donet prethodni program razvoja lovnog područja.

Lovna osnova

Član 47.            

Lovna osnova je planski dokument na osnovu koga se vrši zaštita i gajenje  divljači, uređivanje i održavanje lovišta, lov i korišćenje ulovljene divljači  i njenih delova u lovištu.            

Lovna osnova za lovište koje se nalazi u nacionalnim parkovima i drugim  zaštićenim prirodnim dobrima mora biti usklađena sa propisima kojima se uređuju  mere zaštite i način korišćenja nacionalnog parka i propisima kojima se uređuje  zaštita prirode.            

Korisnik lovišta dužan je da donese lovnu osnovu koja mora biti usklađena  sa programom razvoja lovnog područja u okviru koga se to lovište nalazi.            

Lovna osnova naročito sadrži: naziv lovišta, određivanje boniteta lovišta,  brojno stanje lovostajem zaštićenih i trajno zaštićenih vrsta divljači u  lovištu, ciljeve gazdovanja lovištem i mere za ostvarivanje ciljeva, mere  gajenja i zaštite divljači, plan odstrela divljači, plan uređivanja i  održavanja lovišta i mere za sprečavanje šteta na divljači i šteta od divljači  i ekonomsko-finansijski plan gazdovanja.            

Korisnik lovišta dužan je da za naredni period donese lovnu osnovu  najkasnije četiri meseca pre isteka vremena za koji je doneta  prethodna lovna osnova.            

Korisnik novoustanovljenog lovišta dužan je da donese lovnu osnovu u  roku od 90 dana od dana potpisivanja ugovora.            

Korisnik lovišta dužan je da u lovnoj osnovi evidentira sve izvršene radove  u lovištu najkasnije do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu.            

Sredstva za izradu lovne osnove obezbeđuje korisnik lovišta.            

Lovna osnova donosi se za period od 10 godina.

Godišnji plan  gazdovanja lovištem

Član 48.            

Korisnik lovišta dužan je da  donese godišnji plan gazdovanja lovištem (u daljem tekstu: godišnji plan)  usklađen sa lovnom osnovom.            

Godišnji plan sadrži naročito:  naziv lovišta, rezultate gazdovanja lovištem u prethodnoj lovnoj godini, brojno  stanje lovostajem zaštićenih i trajno zaštićenih vrsta divljači u lovištu, mere  gajenja i zaštite divljači, plan odstrela divljači, plan uređivanja i  održavanja lovišta i mere za sprečavanje šteta na divljači i šteta od divljači  i ekonomsko-finansijski plan gazdovanja.            

Godišnji plan donosi se za  period od 1. aprila tekuće godine do 31. marta naredne godine.             Korisnik lovišta dužan je da  pre izrade godišnjeg plana utvrdi brojno stanje divljači u lovištu na način  propisan programom razvoja lovnog područja, a utvrđeno brojno stanje prikaže u  godišnjem planu kao matični fond na početku lovne godine.            

Sredstva za izradu godišnjeg plana obezbeđuje korisnik lovišta.            

Zabranjen je lov divljači pre  donošenja godišnjeg plana.

Izrada planskih dokumenata

Član 49.            

Program razvoja lovnog područja, lovnu osnovu, godišnji plan, program  gazdovanja za ograđeni deo lovišta i program naseljavanja divljači izrađuje pravno lice registrovano za obavljanje poslova  planiranja u lovstvu koje ima zaposleno lice sa licencom za izradu planskih  dokumenata.

Lovna osnova, program gazdovanja za ograđeni deo lovišta i program naseljavanja divljači donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva,  a na teritoriji autonomne pokrajine nadležnog pokrajinskog organa.            

Ministarstvo raspisuje  javni konkurs za izradu programa razvoja lovnog područja, u roku od 90 dana od  dana ustanovljenja lovnog područja, odnosno najkasnije šest meseci pre isteka  vremena za koje je donet prethodni program.            

Ministar bliže propisuje sadržinu i način izrade  programa razvoja lovnog područja, lovne osnove, godišnjeg plana, programa gazdovanja za ograđeni  deo lovišta i programa naseljavanja divljači.  

3. Prava i obaveze  korisnika susednih lovišta, korisnika, odnosno vlasnika zemljišta, voda i šuma i  korisnika, odnosno upravljača zaštićenog prirodnog dobra

Prava i obaveze  korisnika susednih lovišta

Član 50. 

Korisnici susednih lovišta dužni su da međusobno usklađuju mere zaštite i  gajenja divljači utvrđene lovnim osnovama, a naročito u pogledu utvrđivanja  brojnog stanja divljači, planiranog odstrela, dinamike realizacije  planiranog odstrela i drugih pitanja od zajedničkog interesa.            

Prava i obaveze korisnika, odnosno vlasnika zemljišta, voda i šuma

Član 51.            

Korisnik, odnosno vlasnik zemljišta, voda i šuma na kome se lovište nalazi  dužan je da dozvoli korisniku lovišta vršenje radnji predviđenih lovnom  osnovom, godišnjim planom i drugim planovima i programima donetim u skladu sa  ovim zakonom.            

U slučaju iz stava 1. ovog člana korisnik, odnosno vlasnik zemljišta, voda  i šuma ima pravo na naknadu za pričinjenu štetu koju plaća korisnik lovišta,  čiju visinu korisnik, odnosno vlasnik zemljišta, voda i šuma i korisnik lovišta  utvrđuju sporazumno.

Prava i obaveze korisnika, odnosno upravljača zaštićenog prirodnog dobra

Član 52.            

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje  i unapređivanje populacija divljači u nacionalnim parkovima i  drugim zaštićenim prirodnim dobrima vrši se u skladu sa ovim zakonom, propisima kojima se uređuje zaštita prirode i posebnim zakonom kojim se uređuju mere zaštite i način  korišćenja nacionalnog parka.            

4. Katastar  lovišta i Centralna baza podataka

Katastar lovišta i  Centralna baza podataka

Član 53.            

Ministarstvo vodi Katastar lovišta i Centralnu bazu podataka za sva  lovišta.            

U Katastar lovišta i u Centralnu bazu podataka upisuju se i vode svi podaci  od značaja za planiranje, upravljanje i nadzor nad lovnim gazdovanjem, zaštitom  divljači i staništima divljači.            

Javna preduzeća i privredna društva iz člana 7. ovog zakona dužna su da  obrađene podatke dostavljaju Ministarstvu na propisanom obrascu.            

Korisnik lovišta dužan je da sarađuje sa javnim preduzećima i privrednim  društvima iz stava 3. ovog člana u prikupljanju podataka.            

Ministarstvo na osnovu podataka iz stava 3. ovog člana izrađuje godišnji izveštaj o stanju divljači i lovstva.            

Godišnji izveštaj o stanju divljači i  lovstva dostupan je javnosti.            

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Katastra lovišta i  Centralne baze podataka, sadržinu  i izgled obrasca za obradu i dostavljanje podataka, kao i sadržinu, način  izrade i objavljivanja godišnjeg izveštaja o stanju divljači i lovstva.

5. Stručni i lovočuvarski poslovi u lovištu            

Stručni  poslovi gazdovanja lovištem

Član 54.            

Stručne poslove gazdovanja lovištem vrši lice sa licencom za obavljanje  stručnih poslova gazdovanja lovištem zaposleno kod pravnog lica koje je registrovano za obavljanje stručnih poslova u lovstvu.            

Lice iz stava 1. ovog člana je službeno lice koje vrši dužnost  naoružano službenim oružjem, u skladu sa ovim zakonom i  propisima kojima se reguliše oružje i municija.            

