dog_training_school

Životinje u borbi protiv kriminala

Blagotvoran efekat životinja na ljude do sada je mnogo puta potvrđen i u nauci i u praksi. O tome se danas često govori i piše, a primena različitih terapijskih programa zasnovanih na interakciji između ljudi i životinja stiče sve širu afirmaciju. Poznato je da boravak dece i odraslih u društvu životinja poput pasa, mačaka, konja i delfina veoma pozitivno utiče na njihovo psiho-fizičko zdravlje. Zbog toga se ove životinje koriste kao dodatna pomoć osobama sa autizmom, osobama sa psihičkim problemima, starijim osobama… U poslednje vreme životinje se koriste i za „lečenje“ još jednog problema koji pogađa i pojedinca i čitavo društvo – kriminala. Reč je o posebnim programima gde se životinje, najčešće psi uključuju u tretman osuđenih lica kako bi doprineli njihovoj resocijalizaciji.

Šta uključuje tretman osuđenika

Lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora zato što su učinila neko krivično delu prolaze kroz program (tretman) koji ima za cilj da promeni njihovo ponašanje i da ih „izvede na pravi put“. Smisao takvih programa jeste da se osuđenici odvrate od kriminala i da nakon izdržane kazne nastave svoj život kao uzorni građani. Nažalost, veoma visok procenat osuđenika koji ponovo učine krivično delo nakon što se nađu na slobodi pokazuje da ovi tretmani nisu uvek uspešni.  Zbog toga se stalno traga za novim pristupima u radu sa osuđenicima – počevši od radne terapije, individualne i grupne psihološke terapije, kvalitetno osmišljenog slobodnog vremena, obrazovanja i obučavanja za obavljanje nekog posla nakon izlaska iz zatvora, umetničkih aktivnosti, pa do inovativnih programa koji se zasnivaju na interakciji sa životinjama.

Pozitivni efekti životinja na osuđenike

Nesporno je da životinje iz ljudi izvlače ono najbolje. One kod svakoga podstiču saosećanje, odgovornost, nežnost. Životinje, a naročito psi podsećaju ljude na porodicu, detinjstvo, sigurnost i pomažu im da evociraju lepe uspomene. Zbog toga su stručnjaci za rad sa osuđenim licima došli na ideju da se ovi pozitivni efekti životinja na ljude mogu primeniti i u slučaju osoba koje se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. Prvi korak bio je da se pojedinim osuđenicima koji se dobro vladaju i koji to žele dopusti da u svojoj ćeliji drže kućnog ljubimca – mačku ili psa.

Rezultati prisustva ljubimaca u zatvoru bili su izuzetno ohrabrujući. Osuđenici koji su delili životni prostor sa životinjama bili su opušteniji, spremniji na saradnju, izjavili su da im vreme brže prolazi i da lakše podnose lišenje slobode. Ovakav psihički boljitak osuđenika jako je važan ne samo zbog njih samih kao ljudskih bića, već zbog toga što smanjuje tenziju u celom zatvoru. Time se smanjuje rizik od raznih opasnih i nepoželjnih pojava kao što su sukobi između zatvorenika, napadi na čuvare, pokušaji bekstva, uništavanje zatvorske imovine.

Rad sa osuđenicima uz pomoć životinja

Pozitivni efekti životinja na osuđenike podstakli su timove stručnjaka iz raznih oblasti (psihologa, pedagoga, andragoga, pravnika, socijalnih radnika, veterinara, lekara i stručnjaka za ponašanje životinja) da osmisle posebne programe rada koji se sastoje iz različitih aktivnosti koje uključuju interakciju između osuđenih lica i životinja. Ovi programi rada sa osuđenim licima se primenjuju i u odnosu na maloletne delinkvente, i u odnosu na punoletne učinioce mnogih krivičnih dela. Oni se po pravilu sprovode za vreme boravka osuđenog lica u zatvoru, ali se mogu izvršavati i u vanzavodskom okruženju, što je naročito često u slučaju maloletnih prestupnika. Bez obzira na to kako su koncipirani, svi programi zasnovani na interakciji između osuđenih lica i životinja.

Korist i za ljude i za životinje

Opisani programi utiču na osuđenike da promene svoje antisocijalne i asocijalne stavove, da napuste kriminalne modele ponašanja, da steknu nova znanja i veštine koji će im omogućiti da se nakon  izdržane kazne reintegrišu u društvenu zajednicu kao njeni korisni članovi. Istovremeno, time se omogućava smeštaj napuštenim životinjama i povećavaju njihovi izgledi da pronađu novi dom. Kada su u pitanju napušteni psi, posebno treba istaći da se ovim programima omogućava njihova dresura, čime se povećavaju njihovi izgledi da budu udomljeni ili čak osposobljeni da pomažu osobama sa invaliditetom (kao što je, na primer, slučaj sa psima – vodičima za osobe oštećenog vida).

Primeri iz inostrne prakse

Program organizacije „Project Pooch“, koji se od 1993. sprovodi u vaspitno – popravnoj ustanovi za maloletnike Maklaren u Vudburnu u Oregonu sastoji se u radu maloletnih delinkvenata sa psima iz skloništa za napuštene životinje. Suština programa sastoji se u tome da maloletni delinkventi uz pomoć stručnih lica uče kako da dresiraju i neguju pse ne bi li ih pripremili za udomljavanje.

Programi i aktivnosti neprofitnog udruženja „Forget Me Not Farm Children’s Services“ u Kaliforniji podrazumevaju boravak dece, od kojih su neka maloletni prestupnici, na farmi, gde se ona kroz neposrednu interakciju sa životinjama podučavaju humanom i odgovornom odnosu prema životinjama i prirodi. Cilj ovih aktivnosti jeste prevashodno da se kod dece i maloletnika razviju osećanja empatije i poštovanja za druga živa bića. Ovaj program se izdvaja po tome što nije namenjen isključivo maloletnim delinkventima, već i maloletnicima i deci koja su i sama pretrpela neki oblik nasilja pre svega nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja.

“Prison Pet Partnership Program” primenjuje se prema punoletnim zatvorenicama. Sprovodi ga istoimena neprofitna organizacija zatvoru za žene u Gig Harboru u Vašingtonu. Prva komponenta programa uključuje spasavanje i dresiranje napuštenih pasa za pomaganje osobama sa invaliditetom ili licima obolelim od bolesti poput multipla skleroze u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti. Druga komponenta sastoji se u obučavanju osuđenica za negu, održavanje i ulepšavanje pasa. One mogu da se pripremaju za polaganje ispita i dobijanje sertifikata o stečenom zvanju tehničara za negu kućnih ljubimaca, te da obavljaju taj posao nakon izdržane kazne zatvora.

Da li je takav tretman moguć kod nas

U zatvorima u Srbiji se sprovode različiti oblici rada sa osuđenicima kako bi se izazvale pozitivne promene u njihovom ponašanju. Vrsta programa zavisi od tipa zavoda, ličnosti osuđenika i drugih okolnosti. Ipak, do sada životinje nisu uključivane u takve programe. Za sprovođenje programa sličnih onima koji se sprovode u SAD nema zakonskih prepreka, oni sami po sebi ne zahtevaju veća finansijska ulaganja, a jedino od čega zavise je volja nadležnih da prihvate nove pristupe u rešavanju starih problema.