Životinje pomažu osobama sa autizmom

Svetski dan osoba sa autizmom, 2. april, se i u Srbiji i širom sveta obeležava na različite načine, a ove godine ga prati kampanja Autizam:Stop diskriminaciji koju je Savez udruženja za pomoć osobama sa autizmom pokrenuo uz podršku organizacije Autizam Evrope. Ovaj datum predstavlja odličan povod da se skrene pažnja javnosti na probleme osoba sa autizmom i njihovih najbližih, na neophodnost uključivanja osoba sa autizmom u sve sfere društvenog života, ali na značajnu ulogu životinja, odnosno terapije uz pomoć životinja, u poboljšanju njihovog  psiho-fizičkog stanja i prevazilaženju svakodnevih poteškoća. To je ujedno i prilika da se podseti na važnost poštovanja dobrobiti životinja uključenih u terapiju i pomaganje ljudima.

children_and_animals_3

Osnovne činjenice o autizmu

Autizam je razvojni poremećaj koji najviše pogađa sposobnost komunikacije i socijalne interakcije. Javlja se u najranijim danima, po pravilu u prvoj ili drugoj godini, i to češće kod osoba muškog pola, i traje do kraja života. Odsustvo socijalnih veština, slab razvoj ili regresija govora, otežana komunikacija, smanjena pažnja, jednoličnost ili kompulzivnost u ponašanjau poremećaji spavanja i ishrane, ograničenost interesovanja i aktivnosti ali i moguća hiperaktivnost i agresija samo su neki od mogućih simptoma autizma. Usled njih se osobe sa autizmom i njima bliska lica često suočavaju sa brojnim neprijatnostima, od koji su najuočljivije i najučestalije diskriminacija i isključenost iz socijalne sredine.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji živi oko 2.000 osoba sa autizmom, od čega su oko 800 deca. Iako o tome ne postoje precizni podaci, pretpostavlja se da samo u Beogradu živi više od 700 porodica u kojima neki član ima ovaj razvojni poremećaj. Prema navodima Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom,  autizam se, na svetskom nivou posmatrano, javlja kod 20 – 60 dece na 10.000 rođenih, a učestalost autizma je ista u svim sredinama bez obzira na rasnu, nacionalnu i etičku pripadnost, socijalni i ekonomski status.

children_and_animals_1

Uključivanje životinja u terapiju

Iako do sada nije pronađen lek protiv autizma, postoje brojne terapije koje se mogu primenjivati u odnosu na osobe sa ovim poremećajem i koje mogu drastično poboljšati njihovo sveopšte zdravstveno stanje. Jedan od pristupa u lečenju autizma, za koji je potvrđeno da ima izuzetno blagotvorno dejstvo, naročito u odnosu na decu, jeste terapija uz pomoć životinja, poznata i kao „pet therapy“ ili „animal assisted therapy“.

Mnogi stručnjaci smatraju da životinje poput konja, pasa i delfina mogu proizvesti terapeutski efekat na ljude – smiriti emocionalno uznemirene osobe, umanjiti depresiju i fizički bol smanjiti preveliki broj otkucaja srca, ublažiti agresivnost, pomoći u razvoju motoričkih veština i, redukovati stereotipno ponašanje i povećati želju i sposobnost za ostvarivanje socijalne interakcije, što je naročito važno upravo kod osoba sa autizmom. Igranje sa psom, jahanje konja ili plivanje sa delfinom iskustva su koja svakome obogaćuju život, ali su istraživanja potvrdila da takve aktivnosti za osobe sa autizmom imaju i isceljujuća svojstva. Prvi zapisi o tome datiraju još iz 1859. godine i delo su Florens Najtingejl (Florence Nightingale), začetnice modernog pristupa u nezi i lečenju pacijenata, koja je preporučivala da se osobi tokom oporavka omogući društvo kućnog ljubimca.

children_and_animals_4

Blagotvorno dejstvo životinja na osobe sa autizmom

Ova praksa danas je široko prihvaćena i primenjuje se u mnogim slučajevima, uključujući i autizam. Pri tome treba praviti razliku između aktivnosti koje se sprovode uz pomoć životinja ili animal assisted activities i terapije uz pomoć životinja ili animal attisted therapy. U prvom slučaju je reč o dodatnim aktivnostima, kada, na primer volonter dovede ljubimca u dom pacijenta kako bi sa njim proveo određeno vreme. U drugom slučaju se radi o terapiji koja podrazumeva učešće profesionalnog terapeuta i posebno obučene životinje i koja je usmerena na lečenje određene grupe pacijenata od tačno određenih simptoma.