Ministar bliže propisuje način organizovanja stručne službe za gazdovanje  lovištem.

Lovočuvarska služba

Član 55.            

Lovočuvarska služba obavlja poslove zaštite i uređivanja lovišta, kao i  gajenja i zaštite divljači u lovištu.

Lovočuvar

Član 56.            

Lovočuvar je službeno lice sa odgovarajućom licencom zaposleno kod pravnog  lica koje je registrovano za obavljanje lovočuvarskih poslova.            

Pravno lice kod koga je lovočuvar zaposlen dužno je da lovočuvaru izda  legitimaciju na propisanom obrascu.            

Lovočuvar vrši dužnost naoružan službenim oružjem, u skladu sa ovim zakonom  i propisima kojima se reguliše oružje i municija.            

Ministar bliže propisuje način organizovanja lovočuvarske službe, izgled  službene uniforme lovočuvara, izgled i sadržinu legitimacije i oznake  lovočuvara, vrste i pravila upotrebe službenog oružja lovočuvara, način  zaduživanja i razduživanja službenim oružjem, vrste druge opreme lovočuvara,  sadržinu i izgled obrasca zapisnika o izvršenoj ili pokušanoj nezakonitoj  radnji i potvrde o privremenom oduzimanju stvari.

Prava i dužnosti lovočuvara

Član 57.            

U vršenju poslova lovočuvar ima pravo i dužnost da:            

1)    se predstavi i pokaže službenu  legitimaciju svakom licu prema kojem interveniše;            

2)    sačini zapisnik o izvršenoj ili  pokušanoj nezakonitoj radnji, izvršiocima, odnosno licima koja su pokušala da  izvrše nezakonitu radnju, lovačkom oružju, predmetima, psima i prevoznim i  drugim sredstvima korišćenim ili namenjenim za vršenje nezakonite radnje, kao i  da o izvršenoj ili pokušanoj nezakonitoj radnji obavesti odgovorno lice u  pravnom licu kod koga je zaposlen, korisnika lovišta, policiju i nadležnog  lovnog inspektora;            

3)    fotografiše ili snimi lica koja  su izvršila ili pokušala da izvrše nezakonitu radnju, nezakonito ulovljenu ili  uhvaćenu divljač, trofeje i druge delove divljači, pse, kao i lovačko oružje,  predmete i druga sredstva kojima je izvršen nezakonit lov ili naneta šteta  lovištu;            

4)    licu od koga su privremeno  oduzeti nezakonito ulovljena ili uhvaćena divljač, trofeji i drugi delovi  divljači, psi i prevozna i druga sredstva i predmeti izda potvrdu o privremenom  oduzimanju stvari;            

5)    podnese prijavu protiv lica koje  je zatečeno u izvršenju nezakonite radnje;            

6)    zatraži pomoć nadležnog organa  unutrašnjih poslova i nadležnog lovnog inspektora ako je onemogućen u vršenju  poslova lovočuvarske službe.            

Ovlašćenja lovočuvara

Član 58.            

U vršenju poslova iz člana 57. ovog zakona lovočuvar je ovlašćen da:            

1)    kontroliše lovnu kartu, dozvolu  za lov, oružni list, identifikacionu karticu lovačkog psa i ispravu kojom lice  zatečeno u lovištu potvrđuje svoj identitet;            

2)    lice bez javnih isprava zatečeno  u vršenju nezakonitih radnji privede nadležnom organu;           

3)    kontroliše lovačko oružje,  predmete i druga sredstva korišćena ili namenjena za vršenje nezakonite radnje,  vozila i druga sredstva koja služe za prevoz ili prenošenje divljači, kao i  lica za koja postoji sumnja da prevoze, odnosno prenose ulovljenu divljač,  trofeje i druge delove divljači;           

4)    privremeno oduzme nezakonito  ulovljenu ili uhvaćenu divljač, trofeje i druge delove divljači, pse, kao i  predmete i druga sredstva kojima je izvršen nezakonit lov ili naneta šteta  lovištu i odmah preda nadležnom organu na dalje postupanje;            

5)    zatraži uspostavljanje  prethodnog stanja, odnosno preduzima mere za sprečavanje i uklanjanje štetnih  posledica.            

Lice zatečeno u lovištu dužno je da na zahtev lovočuvara pokaže isprave i  omogući pregled ulova, lovačkog oružja i drugih sredstava za lov, vozila i  drugih sredstava za prevoz ili prenošenje ulovljene divljači i njenih delova.

6. Lov divljači            

Lov na lovnim površinama

Član  59.            

Lovostajem zaštićena divljač može se loviti samo u lovištima pod  uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Pravo na lov divljači

Član 60.            

Pravo na lov divljači imaju lica sa licencom iz čl. 54. i 56. ovog zakona i  lica sa lovnom kartom za tekuću lovnu godinu koja ispunjavaju uslove iz propisa  kojima se reguliše oružje i municija i kojima je korisnik lovišta izdao dozvolu  za lov.            

Pravo na lovnu kartu ima:            

1)    lice sa položenim lovačkim  ispitom, u skladu sa ovim zakonom;            

2)    lice koje je steklo diplomu  srednje ili visoke škole u kojoj je izučavalo predmet iz oblasti lovstva;            

3)    inostrani lovac, u skladu sa  ovim zakonom.

Lovna karta

Član 61.            

Lovna karta može biti mesečna i godišnja.            

Zahtev za dobijanje lovne karte podnosi se korisniku lovišta.            

Zahtev iz stava 2. ovog člana sadrži: prezime i ime, jedinstveni matični  broj građana, broj lične karte ili pasoša, pol, datum rođenja, mesto, opštinu i  državu rođenja, državljanstvo, mesto prebivališta i adresu stana, datum  podnošenja zahteva i vrstu lovne karte za koju se podnosi zahtev.            

Uz zahtev za dobijanje lovne karte lice je dužno da priloži dokaze o  ispunjenosti uslova za dobijanje lovne karte, u skladu sa ovim zakonom i dokaz  o uplati naknade za lovnu kartu na račun propisan za uplatu javnih prihoda.            

Ministar, a na teritoriji autonomne pokrajine starešina nadležnog  pokrajinskog organa, u skladu sa Strategijom i programima razvoja lovnih  područja bliže uređuje kriterijume za utvrđivanje broja lovnih karata koje se  distribuiraju po pojedinim lovištima u okviru lovnog područja.

Izdavanje, štampanje i distribucija lovnih  karata

Član 62.            

Lovnu kartu izdaje i štampa Ministarstvo.            

Javna preduzeća i privredna društva iz člana 7. ovog zakona koja obavljaju  poslove distribucije lovnih karata dužna su da Ministarstvu dostavljaju  izveštaj o izvršenju poslova do 10-tog u mesecu za prethodni mesec.

Dozvola za lov

Član 63.            

Ovlašćeno lice korisnika lovišta dužno je da na propisanom obrascu, u  skladu sa planskim dokumentom i svojim aktom, izda dozvolu za lov krupne  divljači na ime lovca, odnosno dozvolu za grupni lov divljih svinja na ime vođe  grupe.            

Ovlašćeno lice korisnika lovišta dužno je da na propisanom obrascu, u  skladu sa planskim dokumentom i svojim aktom, izda dozvolu za lov sitne  divljači na ime vođe grupe.            

