Zašto je Svetski dan močvara bitan za životinje

svetski_dan_mocvara_2

Potpisivanje Ramsarske konvencije

U svetu se 2. februar svake godine obeležava kao Svetski dan močvara. To je dan kada je 1971. godije u iranskom gradu Ramsaru usvojena Konvencija o močvarama koje su od međunarodnog značaja posebno kao prebivališta ptica močvarica, poznata kao Ramsarska konvencija. Obeležavanjem ovog datuma se počevši od 1997. godine nastoji skrenuti pažnja javnosti na značaj močvara i njihove flore i faune kao dragocenih ali ograničenih resursa za opstanak čitavog čovečanstva. Takođe, time se pokušava podići društvena svest o tome koliko je važno očuvati ove specifične ekosisteme od štetnih uticaja čoveka i kako to najbolje učiniti.

Ramsarska konvencija danas

Ramsarska konvencija važi za jedan od najstarijih međunarodnih ugovora posvećenih zaštiti životne sredina, a danas broji preko 160 zemalja potpisnica. Usvajanjem ove konvencije stvoreni su pravni osnovi za zaštitu močvara kao posebno ranjivih ekosistema, bez kojih ne bi bio moguć opstanak ptica močvarica. Time su, kroz zaštitu njihovih prirodnih staništa, pravno zaštićene sve one vrste ptica čiji opstanak zavisi direktno od močvara.

Obaveze država potpisnica

Svaka država koja potpiše Konvenciju dužna je da sačini listu koja sadrži najmanje jednu močvaru koja će imati status zaštićene. Zahvaljujući ovoj obavezi, danas u svetu postoji preko 2000 zaštićenih močvarnih područja, koja se mogu videti na zvaničnoj mapi. Pored toga, u Konvenciji je istaknuto da se svaka strana ugovornica smatra međunarodno odgovornom za očuvanje, upravljanje i razumno korišćenje resursa bitnih za opstanak ptica močvarica.

Konvencijom je predviđeno da države potpisnice sprovode razne mere koje su usmerene na očuvanje močvara i ptica močvarica. Ove mere, između ostalog, obuhvataju: stvaranje prirodnih rezervata i obezbeđenje nadzora nad močvarama, podsticanje istraživačkog rada i razmene informacija i publikacija o močvarama i njihovoj flori i fauni, povećanje populacije ptica močvarica kroz odgovarajuće upravljanje  itd. Ipak, u pitanju su samo preporuke, a državama se prepušta da same urede da li će ih, kako i koliko poštovati.

svetski_dan_mocvara_0

Srbija kao potpisnica Ramsarske konvencije

I Srbija je jedna od potpisnica Ramsarske konvencije. Tačnije, ovu konvenciju je ratifikovala još SFRJ 1977. godine, a države koje su nastale nakon raspada SFRJ su ovu konvenciju, da kažemo, nasledile. Nastojeći da ispuni svoje obaveze prema Ramsarskoj konvenciji, Srbija je do sada zaštitila nekoliko močvarnih područja. Tu spadaju, na primer: Gornje Podunavlje, Koviljsko-petrovaradinski rit, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Peštersko polje, Slano Kopovo, Stari Begej – Carska bara, Vlasina, Zasavica…

Njihova zaštita od zagađenja i drugih štetnih uticaja čoveka zagarantovano je na domaćem nivou – pre svega Zakonom o zaštiti prirode i Zakonom o zaštiti životne sredine, ali predstavlja i međunarodnu obavezu Srbije u skladu sa Ramsarskom konvencijom.  Nažalost, praksa pokazuje da se ne sprovode sve odredbe ove Konvencije onako kako bi trebalo. Kao razlog za to navodi se nedovoljna edukacija, nedostatak sredstava, ali veome često i nemar najčešćih zagađivača životnih sredina kao što su fabrike i drugi zagađivači, ali i samih pojedinaca koji neretko bacaju otpad upravo na mesta koja su pod zaštitom ili svojim aktivnostima uznemiravaju ptice koje tu obitavaju.

svetski_dan_mocvara_3