Ono što je posebno važno za osobe sa autizmom jeste činjenica da uključivanje životinja kako u njihove svakodnevne aktivnosti tako i u njihovu terapiju može bitno povećati njihovu sposobnost socijalne interakcije i uopšte njihovog povezivanja sa okruženjem. Takav potencijal najprisutniji je kod pasa, za koje je naučno potvrđeno da mogu podstaći decu sa autizmom na interakciju na način na koji odrasli ljudi ne mogu. Jedan od argumenata za to je, prema rečima eksperata, spremnost pasa da konstantno i uporno zahtevaju pažnju deteta i to bez bilo kakve složenije, na primer, verbalne interakcije.

children_and_animals_2

Tako se pokazalo da uključivanje dobroćudnog i razigranog psa u terapiju značajno povećava pro-socijalno ponašanje dece sa autizmom, smanjujući istovremeno njihovu sklonost da se „zatvaraju u sebe“. Deca podvrgnuta terapiji uz prisustvo psa počela su ređe da ispoljavaju pokrete i gestove svojstvene osobama sa autizmom i bila su spremnija da se pridruže terapeutu u jednostavnim igrama, da oponašaju terapeuta, da ga zagrle, da mu dodaju loptu, da tapšu rukama i da se smeju…

Terapeutsko jahanje konja ili hipoterapija, sa fokusom na poboljšavanje fizičkih, motoričkih sposobnosti, često se primenjuje u lečenju bolesti kao što je cerebralna paraliza, ali se pokazalo izuzetno delotvornim i u lečenju autizma. Primena terapeutskog jahanja u slučaju dece sa autizmom pozitivno se odražava na njihovu sposobnost imitacije, emocionalne ekspresije i ostvarivanja kontakta očima, kao i na njihovu motivisanost za socijalnu interakciju i reagovanje na podsticaje iz okruženja.

children_and_animals_5

Dobrobit životinja uključenih u terapiju

Podrazumeva se da i prilikom obuke životinja za učestvovanje u terapiji i u toku sprovođenja same trapije u kojoj učestvuje životinja, moraju biti maksimalno ispoštovani principi dobrobiti životinja. To znači da se prilikom obuke i terapije posebno mora voditi računa o tome da se životinji ne nanose bol, patnja strah, stres ili bilo kakva druga neprijatnost. Životinji se moraju obezbediti hrana i voda odgovarajućeg kvaliteta, smeštaj i mogućnost da ispolji ponašanje u skladu sa karakteristikama sopstvene vrste, adekvatna veterinarska nega i sve ostalo što je propisano Zakonom o dobrobiti životinja. Zbog toga je izuzetno važno da lica koja obučavaju životinje budu kvalifikovana i sposobna ne samo da životinju nauče da pomaže  ljudima, već i da je obučavaju na način koji nije u suprotnosti sa principima dobrobiti životinja. Pri tome treba imati na umu da se insistiranjem na poštovanju dobrobiti terapijskih životinja ni na koji način ne ugrožavaju niti ograničavaju prava ljudi koje one leče. Naprotiv. Samo je životinja koja je i sama u stanju psiho-fizičkog blagostanja u mogućnosti da suštinski i dugoročno blagotvorno deluje na čoveka. U tom smislu, nema suprotstavljenosti između prava ljudi i dobrobiti životinja – i jedni i drugi su na istoj strani – strani humanosti, ljubavi i uzajamne podrške.