Ministar bliže propisuje uslove i način organizovanja lova, izgled i  sadržinu obrasca lovne karte, izgled i sadržinu obrasca dozvole za lov krupne  divljači i dozvole za lov sitne divljači, kao i izgled i sadržinu obrasca  izveštaja o izvršenom lovu.

Lovački ispit

Član 64.            

Lovačkim ispitom proverava se osposobljenost lica za lov.            

Uz zahtev za polaganje lovačkog ispita lice je dužno da priloži akt o tome  da je obučeno da rukuje lovačkim oružjem, koji se izdaje u skladu sa propisima  o oružju i municiji.            

Lovački ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje lovački savez, a koju  čine lica sa licencom za obavljanje određenih poslova u lovstvu.            

Komisija iz stava 3. ovog člana vodi zapisnik o polaganju lovačkog ispita.            

Lovački savez izdaje uverenje o položenom lovačkom ispitu.            

Visinu naknade za izdavanje uverenja o položenom lovačkom ispitu utvrđuje  lovački savez uz prethodnu saglasnost Ministarstva.            

Poslove iz st. 3. i 5. ovog člana lovački savez obavlja kao poverene.            

Ministar bliže propisuje način i program polaganja lovačkog ispita, izgled  i sadržinu obrasca uverenja o položenom lovačkom ispitu, kao i izgled i  sadržinu obrasca zapisnika o polaganju lovačkog ispita.

Akti korisnika lovišta

Član 65.            

Korisnik lovišta dužan je da donese akte kojima se bliže uređuje gazdovanje  lovištem, a naročito način organizovanja stručne i lovočuvarske službe, način  organizovanja lova, vreme trajanja lova, mere sigurnosti u lovu, način  korišćenja objekata u lovu, kontrolu lovljenja divljači, postupanje sa  ulovljenom i uginulom divljači i njenim delovima, kao i mere za sprečavanje  štete na divljači i štete od divljači.            

Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni pokrajinski  organ, daje saglasnost na akte korisnika lovišta.

Pravo svojine nad  ulovljenom divljači

Član 66.              

Korisniku lovišta pripada  ulovljena ili uginula divljač i njeni delovi (trofeji i dr.).            

Korisnik lovišta dužan je da  svojim aktom odredi cene odstrela divljači, mesa odstreljene divljači, usluga u  lovu i žive divljači.

Promet ulovljene  divljači i njenih delova

Član 67.            

Korisnik lovišta dužan je da obeleži svaku ulovljenu divljač i svaki trofej  divljači na način propisan ovim zakonom i to pre pomeranja ulovljene divljači  sa mesta odstrela.            

Ulovljena divljač i trofeji divljači mogu se staviti u promet ako je za  njih izdata propratnica, odnosno trofejni list i odgovarajuća dokumentacija, u  skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.          

Korisnik lovišta dužan je da izda propratnicu za ulovljenu divljač i  trofejni list na propisanom obrascu.            

Korisnik lovišta dužan je da vodi evidenciju o odstreljenoj divljači,  trofejima odstreljene divljači i o izdatim trofejnim listovima.            

Ministar bliže propisuje uslove za stavljanje u promet ulovljene divljači i  trofeja divljači, način obeležavanja ulovljene divljači i trofeja divljači,  izgled i sadržinu obrasca propratnice, odnosno trofejnog lista i način njihovog  izdavanja, kao i način vođenja evidencije trofeja i izdatih propratnica i  trofejnih listova.

Sanitarni odstrel  lovostajem zaštićene divljači

Član 68.            

Lovostajem zaštićenu divljač dozvoljeno je odstreliti i u vreme kad je  lov zabranjen, u cilju sprečavanja pojave, sprečavanja širenja i suzbijanja  zaraznih bolesti životinja, u skladu sa propisima kojima se uređuje  veterinarstvo.            

Povređenu i bolesnu lovostajem zaštićenu divljač dozvoljeno je  odstreliti bez posebnog odobrenja i u vreme kad je lov zabranjen, u slučajevima  kada nije moguće hvatanje radi lečenja i zbrinjavanja divljači.            

Sanitarni odstrel lovostajem zaštićene divljači vrše isključivo lica koja  obavljaju stručne i lovočuvarske poslove u lovištu.            

Korisnik lovišta dužan je da odmah po izvršenom sanitarnom odstrelu  lovostajem zaštićene divljači obavesti nadležnu veterinarsku službu radi  veterinarsko-sanitarnog pregleda odstreljene divljači.

Lov bez odobrenja

Član 69.            

Divljač se može loviti bez odobrenja samo u slučaju kada od divljači  nastupi neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi ili neposredna ugroženost  imovine pravnih i fizičkih lica.            

Lov bez odobrenja u slučaju iz stava 1. ovog člana organizuje i vrši  korisnik lovišta na čijoj teritoriji je nastupila neposredna opasnost po život  i zdravlje ljudi ili neposredna ugroženost imovine pravnih i fizičkih lica.            

Korisnik lovišta dužan je da odmah po izvršenom lovu iz stava 2. ovog člana  divljači obavesti lovnog inspektora i nadležnu veterinarsku službu radi  veterinarsko-sanitarnog pregleda ulovljene divljači.

Izvoz divljači ili  delova divljači

Član 70.             

Korisnik lovišta može izvoziti divljač ili delove divljači samo ako je  registrovan za obavljanje tih poslova.

Ocenjivanje trofeja divljači

Član 71.            

Ispitom za ocenjivanje trofeja divljači proverava se osposobljenost lica za stručno ocenjivanje trofeja divljači koje se vrši na osnovu standarda koje je utvrdio CIC.            

Ispit za ocenjivanje trofeja divljači polaže se pred komisijom koju  obrazuje lovački savez, član CIC, a koju čine lica sa licencom za obavljanje  određenih poslova u lovstvu i koja vodi zapisnik o polaganju ispita za  ocenjivanje trofeja divljači.            

Lovački savez, član CIC, izdaje uverenje o položenom ispitu za ocenjivanje  trofeja divljači.             Visinu naknade za izdavanje uverenja o položenom ispitu za ocenjivanje  trofeja divljači utvrđuje lovački savez, član CIC, uz prethodnu saglasnost  Ministarstva.            

Poslove iz st. 2. i 3. ovog člana lovački savez, član CIC, obavlja kao  poverene.            

Korisnik lovišta dužan je da obrazuje komisiju za ocenjivanje trofeja  divljači ulovljene u tom lovištu, čiji članovi moraju imati položen ispit za  ocenjivanje trofeja.            

Trofejni list izdaje se na osnovu privremene ocene komisije iz stava 6.  ovog člana.            

Ministar bliže propisuje način i program polaganja ispita za ocenjivanje  trofeja divljači, izgled i sadržinu obrasca uverenja o položenom ispitu za  ocenjivanje trofeja divljači, kao i izgled i sadržinu obrasca zapisnika o  polaganju ispita za ocenjivanje trofeja divljači.

Iznošenje trofeja  divljači iz zemlje

Član 72.            

Zabranjeno je iznošenje iz zemlje trofeja divljači, preparirane  divljači i njenih prepariranih delova kao trofeja, čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejnih vrednosti  nacionalnih prvaka.            

Republika Srbija otkupljuje trofeje divljači čija je vrednost izražena u  CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka i koji su ocenjeni od  strane nacionalne komisije.            

Sredstva iz stava 2. ovog člana obezbeđuju se iz Budžetskog fonda za razvoj  lovstva Republike Srbije i budžetskog fonda za razvoj lovstva autonomne  pokrajine.            

Lovački savez, član CIC, dužan je da se stara o trofejima divljači čija je  vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka.            

Posao iz stava 4. ovog člana lovački savez, član CIC, obavlja kao povereni.            

Korisnik lovišta dužan je da lovcu koji je odstrelio divljač čija je  vrednost trofeja izražena u CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog  prvaka, uz trofejni list i odgovarajuću dokumentaciju, izda i odlivak trofeja  divljači koji je veran originalu.            

Odlivak trofeja divljači čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od  trofejne vrednosti nacionalnog prvaka izlaže se na međunarodnim sajmovima  lovačkih trofeja na ime lovca koji je tu divljač odstrelio.            

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na prepariranu divljač i njene  preparirane delove kao trofeje, koji se mogu privremeno izneti iz zemlje uz  odobrenje Ministarstva.            

O izdatim odobrenjima iz stava 8. ovog člana Ministarstvo vodi evidenciju.

Nacionalna komisija za  izložbe i trofeje

Član  73.            

Nacionalnu komisiju za izložbe i trofeje obrazuje lovački savez, član CIC,  uz saglasnost Ministarstva.            

Komisija iz stava 1. ovog člana potvrđuje trofeje divljači ocenjene najvišim  ocenama, sastavlja listu trofejnih vrednosti nacionalnih prvaka i rešava o  prigovoru na akt za privremenu ocenu trofeja divljači koju je dala komisija  korisnika lovišta.            

Poslovi iz st. 1. i 2. ovog člana vrše se kao povereni.            

Ministar utvrđuje listu trofejnih vrednosti nacionalnih prvaka koja se  objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Lovački psi

Član 74.            

Lovac koji koristi lovačkog psa u lovu mora imati rodovnik i potvrdu o  upotrebljivosti u lovu ili identifikacionu karticu izdatu na osnovu rodovnika i  potvrde o upotrebljivosti u lovu.            

Korisnik lovišta dužan je da vodi evidenciju o lovačkim psima koji se  koriste u lovu.            

Ministar bliže propisuje način obuke i korišćenja lovačkih pasa i izgled i  sadržinu identifikacionih kartica za lovačke pse.

Lovni turizam

Član 75.            

Turistička agencija koja ima zaključen ugovor o pružanju lovno-turističkih  usluga sa korisnikom lovišta dužna je da obezbedi lovnu kartu i dozvolu za lov  inostranom lovcu, kao i sve druge dokumente za lovačko oružje i lovačke pse  inostranog lovca i izvoz mesa i trofeja divljači, u skladu sa odgovarajućim  propisima.            

Turistička agencija i pružalac lovno-turističkih usluga dužni su da usluge  pružaju u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje turizam.

Zabrane u lovu

Član 76.            

Zabranjeno je loviti lovostajem zaštićenu divljač:

1)    ako je ugrožena požarom,  poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementarnim nepogodama;            

2)    krupne divljači prigonom,  pogonom ili psima, osim divlje svinje, vuka, šakala i lisice;            

3)    upotrebom reflektora (farova),  baklji i drugih veštačkih svetlosnih izvora (osim u lovu na divlju svinju,  vuka, šakala i lisicu), aeronautičkih mašina, ogledala, elektronskih uređaja,  audio uređaja i živih mamaca, kao i upotrebom hrane sa omamljujućim sredstvima;            

4)    upotrebom pasa koji nisu lovački  rasni psi, pasa koji nisu vakcinisani i obeleženi u skladu sa propisima kojima  se uređuje veterinarstvo i pasa onih rasa čija upotreba nije predviđena lovnom  osnovom;            

5)    upotrebom sokola i drugih ptica  grabljivica u lovištima u kojima takav način lova nije predviđen lovnom  osnovom;            

6)    upotrebom luka i strele i  samostrela u otvorenim lovištima, kao i u ograđenim lovištima u kojima takav  način lova na krupnu divljač nije predviđen lovnom osnovom;            

7)    zamkama ili klopkama, a ptice  pomoću lepkova, mreža i kućica sa mrežom ili pomoću drugih sredstava za masovno  hvatanje, odnosno uništavanje ptica;            

8)    gađanjem iz motornog vozila i  gaženjem motornim vozilom;            

9)    vojničkim oružjem i vojničkom  municijom;            

10)    sitnu divljač puškom sa olučenim  cevima, puškom sa neolučenim cevima koja prima više od dva metka, kao i  poluautomatskom puškom sa neolučenim cevima koja nije reducirana na dva metka;            

11)    krupnu divljač puškom sa  neolučenim cevima, osim divlje svinje;            

12)    ostalim nehumanim metodama i  sredstvima koja mogu da izazovu lokalni nestanak ili ozbiljan poremećaj u  populaciji divljači.

Zabrane u korišćenju  oružja i municije

Član 77.            

Zabranjeno je loviti:            

1)    jelena evropskog i divlju  svinju, osim podmlatka ovih vrsta, lovačkom municijom kalibra ispod 7 mm i  težinom zrna lakšim od 9,0 g;            

2)    divlju svinju municijom za  neolučene cevi, osim kugle;            

3)    jelena lopatara, virdžinijskog  jelena, muflona i divokozu, osim podmlatka ovih vrsta, lovačkom municijom  kalibra ispod 6,2 mm i težinom zrna lakšim od 6,0 g;            

4)    srnu i podmladak vrsta iz st. 1.  i 3. ovog člana lovačkom municijom kalibra ispod 5,6 mm i težinom zrna lakšim  od 3,5 g.

VII FINANSIRANjE            

1. Budžetski fondovi za razvoj lovstva

Član 78.            

Budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije otvara Vlada i njime  upravlja Ministarstvo, na neodređeno vreme.            

Budžetski fond za razvoj lovstva autonomne pokrajine otvara nadležni  izvršni organ autonomne pokrajine i njime upravlja nadležni pokrajinski organ,  na neodređeno vreme.            

Budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetski fond za  razvoj lovstva autonomne pokrajine finansiraju se iz prihoda ostvarenih od  naknade za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači i naknade za lovnu  kartu, u skladu sa ovim zakonom.            

Na kraju tekuće godine neiskorišćena sredstva Budžetskog fonda za razvoj  lovstva Republike Srbije i budžetskog fonda za razvoj lovstva autonomne  pokrajine prenose se u narednu godinu.            

Sredstva Budžetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetskog  fonda za razvoj lovstva autonomne pokrajine

Član 79.            

Sredstva Budžetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije koriste se za:            

1)    izradu programa razvoja lovnih  područja;            

2)    izradu i realizaciju programa i  projekata razvoja lovstva i unapređivanja stanja populacija divljači i njenih  staništa u Republici Srbiji;            

3)    druge namene, u skladu sa ovim  zakonom.            

Raspodelu sredstava Budžetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije  Ministarstvo vrši putem javnog konkursa, ako ovim zakonom nije drukčije  određeno.            

Sredstva budžetskog fonda za razvoj lovstva autonomne pokrajine koriste se  za:            

1)    izradu i sprovođenje programa  razvoja lovnih područja na teritoriji autonomne pokrajine;           

2)    izradu i realizaciju programa i  projekata razvoja lovstva i unapređivanja stanja populacija divljači i njenih  staništa u autonomnoj pokrajini;            

3)    druge namene, u skladu sa ovim  zakonom i opštim aktom autonomne pokrajine.            

Raspodelu sredstava budžetskog fonda za razvoj lovstva autonomne pokrajine  nadležnipokrajinski organ vrši putem javnog konkursa, ako ovim zakonom nije  drukčije određeno.            

2. Naknade

Naknada za korišćenje  lovostajem zaštićenih vrsta divljači

Član 80.            

Korisnik lovišta dužan je da plaća naknadu za korišćenje lovostajem  zaštićenih vrsta divljači, radi ostvarivanja opšteg interesa i dugoročnih  ciljeva zasnovanih na principima održivog gazdovanja divljači.            

Naknada za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači utvrđuje se u odgovarajućem procentu od vrednosti planiranog odstrela lovostajem zaštićenih vrsta divljači za tekuću lovnu godinu,  i to 5% za lovišta posebne namene i 10% za ostala lovišta, osim vrednosti  planiranog odstrela fazana.            

Deo naknade za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači od 30%  uplaćuje se najkasnije do 15. aprila, a 70% najkasnije do 31. decembra tekuće  lovne godine.            

Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta  divljači pripadaju Budžetskom fondu za razvoj lovstva Republike Srbije i  budžetskom fondu za razvoj lovstva autonomne pokrajine i uplaćuju se na račun  propisan za uplatu javnih prihoda.            

Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta  divljači na teritoriji autonomne pokrajine u visini od 30% pripadaju Budžetskom  fondu za razvoj lovstva Republike Srbije, a u visini od 70% pripadaju  budžetskom fondu za razvoj lovstva autonomne pokrajine.            

Ministar na predlog Komore propisuje visinu naknade za korišćenje  lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

Naknada za lovnu kartu

Član 81.            

Ministar na predlog Komore propisuje visinu naknade za lovnu kartu.            

Za dobijanje lovne karte naknada za lovnu kartu uplaćuje se na račun  propisan za uplatu javnih prihoda.            

Sredstva ostvarena od naknade za lovnu kartu pripadaju Budžetskom fondu za  razvoj lovstva Republike Srbije i budžetskom fondu za razvoj lovstva autonomne  pokrajine i uplaćuju se na račun propisan za uplatu javnih prihoda.            

Sredstva ostvarena od naknade za lovnu kartu na teritoriji autonomne  pokrajine u visini od 30% pripadaju Budžetskom fondu za razvoj lovstva  Republike Srbije, a u visini od 70% pripadaju budžetskom fondu za razvoj lovstva  autonomne pokrajine.            

Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta  divljači iz člana 80. stav 5. ovog zakona i sredstva ostvarena od naknade za  lovnu kartu iz stava 4. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine, a koja  pripadaju Budžetskom fondu za razvoj lovstva Republike Srbije koriste se za  poslove od republičkog značaja na teritoriji autonomne pokrajine.            

3. Podsticajna  sredstva

Programi unapređivanja zaštite i gajenja divljači za lovnu godinu

Član 82.            

Radi unapređivanja zaštite i gajenja divljači obezbeđuju se podsticajna  sredstva u budžetu Republike Srbije i u budžetu autonomne pokrajine.            

Podsticajna sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije koriste  se u skladu sa Programom unapređivanja zaštite i gajenja divljači za lovnu  godinu (u daljem tekstu: Program), koji donosi Ministarstvo, odnosno programom  unapređivanja zaštite i gajenja divljači za lovnu godinu za teritoriju  autonomne pokrajine koji mora biti u skladu sa Programom.            

Saglasnost na Program daje Vlada.            

Programi za osnivanje uzgajališta divljači posebne namene imaju prioritet  pri dodeli bespovratnih sredstava.            

Podsticajna sredstva se mogu koristiti kao kreditna sredstva ili  bespovratno.            

Sredstva neutrošena u tekućoj lovnoj godini mogu se koristiti za iste  namene u narednoj lovnoj godini.

Raspodela sredstava

Član 83.            

Raspodelu podsticajnih sredstava za unapređivanje zaštite i gajenja  divljači u skladu sa programom vrši Ministarstvo, odnosno nadležni pokrajinski  organ, na osnovu javnog oglasa.

Pravo na korišćenje  podsticajnih sredstava

Član 84.            

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju korisnici lovišta i druga  pravna lica koja se bave unapređivanjem lovstva (u daljem tekstu: korisnici  sredstava).            

Korisnici sredstava uz prijavu na oglas prilažu projekat, odnosno plan za  realizaciju mera utvrđenih programom.            

O korišćenju podsticajnih sredstava Ministarstvo, odnosno nadležni  pokrajinski organ, sa korisnikom sredstava zaključuje ugovor.

Izveštaj korisnika  sredstava

Član 85.            

Korisnik sredstava dužan je da Ministarstvu, a na teritoriji autonomne  pokrajine nadležnom pokrajinskom organu, dostavlja izveštaj o realizaciji  ugovora do 31. decembra za tekuću lovnu godinu.

Obaveza korisnika  lovišta

Član 86.            

Korisnik lovišta dužan je da obezbedi sredstva za finansiranje radova  predviđenih lovnom osnovom.

VIII ŠTETA I NAKNADA ŠTETE            

Mere za sprečavanje  štete

Član 87.            

Korisnik lovišta, vlasnik i korisnik zemljišta, voda i šuma na kojima se  lovište nalazi, kao i vlasnik i korisnik površina van lovišta na kojima se  divljač nalazi, dužan je da preduzima sve neophodne mere radi sprečavanja štete  koju divljač može počiniti ljudima ili imovini.

Pravo na naknadu štete

Član 88.            

Pravno, odnosno fizičko lice kome je divljač prouzrokovala štetu ima pravo  na naknadu štete samo ako je preduzelo propisane mere za sprečavanje štete od  divljači.

Štetu koju u lovištu prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač dužan je da  nadoknadi korisnik lovišta. Štetu koju prouzrokuje trajno zaštićena divljač dužno je da nadoknadi  ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.

Štetu koju prouzrokuje vuk na teritoriji na kojoj je trajno zaštićen dužno  je da nadoknadi ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.

Štetu koju prouzrokuje vuk na teritoriji na kojoj je lovostajem zaštićen  dužno je da nadoknadi Ministarstvo, ukoliko su korisnik lovišta i oštećeno lice  preduzeli propisane mere za sprečavanje štete.

Štetu koju van lovišta prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač dužno je da  nadoknadi Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni  pokrajinski organ, ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik površina van lovišta  preduzeo propisane mere za sprečavanje štete.

Zahtev na naknadu štete

Član 89.            

Pravno, odnosno fizičko lice kome je divljač prouzrokovala štetu može da  podnese zahtev za naknadu štete korisniku lovišta, u roku od 10 dana od dana  nastanka štete.            

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana pravno, odnosno fizičko lice prilaže  odgovarajuću dokumentaciju kojom dokazuje nastanak štete od divljači.            

Ako zahtev za naknadu štete nije usvojen u celini ili ako se po njemu ne  zaključi sporazum, odnosno poravnanje u roku od 30 dana od dana podnošenja  zahteva, pravno, odnosno fizičko lice može podneti tužbu kod nadležnog suda.            

Ministar bliže propisuje mere za sprečavanje štete od divljači, postupak i  način utvrđivanja štete po prethodno pribavljenom mišljenju ministra nadležnog  za poslove zaštite životne sredine i u sporazumu sa ministrom nadležnim za  poslove zaštite životne sredine utvrđuje visinu naknade štete od divljači.

Šteta nastala u toku  lova

Član 90.            

Korisnik lovišta solidarno je odgovoran sa učesnikom u lovu, koji  prouzrokuje štetu u toku lova organizovanog od strane korisnika lovišta.            

Ministar bliže propisuje mere bezbednosti kojih su dužni da se pridržavaju  pravna i fizička lica u lovištu.

Naknada štete korisniku lovišta

Član 91.            

Pravno, odnosno fizičko lice koje lovi lovostajem zaštićenu divljač  suprotno odredbama ovog zakona ili na drugi način uništava lovostajem zaštićenu  divljač, lovne i lovno-tehničke objekte, oznake granica ili na drugi način čini  štetu, odgovorno je za nezakonit lov i nastalu štetu i dužno je da štetu  nadoknadi korisniku lovišta.            

Pravno, odnosno fizičko lice koje načini štetu na trajno zaštićenim vrstama  divljači dužno je da štetu nadoknadi Republici Srbiji.            

Ministar bliže propisuje mere za sprečavanje štete na divljači, postupak i  način utvrđivanja štete po prethodno pribavljenom mišljenju ministra nadležnog  za poslove zaštite životne sredine i u sporazumu sa ministrom nadležnim za  poslove zaštite životne sredine utvrđuje visinu naknade štete za divljač  ulovljenu suprotno odredbama ovog zakona ili na drugi način uništenu divljač.

IX NADZOR            

Nadzor nad radom i  primenom zakona

Član 92.            

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog  zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.            

Nadzor nad radom Komore, javnih preduzeća, privrednih društava i lovačkih  saveza vrši Ministarstvo.            

Nadzor nad radom pravnih lica iz stava 2. ovog člana sastoji se od nadzora  nad zakonitošću rada i nadzora nad svrsishodnošću rada u vršenju poslova koji  su im povereni ovim zakonom.             Nadzorom nad radom ispituje se sprovođenje zakona i drugih opštih akata, a  nadzorom nad svrsishodnošću rada – delotvornost i ekonomičnost rada i svrhovitost  organizacije poslova.             Autonomnoj pokrajini poverava se kao povereni posao državne uprave vršenje  inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba ovog zakona u lovištima koja se u  okviru lovnih područja nalaze na teritoriji autonomne pokrajine.

Inspekcijski nadzor

Član 93.            

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko lovnog inspektora u okviru  delokruga utvrđenog ovim zakonom.            

Inspekcijski nadzor na teritoriji autonomne pokrajine vrši autonomna  pokrajina preko lovnog inspektora u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.            

Ministarstvo je ovlašćeno da u nadzoru nad radom lovnih inspektora iz stava  2. ovog člana zahteva izveštaje i podatke o radu, utvrdi stanje izvršavanja  poslova i upozori na uočene nepravilnosti, izdaje instrukcije i da preduzme  mere na koje je ovlašćeno.

Službena legitimacija i službena značka

Član 94.            

U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora lovni inspektor mora imati  službenu legitimaciju i službenu značku.            

Ministar bliže propisuje izgled i sadržinu službene legitimacije i službene  značke iz stava 1. ovog člana, kao i način korišćenja zaštitne opreme lovnog  inspektora.

Uslovi koje mora da  ispunjava lovni inspektor

Član 95.            

Poslove lovnog inspektora može da obavlja lice koje ima stečeno visoko  obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master,  specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno  na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, na kojima je  položilo predmet iz oblasti lovstva, sa licencom za obavljanje određenih  poslova u lovstvu, sa položenim državnim stručnim ispitom i sa najmanje pet  godina radnog iskustva na stručnim poslovima iz oblasti lovstva.

Prava i dužnosti  lovnog inspektora

Član 96.            

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora lovni inspektor ima pravo i dužnost  da utvrđuje i proverava:            

1)    uslove propisane ovim zakonom  koje korisnik lovišta mora da ispunjava za gazdovanje lovištem;            

2)    kvalitet stručnog rada imaoca  licence za obavljanje stručnih poslova zaštite, gajenja i korišćenja divljači i  imaoca licence za obavljanje poslova lovočuvarske službe;            

3)    sprovođenje lovne osnove i  godišnjeg plana;            

4)    planske dokumente, poslovne  knjige, evidencije i akte korisnika lovišta propisane ovim zakonom, kao i  ostalu dokumentaciju korisnika lovišta kada je to potrebno, radi uvida u korišćenje  sredstava, primenu propisa i mera koje se odnose na divljač i lovište;           

5)    da li se organizovanje lova, lov  divljači i promet ulovljene divljači i njenih delova sprovodi u skladu sa ovim  zakonom;            

6)    lovne karte, dozvole za lov,  propratnice i trofejne listove;            

7)    uslove koji su propisani ovim  zakonom za upotrebu lovačkih pasa u lovištu;            

8)    objekte u lovištu i radove koji  se izvode u lovištu;            

9)    izdvajanje, obračun,  evidentiranje i korišćenje sredstava;            

10)    da li se poštuju zabrane  predviđene ovim zakonom;            

11)    izvršavanje poverenih poslova  propisanih ovim zakonom.

Ovlašćenja lovnog  inspektora

Član 97.            

Ako lovni inspektor u vršenju poslova iz člana 96. ovog zakona utvrdi  nedostatak u primeni ovog zakona i propisa donetih za njegovo sprovođenje,  naložiće mere i odrediti rok za otklanjanje utvrđenih nedostataka i to:            

1)    privremenu zabranu lova ako  korisnik lovišta ne gazduje lovištem u skladu sa planskim dokumentima i svojim  aktima;            

2)    privremenu zabranu lova ako  korisnik lovišta ne vrši organizovanje lova divljači, lov divljači i promet  ulovljene divljači u skladu sa ovim zakonom;            

3)    privremeno oduzimanje nezakonito  ulovljene divljači i njenih delova, nezakonito stavljene u promet ili  nezakonito prisvojene uginule divljači i njenih delova, kao i sredstava i  predmeta kojima su izvršene ove radnje i njihovo bezbedno čuvanje do konačne  odluke nadležnog organa;            

4)    preduzimanje odgovarajućih  radnji i aktivnosti za sprečavanje štete u hitnim slučajevima, u kojima bi  nastupila šteta po opšti interes.            

Pored mera iz stava 1. ovog člana lovni inspektor može da:            

1)    podnese zahtev za pokretanje  prekršajnog postupka, prijavu za privredni prestup i prijavu za krivično delo,  zbog nepostupanja po odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;            

2)    naredi druge mere i preduzme  druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.

Obaveštavanje drugih  nadležnih organa

Član 98.            

Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora lovni inspektor oceni da su pored  povrede ovog zakona povređeni i drugi zakoni i propisi kojima se uređuju  pitanja od značaja za lovstvo, dužan je, pored preduzimanja mera za koje je  ovlašćen, da obavesti drugi nadležni organ.            

Drugi nadležni inspekcijski organ o preduzetim merama izveštava lovnog  inspektora.            

U slučajevima kada lovni inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su  istovremeno propisane i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da  bez odlaganja obavesti ministra kako bi se zajednički izvršio nadzor i  preduzele odgovarajuće mere.

Rešenje lovnog  inspektora

Član 99.            

Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora lovni inspektor utvrdi da korisnik  lovišta nije uskladio sprovođenje lovne osnove i godišnjeg plana donosi rešenje  o privremenoj zabrani lova i drugih radnji koje su protivne odredbama ovog  zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.             U slučaju oduzimanja nezakonito ulovljene divljači i njenih delova,  nezakonito stavljene u promet ili nezakonito prisvojene uginule divljači i  njenih delova, kao i sredstava i predmeta kojima su izvršene ove radnje lovni  inspektor donosi rešenje o oduzimanju, u roku od tri dana od dana njihovog  oduzimanja.            

U hitnim slučajevima u kojima bi nastupila šteta po opšti interes lovni  inspektor donosi rešenje kojim naređuje sprovođenje mera za sprečavanje štete.

Nadležnost za  rešavanje po žalbi

Član 100.            

Po žalbi na rešenje lovnog inspektora, rešava ministar. Žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.            

Rešenje ministra po žalbi je konačno i protiv njega se može voditi upravni  spor.            

Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog pokrajinskog organa u vršenju  poverenih poslova rešava ministar.

Troškovi oduzimanja

Član 101.            

Troškovi koji nastaju prilikom oduzimanja nezakonito ulovljene divljači i  njenih delova, nezakonito stavljene u promet ili nezakonito prisvojene uginule  divljači i njenih delova, kao i sredstava i predmeta kojima su izvršene ove  radnje padaju na teret počinioca nezakonite radnje.

X KAZNENE ODREDBE            

Privredni prestupi

Član 102.            

Novčanom kaznom od 1.500.000 do  3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup korisnik lovišta – pravno lice  ako:            

1)    ugrožava opstanak divljači u prirodi i njena staništa (član 22.  tačka 1);            

2)    proganja, zlostavlja, namerno povređuje i uznemirava divljač  (član 22. tačka 2);            

3)    zarobljava i drži divljač u zatvorenom ili ograđenom prostoru,  namerno uništava mesto za razmnožavanje i odmor divljači, uzima jaja od  divljači ili sakuplja jaja zaštićenih vrsta ptica (član 22. tačka 3);            

4)    unosi u lovište divljač iz parkova divljači, zooloških vrtova i  sa farmi divljači, kao i oštećene jedinke divljači (član 22. tačka 5);           

5)    u slobodnu prirodu na području Republike Srbije unosi nove  alohtone divlje vrste divljači i njihove hibride (član 22. tačka 6);            

6)    truje divljač (član 22. tačka 10);            

7)    oblaže otvorene kanale, akumulacije, jezera i obale vodotoka  plastičnim i drugim materijalima suprotno načinu predviđenom aktom ministra iz  člana 91. ovog zakona (član 22. tačka 11);            

8)    ne obustavi lov ugrožene vrste lovostajem zaštićene divljači i  preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste divljači  utvrđene u lovnoj osnovi za gazdovanje lovištem (član 27. stav 1);            

9)    nije zaključio ugovor sa pravnim licem registrovanim za  obavljanje stručnih poslova u lovstvu i/ili lovočuvarskih poslova, a nije  registrovan za obavljanje tih poslova (član 38. stav 4);            

10)    ustupi ili da u zakup lovište ili njegov deo drugom korisniku na  gazdovanje (član 43. stav 1);            

11)    ne donese lovnu osnovu za lovište koje se nalazi u nacionalnim  parkovima i drugim zaštićenim prirodnim dobrima usklađenu sa propisima kojima  se uređuju mere zaštite i način korišćenja nacionalnog parka i propisima kojima  se uređuje zaštita prirode (član 47. stav 2);            

12)    ne donese lovnu osnovu usklađenu sa programom razvoja lovnog  područja u okviru koga se to lovište nalazi (član 47. stav 3);            

13)    lovi divljač pre donošenja godišnjeg plana (član 48. stav 6);            

14)    ne izda, u skladu sa planskim dokumentom i svojim opštim aktom,  dozvolu za lov krupne divljači na ime lovca, dozvolu za grupni lov divljih  svinja na ime vođe grupe, odnosno dozvolu za lov sitne divljači na ime vođe  grupe (član 63. st. 1. i 2);            

15)    ne donese akte iz člana 65. stav 1. ovog zakona;            

16)    ne odredi svojim aktom cene odstrela divljači, mesa odstreljene  divljači, usluga u lovu i žive divljači (član 66. stav 2);            

17)    ne obeleži svaku ulovljenu divljač i svaki trofej divljači pre  pomeranja ulovljene divljači sa mesta odstrela na propisan način (član 67. stav  1);            

18)    stavi u promet ulovljenu divljač i trofeje divljači, za koje nije  izdata propratnica, odnosno trofejni list i odgovarajuća dokumentacija u skladu  sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo (član 67. stav 2);            

19)    vrši sanitarni odstrel lovostajem zaštićene divljači suprotno  članu 68. stav 3. ovog zakona;           

20)    ne obavesti nadležnu veterinarsku službu, po izvršenom sanitarnom  odstrelu lovostajem zaštićene divljači, radi veterinarsko-sanitarnog pregleda  odstreljene divljači (član 68. stav 4);            

21)    ne organizuje i ne vrši lov u skladu sa članom 69. stav 2. ovog  zakona;            

22)    ne obavesti lovnog inspektora i nadležnu veterinarsku službu radi  veterinarsko-sanitarnog pregleda ulovljene divljači po izvršenom lovu divljači  bez odobrenja (član 69. stav 3);            

23)    ako izvozi divljač ili delove divljači, a nije registrovan za  obavljanje tih poslova (član 70);            

24)    iznosi iz zemlje trofeje divljači, prepariranu divljač i njene  preparirane delove kao trofeje, čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od  trofejnih vrednosti nacionalnih prvaka (član 72. stav 1);            

25)    lovi lovostajem zaštićenu divljač suprotno članu 76. ovog zakona;            

26)    koristi u lovu oružje i municiju suprotno članu 77. ovog zakona;            

27)    ne plaća naknadu za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta  divljači  (član 80. stav 1).             Novčanom kaznom od 2.000 do  200.000 dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana i  odgovorno lice korisnika lovišta – pravnog lica.            

Za privredni prestup iz stava  1. ovog člana, pored propisane novčane kazne korisniku lovišta – pravnom licu  može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene privredne  delatnosti, a odgovornom licu zaštitna mera zabrane vršenja određene dužnosti u  trajanju do 10 godina.            

Za privredni prestup iz stava  1. ovog člana može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji  su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa, odnosno koji su  nastali izvršenjem privrednog prestupa.

Prekršaji

Član 103.            

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj  pravno lice ako ne obavlja poverene poslove iz člana 7. st. 1. i 2, člana 8.  stav 1, člana 11. stav 1. tač. 3), 4) i 5), člana 64. st. 3. i 4, člana 71. st.  2. i 3, člana 72. stav 4. i člana 73. st. 1. i 2. ovog zakona.            

Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1.  ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu kome su povereni poslovi.

Član 104.            

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj  korisnik lovišta – pravno lice ako:            

1)    drži divljač u zatvorenom  prostoru duže od mesec dana od dana prestanka delovanja elementarnih nepogoda,  odnosno izlečenja povrede ili sprovođenja određenih mera gajenja (član 22.  tačka 4);            

2)    vrši žetvu i kosidbu  poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno  plašenje divljači (član 22. tačka 7);            

3)    pali u lovištima korov,  strnjike, trstike, trave i drugo rastinje (član 22. tačka 8);            

4)    upotrebljava sredstva za zaštitu  bilja i druga hemijska sredstva u količinama i dozama koje mogu prouzrokovati  štetu na divljači (član 22. tačka 9);            

5)    ne postupa na human način prema  divljači ugroženoj od elementarnih nepogoda, u slučajevima sprečavanja i  suzbijanja zaraznih bolesti, prilikom organizovanog hvatanja povređene  divljači, naseljavanja divljači i ispitivanja urođenih osobina lovačkih pasa,  kao i prema divljači za potrebe naučnog istraživanja, nastave, zooloških vrtova  i muzeja (član 23. stav 2);            

6)    unosi divljač u lovište, a nije  izvršio njenu zdravstvenu kontrolu i nije obezbedio odgovarajuću dokumentaciju  u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo (član 25);            

7)    ne preduzme mere zaštite  zdravlja divljači i sve druge mere radi sprečavanja pojave i širenja zaraznih  bolesti divljači i zoonoza (član 26. stav 1);            

8)    ne preduzme mere radi  uspostavljanja optimalne brojnosti lovostajem zaštićene vrste divljači utvrđene  u lovnoj osnovi (član 27. stav 2);            

9)    vidno ne obeleži, odnosno označi  granice lovišta, terena za obuku pasa i poligona za lov divljači, kao i  lovno-tehničke objekte u lovištu (član 35. stav 5);            

10)    ne podnese izveštaj o  izvršavanju obaveza iz ugovora na zahtev Ministarstva, odnosno nadležnog  pokrajinskog organa (član 41. stav 4);            

11)    ne donese lovnu osnovu u  rokovima propisanim članom 47. st. 5. i 6. ovog zakona;            

12)    u lovnoj osnovi ne evidentira  sve izvršene radove u lovištu najkasnije do 30. aprila tekuće godine za  prethodnu godinu (član 47. stav 7);            

13)    pre izrade godišnjeg plana ne  utvrdi brojno stanje divljači u lovištu na način propisan programom razvoja  lovnog područja i utvrđeno brojno stanje ne prikaže u godišnjem planu kao  matični fond na početku lovne godine (član 48. stav 4);            

14)    ne usklade mere zaštite i gajenja  divljači utvrđene lovnim osnovama (član 50);            

15)    ne dozvoli vršenje radnji  predviđenih lovnom osnovom, godišnjim planom i drugim planovima i programima  (član 51. stav 1);            

16)    ne sarađuje sa javnim  preduzećima i privrednim društvima u prikupljanju podataka (član 53. stav 4);            

17)    lovočuvaru ne izda legitimaciju  na propisanom obrascu (član 56. stav 2);            

18)    ne izda propratnicu za  ulovljenu divljač i trofejni list na propisanom obrascu (član 67. stav 3);            

19)    ne vodi evidenciju o  odstreljenoj divljači, trofejima odstreljene divljači i o izdatim trofejnim  listovima (član 67. stav 4);            

20)    ne obrazuje komisiju za  ocenjivanje trofeja divljači ulovljene u lovištu ( član 71. stav 6);            

21)    ne izda lovcu koji je odstrelio  divljač čija je vrednost trofeja izražena u CIC poenima veća od trofejne  vrednosti nacionalnog prvaka uz trofejni list i odgovarajuću dokumentaciju i  odlivak trofeja divljači koji je veran originalu (član 72. stav 6);            

22)    koristi lovačke pse u lovu koji  nemaju rodovnik i potvrdu o upotrebljivosti u lovu ili identifikacionu karticu  izdatu na osnovu rodovnika i potvrde o upotrebljivosti u lovu (član 74. stav  1);            

23)    ne vodi evidenciju o lovačkim  psima koji se koriste u lovu (član 74. stav 2).             Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava  1. ovog člana i odgovorno lice korisnika lovišta – pravnog lica.

Član 105.            

Novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj  fizičko lice ako:            

1)    zarobi i drži divljač u zatvorenom ili ograđenom prostoru, namerno uništava  mesto za razmnožavanje i odmor divljači, uzima jaja od divljači i sakuplja jaja  zaštićenih vrsta ptica (član 22. tačka 3);            

2)    unese u lovište divljač iz  parkova divljači, zooloških vrtova i farmi divljači, kao i oštećene jedinke  divljači (član 22. tačka 5);            

3)    vrši žetvu i kosidbu  poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno  plašenje divljači (član 22. tačka 7);            

4)    pali korov, strnjike, trstike,  trave i drugo rastinje u lovištima (član 22. tačka 8);            

5)    ne dozvoli vršenje radnji predviđenih  lovnom osnovom, godišnjim planom i drugim planovima i programima (član 51. stav  1).

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 106.            

Vlada će ustanoviti lovna područja u roku od godinu  dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.            

Akte o ustanovljavanju lovišta doneće ministar, odnosno starešina nadležnog  pokrajinskog organa u roku od godinu dana od dana ustanovljenja lovnog  područja.

Član 107.            

Lovačka komora počeće sa radom u roku od godinu dana od dana stupanja na  snagu ovog zakona.            

Poslove pripreme za početak rada Komore vrši Ministarstvo.

Član 108.            

Korisnici lovišta dužni su da obeleže granice lovišta, terena za obuku pasa  i poligona za lov divljači, kao i lovno-tehničke objekte u lovištu u roku od  tri meseca od dana potpisivanja ugovora o davanju prava na gazdovanje lovištem.

Član 109.            

Dosadašnji korisnik lovišta koji ne ispunjava uslove iz ovog zakona dužan  je da uskladi svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od 18 meseci od  dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 110.            

Korisnik lovišta koji je lovištem gazdovao do dana stupanja na snagu ovog  zakona gazdovaće tim lovištem do okončanja postupka ustanovljenja i dodele  lovišta na gazdovanje u skladu sa ovim zakonom.            

Dosadašnji korisnik lovišta kome posle stupanja na snagu ovog zakona nije  dodeljeno lovište na gazdovanje, kao i dosadašnji korisnik lovišta koji javnim  oglasom nije dobio pravo na gazdovanje lovištem ima pravo na naknadu za  neamortizovani deo izgrađenih lovno-tehničkih i lovnih objekata i na naknadu  troškova za lovnu osnovu, ako su ulaganja u te objekte i lovnu osnovu veća od  prihoda iz gazdovanja lovištem uključujući i članarinu lovaca koja je uložena u  lovište.            

Visinu naknade za neamortizovani deo izgrađenih lovno-tehničkih i lovnih  objekata i naknade troškova za lovnu osnovu utvrđuju sporazumno raniji i novi  korisnik lovišta, a ako do sporazuma ne dođe visinu naknade utvrđuje nadležni  sud.            

Naknadu za neamortizovani deo izgrađenih lovno-tehničkih i lovnih objekata  i naknadu troškova za lovnu osnovu plaća novi korisnik lovišta.

Član 111.            

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljala poslove lovnog  inspektora, a koja  imaju visoko obrazovanje drugog obrazovnog profila u odnosu na obrazovni profil  utvrđen u članu 95. ovog zakona, mogu da nastave da obavljaju poslove lovnog  inspektora, s tim što su dužna da u roku od šest meseci od početka rada Komore  dobiju licencu za obavljanje određenih poslova u lovstvu.

Član 112.            

Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od  dana stupanja na snagu ovog zakona.            

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti  na osnovu Zakona o lovstvu („Službeni glasnik RS”, br. 39/93, 44/93-ispravka,  60/93-ispravka i 101/05-dr. zakon), osim odredaba tih propisa koji nisu u  skladu sa ovim zakonom.

Član 113.            

Postupci započeti prema odredbama Zakona  o lovstvu („Službeni glasnik RS”, br.  39/93, 44/93-ispravka, 60/93-ispravka i 101/05-dr. zakon), nastaviće se po  odredbama ovog zakona.

Član 114.            

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o lovstvu  („Službeni glasnik RS”, br.  39/93, 44/93-ispravka, 60/93-ispravka i 101/05 – dr. zakon).

Član 115.            

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.